Дилема

Питање:
Помаже Бог, Имам једну дилему и не знам како да је решим. Треба да се венчам са много добрим човеком са којим чекам дете. Он је разведен (није био у црквеном браку) . Верник је постао тек када смо почели да се забављамо. Као млад је отишао у иностранство и каже да га нико није учио да се крсти, да пости, да иде у Цркву. Божијом милошћу, мало по мало са мном је почео да се моли, да пости, да се исповеда, причешћује, слави Славу и ако Бог драги да, требало да се венчамо у Цркви кад прође Божићни пост. Оно што ме мало тишти су његова деца рођена у Холандији. Бивша жена му је Српкиња, али је тамо постала права Холанђанка и децу тако усмерава. Деца мисле да су мали Холанђани, не умеју српски, не знају ко су им преци и да им је вера Православна. Мисле да је њихова вера протестантска. Он нема контакт са децом, јер је бивша жена тако хтела. Напунила је деци главу и зато не желе да га чују. Она годинама иде код врачара, баца мађије, дружи се са секташима. Рекла сам будућем супругу да се бринем за њихову децу, да не настрадају због греха родитеља. Он на то каже: „Шта ја ту могу, далеко сам од њих, живе са мајком, а ја немам никаква права“. Не знам оче, да ли да узмем ствар у своје руке и да се молим за њих, јер су тотално незаштићени? Нико се за њих не моли, а каква су времена дошла, бојим се да им се нешто не деси, па да после буде касно за све. Да ли ја смем да се молим за њих, или је боље да он као отац то чини иако је он почетник у вери и још увек не осећа све то како би требало? Свако добро вам желим од Господа и хвала вам!
Елеонора


Одговор:
Драга сестро, Добро је и племенито што се бринеш и за децу свога будућег мужа. Печалба, одлазак нашег народа у иностранство у високо развијене индустријске земље, допринео је да многи материјално обезбеде себе и своју децу, али је многе и упропастила. Многи бракови, склопљени у отаџбини или иностранству, доживели су трагичан крај, а највише су ту настрадала деца. Имао сам, у својој тридесетогодишњој парохијској служби у Немачкој много таквих случајева. Материјална основа је превазишла духовну надградњу, што би рекли марксисти. Многи су брзо стекли имовину и новац, а да нису били способни их искористе на најбољи начин. То је проузроковало незадовољство супружника у брачној заједници и настојање да нађу „замену“ према свом материјалном положају. Не знам који је био разлог за развод твог будућег супруга и његове бивше жене, али по ономе што се десило као последица, сигурно да је била и интеграција у тамошње друштво. Супруга је, као и многи скоројевићи, сматрала да је она сада у вишем друштву, да је то туђе боље од нашег, наше је сељачко, мирише на шталу и опанак, а ово европско, то је напредно. Она је најбољи пример несклада између материјалних могућности и духовних вредности. Она своју децу није учила српском језику, чиме их је много оштетила. Каже се, колико језика знаш, толико људи вредиш, ма који то језик био, ромски или неки од афричких урођеника. Српски језик су деца могла научити само од родитеља у кући, а холандски ће лако научити: у забавишту, на улици, испред телевизора, у школи. Можда твој будући муж није могао да прати толику еманципацију супруге, па су морали да се растану. Он је напустио Холандају, а супруга је, при разводу, успела да добије децу и да одреди права оца, какав ће он однос моћи имати са децом. И он се с тим помирио. Вероватно ће чекати дечије пунолетство, када ће са њима моћи да ступи у везу, мимо жеље мајке. Ако га она тада још буду имала у сећању. То ће свакако зависити од мајке, јер ће им она пунити уши о лошем оцу који их не воли, који их је напустио и оставио самохраној мајци да брине о њима. То је плата за нешто виши стандард у земљама, где су наши људи дошли на привремени рад. Питаш, да ли ти можеш да узмеш ствар „у своје руке“. И кажеш да би желела да се за њих Богу молиш. Свакако имаш на то право и ако осећаш за то потребу, слободно се моли за њих. Кажи и мужу, да се при свакој домаћој молитви помолите и за те невине дечије душе, да им Бог помогне да одрасту у добре људе. Дајте и вашем свештенику њихова имена да их помиње на проскомидији (претпостављам да су, као деца православних родитеља, и крштена у Православној вери) . Унесите их у свој породични поменик. Посаветуј свог будућег мужа да настоји, на било који начин, да одржава везу са својом децом. Не верујем да је суд пресудио да нема право да виђа децу, па макар и кад не би плаћао алиментацију, пошто не живи више у Холандији. Ако има право да оде у Холандију, нека бар једном годишње посети децу, да га не би заборавила, поготово ако се његова бивша супруга уда и деца добију очуха. Сигурно да има њихову адресу, нека им пише, можда ће им мајка некад и прочитати неко писмо. И кад стекнете вас двоје другу децу, говорите им да имају брата или сестру у Холандији. Даће Бог, да се у догледној будућности и упознају. Срећне Божићне празнике и благословено венчање, да вас Бог поживи у љубави и једнодушности, да дочекате и видите децу деце своје. Срдачно вас поздравља о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *