NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Inicijative » Detaljnije i opširnije objašnjenje povoda za Molbu pravoslavnih roditelja

Detaljnije i opširnije objašnjenje povoda za Molbu pravoslavnih roditelja

Beograd, 2014. godine
 
PRATEĆI DOKUMENT MOLBE
NJEGOVOJ SVETOSTI
PATRIJARHU IRINEJU

 
Detaljnije i opširnije objašnjenje povoda za Molbu pravoslavnih roditelja
 
POŠAST IDEOLOGIJE SODOMIZMA
– neposredan povod za našu Molbu –

 
Verni narod Srpske Crkve (pravoslavne porodice i njihova deca) se poslednjih godina suočavaju sa sve većom sablazni i opasnošću koja se nadvija nad mladim pravoslavnim naraštajima u Srbiji.
U pitanju je prodor jedne nove totalitarne ideologije koja se po svojoj opasnosti, totalitarnosti i štetnosti nimalo ne razlikuje od fašizma i komunizma. To je ideologija dženderizma ili ideologija sodomizacije društva (dodatni nazivi koji se sreću za ovu ideologiju u literaturi je „ideologija homoseksualizma“, „gej ideologija“ – međutim, kako ćemo dalje u tekstu objasniti, adekvatnije je ovu ideologiju nazvati „ideologija dženderizma“, „ideologija sodomizma“ ili „ideologija polnih izopačenosti“ s obzirom da njeni zagovornici ne teže promociji isključivo homoseksualizma već i ostalih polnih razvraćenosti).
U ovom odeljku objasnićemo ukratko u čemu se sastoji ova ideologija, a potom pojasniti načine na koji se ona širi u našoj državi, i na kraju – koji je njen konačni cilj i ujedno i opasnost za pravoslavne naraštaje.
 
Šta je ideologija dženderizma (ideologija sodomizma)
 
Srž ove ideologije sastoji se u nametanju koncepta da ne postoji samo muški i ženski polni identitet te da biološki pol nije ni na koji način povezan sa onim kako se mi „iznutra“ osećamo. To, da li se mi osećamo kao muško, žensko ili nešto treće, nazvano je rod (engleski „gender“).
Pol (muški i ženski) i rod (muški, ženski, nešto treće) prema ovim teoretičarima ne idu obavezno zajedno, već je za to „krivo“ društvo koje socijalizacijom „prisiljava“ bebe rođene sa npr. muškim polnim karakteristikama da se moraju i osećati kao muškarci . A zapravo, prema ovim ideolozima rodne teorije, osoba može biti po polu muškarac, po „rodu“ nešto sasvim drugo, a po seksualnoj orijentaciji nešto sasvim treće ili četvrto.
Dakle, pokretači ove totalitarne ideologije su kreirali jedan socijalni konstrukt – rod, zatim ga odvojili od bioloških odrednica tj. pola. A potom su pripadnost rodu i seksualnoj orijentaciji podigli na nivo ljudskih prava i tako je nastala tzv. seksualna manjina.
Važan element ove ideologije je da čovek po seksualnoj orijentaciji može biti bukvalno šta god poželi, jer to nije vezano ni za pol, ni za rod već isključivo za to prema čemu/kome ta osoba oseća seksualnu privlačnost. Te tako jedna osoba rođena kao žena (pol), može se osećati kao da je muškarac (rod) a osećati seksualnu privlačnost, recimo i prema ženama i prema muškarcima (u tom slučaju se kaže da je ona „biseksualne“ orijentacije) .
Prema ovim totalitarnim dženderistima (smatramo ovaj naziv adekvatnim za ovu ideologiju jer se bazira na teoriji o postojanju rod i o odvojenosti roda i pola) seksualnih orijentacija može da bude maltene onoliko vrsta koliko ima ljudi!
Iz toga možemo zaključiti da ova ideologija ne teži samo ka promociji homoseksualne orijentacije, već i promociji svih vrsta izopačenosti seksualnog nagona.
Kao dokaz za to možemo videti u progresiji naziva skupine pobornika ove ideologije dženderizma, koji kažu da se navodno bore za svoja manjinska prava – prava tzv. seksualnih manjina.
Do pre neku godinu, ta grupa je sebe nazivala LGBT aktivistima.
L – lezbejska seksualna orijentacija
G – gej tj. muška homoseksualna orijentacija
B – biseksualna orijentacija
T – transrodna (neko ko se po „rodu“ oseća da pripada drugačije nego polu) / transvestitska orijentacija (neko ko voli da se oblači kao osoba suprotnog pola)
Iz samog opisa ove skraćenice vidimo da se ova grupa zalaže ne samo za promociju homoseksualizma, nego i za promociju biseksualizma kao normalne varijacije ljudske seksualnosti, a takođe i za transrodni/transvestitski seksualni identitet.
Ovako je bilo do pre neku godinu u Srbiji, dok je u svetu, a od ove godine i kod nas, skraćenica te grupacije neprimetno proširena za još nekoliko novih „seksualnih orijentacija“ te sada nosi naziv, kako na njihovim sajtovima, tako i na transparentima i debatnim forumima – LGBTTIQ
 

Na slici se vidi transparent na kome piše „LGBTIQ“
(slika sa Dana Ponosa u Beogradu, koji pada uoči Vidovdana, 27. juna,
i LGBT aktivisti ga svake godine u Beogradu proslavljaju
uz punu podršku Poverenice za rodnu ravnopravnost u Srbiji Nevene Petrušić)

 
L-lezbejska
G – gej
B – biseksualna
T- transrodna / transvestitska
T – transseksualna (ili transpolna – osobe koje žele da hirurškim putem promene svoj biološki pol kako bi više bio u skladu sa onim kako se one iznutra osećaju)
I – interseksualna (u pitanju su osobe koje su rođene sa reproduktivnim organima ili anatomijom genitalija koja je drugačija od tipično muške ili ženske. Na nekim mestima se daju definicije da su interseksualci osobe koje se po rodu osećaju da pripadaju na nekim tačkama kontinuuma između „muškog“ i „ženskog“)
Q – questioning (oni koji ne znaju još uvek „šta su“)
U belom, ili bolje reći „crnom“ svetu, ta skraćenica danas je još duža i glasi LGBTTIQQ2S
Q – znači questioning (oni koji još uvek ne znaju šta su)
Q – queer (oni koji vole izopačenosti raznog tipa u seksualnosti)
2S – two spirited (osobe koje sebe doživljavaju kao da imaju „dva duha“)
O ostalim proširenjima ove skupine (na A-aseksualce, P-panseksualce ili omniseksualce) koje će stići i kod nas možete pročitati na ovom sajtu.[1]
 
Kakve veze ima ova totalitarna ideologija dženderizma sa pedofilijom?
 
Veza se sastoji upravo u tome što se prema ovoj teoriji nastoji svaka izvitoperenost seksualnog nagona (od kojih se mnoge i dalje nalaze na spisku mentalnih poremećaja u Dijagnostičkim priručnicima za mentalne poremećaje pod nazivom „parafilije“, dok je homoseksualnost političkim lobiranjem za sada prva izbačena iz spiska mentalnih poremećaja 70-tih godina prošlog veka) proglasiti za potpuno normalnu varijaciju ljudske seksualnosti. I ne samo to, već se nastoji kao takva nametnuti ostatku društva.
To se čini po sektaškoj taktici nametanja drugačijih uverenja – tzv. „foot in the door“ („umetanje noge u vrata“). U pitanju je taktika da se ide malim koracima, počev od nastojanja da se društveno prihvati prvo nešto što može najlakše da prođe u javnosti, pa kad to prođe, onda se ide na sledeće i sledeće, sve dok javnost ne bude spremna da potpuno prihvati i nešto što u startu ne bi nikako prihvatila bez velikog otpora savesti.
Tako možemo videti da totalitarni dženderisti nastoje kao prvi korak da se homoseksualna (gej i lezbejska) orijentacija proglasi za normalnu varijaciju ljudske seksualnosti. Da se ne tretira kao poremećaj već kao nešto potpuno normalno kao što je varijacija u npr. boji očiju. To je najmanji zalogaj koji javnost može da proguta – a za to se mogu upotrebiti „razumni“ argumenti da punoletne i odrasle osobe treba u civilizovanom društvu da imaju pravo da „vole koga hoće“, jer one „nikoga ne ugrožavaju“, jer i „različiti imaju pravo na ljubav“, jer se oni „ne bore samo za svoja prava već za prava svih ugroženih manjinskih grupa (žena, Roma, osoba sa invaliditetom)“ itd.
Prvi korak od tog „prvog koraka“ je da im se omogući tzv. pravo na javno okupljanje tj. Parada Ponosa. Da im se u civilizovanom društvu dozvoli „makar da se mirno okupe“, kažu „kako im je“ i da prošetaju „ne ugrožavajući nikoga“.
A zapravo, ovim LGBTTIQQ2S aktivistima nije potrebno samo da jednom godišnje „proparadiraju“ Beogradom i pokažu ljudima za šta se oni navodno zalažu, već je to korak kojim hoće da odškrinu vrata za sistematsko sprovođenje ideologije koju oni zastupaju – džender ideologije čiji je cilj da se promeni svest i hrišćanski vrednosni sistem kao i Bogom ustanovljena institucija porodice.
Ovde treba reći da se ovi aktivisti samo navodno zalažu za homoseksualne osobe, njihova glavna težnja nije ni plemenita ni hrišćanska (da se osobe koje pate od ovih sklonosti zaštite od nasilja i ugrožavanja), već se to samo koristi kao odskočna daska za nametanje svoje ideologije dženderizma. Mnoge homoseksualne osobe i kod nas u Srbiji i u svetu jednostavno ne podržavaju ove njihove lažne „branioce“ i „zaštitnike“ i smatraju da histerično nastojanje na tzv. „Paradi Ponosa“ po svaku cenu zapravo vodi do potpuno suprotnog efekta – dovodi do sve većeg pogoršavanja položaja homoseksualnih osoba u društvu, do većeg otpora i nasilja prema njima, jer se na taj način samo društvo reaktivno brani od nasilja nad sopstvenim shvatanjem morala, greha, uvreženim stavovima o porodici i životnih vrednosti.
Kada ovaj korak prođe u javnosti, i svi oguglaju na tzv. „Parade ponosa“, onda se ide na ulazak u školstvo kroz vannastavne programe koji promovišu toleranciju prema različitostima (koji, opet da kažemo, sami po sebi ne moraju biti ništa loše, ali se oni često koriste kao sredstvo za promociju ideologije sodomizma), a zatim se donose zakoni koji će ovu „seksualnu manjinu“ da štite od diskriminacije prilikom konkurisanja za posao i u vaspitno-obrazovnim ustanovama i drugim profesijama koje rade sa decom. Takođe se donose i zakoni koji zabranjuju tzv. „govor mržnje“ kojim se, pored zabrane vređanja osoba koje su drugačije rase, nacije, pa i „seksualnih sklonosti“ (što je načelno sasvim u redu, jer i hrišćani su pozvani da osuđuju greh ali ne i grešnika) zapravo guši sloboda izražavanja pravoslavnim hrišćanima da svedoče šta Bog kaže o grehu sodomizma, kako ga sam Bog naziva i guši se sloboda pravoslavnih roditelja da poučavaju decu u skladu sa svojim hrišćanskim pogledima.
Paralelno sa tim idu zakoni (bilo izmene, bilo sastavljanje novog Građanskog zakonika, kao i reforma drugih relevantnih zakona i uredbi) za regulisanje homoseksualnih veza dve osobe u nešto što se ili naziva brak ili se neće nazvati baš brakom (ako bude bilo otpora društva) ali će po svim karakteristikama i pravnim implikacijama biti potpuno isto tretirano pred zakonom i u društvu kao bračna zajednica.
Kada uspeju da ostvare prodor za ovaj „LG“ (homoseksualni) deo LGBTTIQQ2S grupacije, i da takoreći „stave nogu u vrata“ društvenom shvatanju morala, braka i porodice po pitanju homoseksualnih zajednica i homoseksualnog greha, tada nastupa nova faza.
U novoj fazi se ide na pojačanu promociju prava „biseksualnih osoba“, na promenu shvatanja porodične zajednice na takav način da ona može uključivati ne samo dva homoseksualca, nego i tri-četiri-pet biseksualaca, panseksualca, transdžendera i ostalih u novoj „porodičnoj“zajednici.
Primer za to imamo kod homoseksualnog aktiviste (aktivistkinje) Maše Gesen koja je, da bi ilustrovala namere ideologa dženderizma da potpuno redefinišu porodicu, kao primer navela svoju „porodicu“, gde troje dece, imaju petoro odraslih roditelja, koji ih gaje i podižu. Prema njenim proračunima, „petoro roditelja su podeljeni u dve grupe od po tri„. Maša Gesen dalje kaže da „želi da živi u takvom pravnom sistemu koji će imati sposobnost da legalizuje tu realnost, tako da se ne slaže sa institucijom braka i porodice“![2]
Društvo koje je već „progutalo“ ovaj stepen moralne razvraćenosti i grehovne izvitoperenosti kao normalne je spremno da prihvati i sledeći a to je da se za normalnu varijaciju ljudske seksualnosti proglasi i sledeće:
1. zoofilija (skotološtvo) – mogućnost da čovek može nesmetano i normalno bez diskriminacije seksualno opšti i sa životinjama i da sa njom ima registrovanu zajednicu.
2. incest – neometano seksualno opštenje sa osobama koje su u krvnom srodstvu i da sa njom ima registrovanu zajednicu.
3. pedofilija – mogućnost da odrasla osoba koju privlače nepunoletna deca može ulaziti zakonski neometano u seksualne relacije sa njima.
I tako dolazimo do ozakonjenja pedofilije i konačne sodomizacije društva – najpre tako što će se insistirati da se snizi granica koja se smatra za punoletstvo sa 18 na 12-13 godina, tako da pedofilski odnosi više ne budu kažnjivi iznad te granice, a potom će se nastojati da se takvi odnosi i ozakone, da se granica pod nekim uslovima još više snižava i da se pedofilska orijentacija slobodno može promovisati bez „diskriminacije“.
Sve ovo što smo napisali zasnovali smo na pojavama koje su već postale realnost u ponekim zemljama (kao što su Kanada, Nemačka, Norveška…) gde je ovaj proces sodomizacije i prodora totalitarne ideologije dženderizma ušao u tu drugu fazu.
Ukratko, suština i opasnost ove totalitarne ideologije dženderizma je u sledećem:
1. U težnji da se ozakoni i za normalno prihvati bukvalno svaka, sa stanovišta hrišćanstva, seksualna grehovna izvitoperenost koju je pali ljudski rod mogao da smisli.
2. U težnji da se propagatori ovih grehovnih sklonosti zakonski zaštite od svake „diskriminacije“ prilikom zapošljavanja u školama, dečijim sportskim klubovima, zatim prilikom usvajanja dece itd., te da im se na taj način omogući da svoju seksualnu orijentaciju mogu nesmetano da promovišu deci.
3. U težnji da se potpuno razori porodica kao Bogom ustanovljena zajednica muškarca i žene i da se ta porodica zameni nekom njihovom definicijom porodice u kojima decu može imati svaka osoba koja strada od greha sodomizma, pa čak i pedofili.
 
Totalitarna ideologija dženderizma je, ne samo državoborna, već i bogoborna
 
Totalitarnost ove ideologije se može uočiti i u sistematskim „ispadima“ koja manifestuju njihovi aktivisti, kao i u javnim transparentima i izjavama. U nastavku donosimo slike koje ukazuju na državobornost i bogobornost LGBTTIQQ2S aktivista:
 

Na slici je transparent na kome piše „SMRT DRŽAVI I KAPITALIZMU“,
a na drugom transparentu piše: „Je l TREBA možda DA VAM ZAHVALIMO?“

 

 

Grafiti na Vaznesenskoj Crkvi u Beogradu: „SREĆAN PRAJD DOMAĆINE!“,
„NA PRAJD SE NE ZOVE, NA PRAJD SE POZIVA“,
„JEVANĐELJE PO mutant pank feministi ISUSU“, „NEKA BUDE PRAJD – I BI PRAJD (1:3-5)

 

Transparent sa „Parade ponosa“ 2014. godine.
Ispod fotografije mitropolita Amfilohija piše: „Nađi nekog za sebe i ljubi se satima“
A ispod slike Patrijarha Irineja piše: „Milion dolara dajem da budeš moj“
Takođe, Hristov lik na majici nosi ovaj bogohulnik.

 

 

 
Ovom prilikom ne smemo propustiti i da pomenemo bogohulnu izložbu u okviru tzv. „Nedelje Ponosa“ prošlog septembra 2013. godine – izložbu švedske „umetnice“ Elizabet Orson Valin (inače lezbejke i majke) pod nazivom „Ecce homo“ u kojoj je Gospod Isus Hristos prikazan kao homoseksualac i transvestit. Navešćemo samo po neku od ovih skarednih i bogohulnih slika.
Usput da kažemo, da se na zvaničnom sajtu „Parade ponosa“ u Beogradu ove 2014. godine, ta bogohulna izložba pominje kao nešto na šta su gej-paraderi jako ponosni, sa posebnim naglaskom na činjenicu da im je autorka skaredne izložbe poklonila „u znak solidarnosti, svoju izložbu Ecce homo Beograd Prajdu“![3]
 

 

 

 
(najskarednije fotografije sa ove izložbe smo izostavili kako ne bismo i mi bili oni kroz koje sablazan dolazi)
 
Za sada je ovo više nego dovoljno da zaključimo o bogobornom duhu zastupnika totalitarne ideologije dženderizma i njihovih LGBTTIQQ2S aktivista.
 
Kako se pomesne Pravoslavne Crkve nose sa ovom ideologijom
 
Pomesne Pravoslavne Crkve se svaka u manjoj ili većoj meri bori sa ovom bogobornom ideologijom, a naročito ohrabruje poruka predstojatelja pravoslavnih crkava sa sabranja u Carigradu, Marta 2014. U toj poruci, koju su potpisali svi poglavari pravoslavnih crkava, zajedno sa patrijarhom srpskim Irinejom, između ostalog piše:
„Crkva je prizvana da svijetu donese svoju proročku riječ. Izražavamo našu ozbiljnu zabrinutost povodom lokalnih i globalnih tendencija, koje obezvrijeđuju i narušavaju temelje vjere, dostojanstvo ljudske ličnosti, sveštene institucije braka i dar stvaranja (rađanja).
Ističemo nesporni svešteni karakter ljudskog života od trenutka začeća do fizičke smrti. Prepoznajemo brak kao zajednicu muškarca i žene, koji sobom izobražava jedinstvo Hrista i Njegove Crkve. Naše prizvanje je da sačuvamo životnu sredinu, budući da smo upravitelji, a ne gospodari tvorevine. U ovom periodu Velikog Posta pozivamonaše sveštenstvo i vjerni narod da se drže duha pokajanja, da žive u čistoti srca, smirenju i praštanju, svjedočeći društvu o vječnoj savremenosti nauke Gospoda našega Isusa Hrista.“[4]
Grčka Crkva i njeni arhijereji dižu glas protiv Zakona protiv diskriminacije (što je, kako smo na početku ovog obraćanja naveli, jedno od oruđa kojim ideolozi dženderizma pokušavaju da nametnu grehovne seksualne izopačenosti društvu) a takođe i protiv novog Zakona protiv rasizma koji zabranjuje slobodu izražavanja i uvodi sankcije za „kritički govor“ (predviđa kažnjavanje onih ljudi koji se kritički izražavaju o homoseksualnom grehu), a uvodi i pravnu i zakonsku zaštitu homoseksualnosti.
Bugarska pravoslavna crkva istupila je oštro protiv Zakona o detetu uvedenog u Bugarskoj, kojim se preti kaznama roditeljima koji svoju decu žele da krste i vode u crkvu (sporan član Zakona govori da „svako dete ima pravo na zaštitu protiv uvlačenja u političke, religiozne i sindikalne delatnosti“. Narušenja se kažnjavaju globom od 2000 do 4000 leva, a za ponovljeni prekršaj – od 4000 do 5000 leva). Svi arhijereji Sinoda Bugarske crkve podigli su glas protesta protiv uvođenja časova o reproduktivnom zdravlju i planiranju porodice (tj. Seksualno obrazovanje – predmet koji se i u Srbiji već sprovodi u 66 škola u Vojvodini!). Vladike naglašavaju da se donose takvi zakoni koji postavljaju roditelje u potčinjeni položaj u odnosu na državu u vezi odnosa prema deci, i kažu da „Država ne može da bude bolji roditelj detetu od pravih njegovih roditelja“
Sinod Moldavske Pravoslavne Crkve osudio je parade sodomita i Zakon o zaštiti ravnopravnosti koji je, u maju 2012., usvojio republički parlament. Sinod Moldavske Pravoslavne Crkve zapretio je u junu prošle godine odlučenjem od Crkve političarima koji podržavaju ovaj zakon.
Gruzijska Crkva i gruzijski patrijarh Ilija Drugi odlučno se protive održavanju besramnih tzv. „Parada ponosa“. Sveštenici Gruzijske Crkve zajedno sa narodom su sprečavali da se parada srama održi u Tbilisiju.
I naša Pomesna Crkva pokazuje vidne napore da se suoči sa ovom pošasti, gde navodimo izuzetno oštru i adekvatnu izjavu Patrijarha Irineja[5] povodom ovogodišnje (2014.) „Parade ponosa“, izjave i obraćanja mitropolita Amfilohija po sličnim povodima ove i prošle godine, i spremnost naše Pomesne Crkve da se organizuje Litija vernog naroda i sveštenstva nakon ovogodišnje (2014.) „Parade ponosa“.
Ruska Pravoslavna Crkva, kao i sama Ruska Federacija najviše su razgranale borbu protiv prodora ove ideologije u živote pravoslavne dece i porodice:
1. Pri RPC je osnovano odeljenje pri Moskovskoj PatrijaršijiPatrijaršijska komisija za pitanja porodice, zaštite materinstva i detinjstva (rukovodilac ove Komisije je protojerej Dimitrije Smirnov)
2. Donet Zakon o zabrani promocije homoseksualizma maloletnim licima.
3. Ustanovljen Praznik posvećen porodici, dan kada se proslavljaju sveti blagoverni knez Petar i kneginja Fefronija Muromski, 25. jun/8. juli.
4. Direktna podrška Crkve i države, kao i učešće crkvenih velikodostojnika u organizaciji velikog Međunarodnog foruma Svetskog kongresa porodica u Moskvi, na kome su u septembru 2014. godine bili i predstavnici iz Srbije (o tome je detaljnije Ljiljana Dugalić pisala za časopis Pravoslavlje od 1. oktobra 2014. godine)
5. Osnovana Dobrotvorna Fondacija svetog Vasilija Velikog za brigu o pravoslavnim naraštajima.
6. Snažan angažman pravoslavnih psihologa poput Tatjane Šišove i Irine Medvedeve na raskrinkavanju štetnosti ove ideologije.
7. Kontinuirano pisanje i poučavanje na najuglednijim pravoslavnim sajtovima poput Pravoslavie.ru o ovoj temi.
 
Kako se ova totalitarna ideologija odražava na verni narod Srpske Crkve
 
Kao što se iz svega prethodnog može zaključiti, glavna meta napada ove bogoborne totalitarne ideologije dženderizma nisu odrasli ljudi, formirane zrele ličnosti već – deca tj. ličnosti koje su u fazi razvijanja svog psiho-seksualnog identiteta.
Uticaj ove ideologije u Srbiji je od ovog septembra 2014. godine podignut na viši nivo.
Saopštenje Patrijarha Irineja povodom Parade srama izazvalo je buru negodovanja, ismevanja i protesta što ukazuje da je naše društvo i vladajuća elita već zagazila u promenu svesti, vrednosti, stavova i savesti u pravcu ideologije sodomizma. Zatim, Parada greha je ove godine, za razliku od prethodnih, uspešno održana, što označava da je sazrelo vreme za ulazak u novu fazu društvenog delovanja od strane ovih ideologa.
Nova faza prodora ove totalitarne ideologije dženderizma podrazumeva sledeće korake:
1. Ulazak i čvršće usidrenje u državni školski sistem – pojačano delovanje kroz edukativne programe na temu tolerancije i časove seksualnog obrazovanja u školskom sistemu – cilj je da se ova ideologija polako odomaći u našim školama i učionicama, da se kroz školske projekcije filma „Parada“, kroz časove seksualnog obrazovanja (koji su uvedeni u još 66 škola od ove školske 2014/2015. godine, sa ciljem da od sledeće godine budu uvedeni u sve škole u Srbiji), kao i kroz određene teme u okviru predmeta Građanskog Vaspitanja, Biologije i Sveta oko nas pripremi plodno tle za izmenu dečijih duša u pravcu njihove sodomizacije.
Kao dokaz za ovu tvrdnju navodimo izjavu Sonje Liht izrečenu na dan ovogodišnje Parade greha: „Nećemo moći da živimo slobodno i da iskorenimo duboke predrasude bez temeljnih menjanja osnovnih vrednosti, a to počinje u zabavištu, školi, tokom daljeg obrazovanja“ [6]
2. Unošenje bitnih dopuna u Građanski Zakonik kada će se po prvi put pojaviti termin „zajednica lica istog pola“, što je priprema za donošenje zakona o istopolnim zajednicama tj. za omogućavanje sklapanja braka homoseksualcima.[7]
3. Donošenje Zakona protiv diskriminacije – kako bi se osobe homoseksualne orijentacije mogle bez „diskriminacije“ zbog svojih seksualnih opredeljenja zapošljavale u školstvu, sportskim klubovima, vojsci, policiji…- na taj način im se omogućava da mogu predavati deci i rukovoditi drugim dečijim sportskim grupama potpuno otvoreno propagirajući svoju „seksualnu orijentaciju“. O rukovodećim pozicijama u policiji i vojsci ne treba posebno ni govoriti.
4. Donošenje antiporodičnih Zakona kojim bi se roditeljima ograničilo pravo da vaspitavaju i odgajaju decu u skladu sa njihovim religioznim pogledima, samoj deci bi se dala neadekvatna autonomija u odnosu na roditeljske nadležnosti, a država bi takođe preuzela određene ingerencije nad decom koje po prirodi treba da pripadaju isključivo roditeljima.
 
Srbija se trenutno nalazi u ovoj pomenutoj fazi, a naredna faza ako, ne dao Bog, ovo sve prođe će pokazati najogoljenije lice ove totalitarne ideologije, jer će se uticati na stvaranje takvih Zakona koji će omogućavati ljudima sa različitim seksualnim poremećajima da usvajaju decu, a roditeljima će deca biti oduzimana ukoliko ne pristaju na njihovu sodomizaciju putem školskih predmeta. Drugim rečima, sve veće kazne će čekati one hrišćane koji ne žele da im se deca razvraćuju, koji ne žele da, po rečima arhimandrita Rafaila Karelina u vezi sa časovima seksologije, budu „slični onim poklonicima Moloha koji su na svojim rukama nosili sopstvenu dečicu da ih bace u usijanu utrobu idola.“[8]
Takođe, uporedo sa sodomizacijom društva, teći će sve veće otpadanje ljudi od Majke Crkve, jer duša ogrubela od greha sve će teže i teže biti spremna na povratak na pravi put. Nastaće sve veće napuštanje i udaljavanje od Crkve – sve manje mladih će se ženiti, udavati, zasnivati porodice, rađati decu, krštavati ih, sve će manje biti opela po sahranama jer će to biti „relikt prošlosti“. Generalno, sa porastom uticaja totalitarne ideologije dženderizma u srpskom društvu okretanje Hristu i Hristovoj Nauci i Lađi Spasenja će biti sve manje.
Bez pravoslavnih naraštaja i snažne pravoslavne porodice neće više biti potrebe ni za pomesnom Crkvom, zato su pravoslavni naraštaji, upravo najveće blago naše Crkve i našeg naroda.
 
NAŠA MOLBA
 
Nakon svega ovde napisanog i izrečenog, Vaša Svetosti, verujemo da ćete razumeti naše roditeljske brige i izaći u susret našoj Molbi da se pri našoj Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi osnuje Sinodalno odeljenje za zaštitu porodice, majčinstva i detinjstva i brigu o pravoslavnoj porodici.
 
Postoji velika potreba da unutar naše Pomesne Crkve imamo Odeljenje sa ljudima zaduženim da:
 
I – Aktivnosti usmerene na zaštitu pravoslavnih naraštaja
1. Prate prodor ove bogoborne totalitarne ideologije dženderizma u Srbiji i predlažu mere za zaštitu pravoslavnih naraštaja i pravoslavne porodice u celini. To podrazumeva, između ostalog da, organizovanim i sistematskim radom na upoznavanju verujućeg naroda o povezanosti tzv. „Parade ponosa“ sa ovom totalitarnom ideologijom i daljim planovima ideologa dženderizma na razbijanju tradicionalne porodice u svetu i u Srbiji.
2. Da prate i pravovremeno upućuju pravoslavne roditelje (kroz publikacije, saopštenja i izjave) kako da zaštite svoju decu i od drugih štetnih uticaja kao što su praznici kulture smrti „Noć Veštica“ (Helloween), promocija vampirskih lutaka „Monsters Haj“ (Monsters High), okultnih romana i crtanih likova počev od Hari Potera preko Vinks, i mnogih drugih antihrišćanskih fenomena.
 
II – Aktivnosti usmerene na podršku i jačanje pravoslavne porodice, roditeljstva, braka i međusobne povezanosti
3. Da formira Porodičnu svetosavsku zajednicu – udruženje u kome će se:
okupljati pravoslavni roditelji i deca,
organizovati aktivnosti i izdavaštvo za podsticaj pravoslavnom roditeljstvu
jačati duhovna i socijalna mreža podrške pravoslavnih porodica kako bi se zajedničkim snagama snažnije branili od nadolazećih pošasti i stvarali zdravo jezgro pravoslavnih naraštaja.
4. Da pokrenu Komisiju koja će preduzeti korake za osnivanje osnovnih i srednjih škola pod pokroviteljstvom i zaštitom naše Pomesne Crkve. Kao primer hvale vredan navodimo dve takve škole koje već postoje pod pokroviteljstvom naše Pomesne Crkve:
Osnovna škola u Čikagu (SAD) „Sveti Sava“ (link ka sajtu škole u fusnoti)[9]
Srpska pravoslavna opšta gimnazija „Kantakuzina Katarina Branković“ u Zagrebu (link ka sajtu škole u fusnoti)[10]
 
Iz priloženog možemo videti da Srpska Pravoslavna Crkva već ima i iskustvo i uspešnu praksu u pokretanju škola pod svojim pokroviteljstvom, tako da mi, pravoslavni roditelji, dragovoljno nudimo svoju svesrdnu pomoć našoj Crkvi da se škole u kojima neće biti promocije homoseksualizma i nemorala pokrenu i u Srbiji, kako bismo zaštitili duše naše pravoslavne dece.
S obzirom da ideologija sodomizma nastoji da svoje vrednosti i stavove propagira na prvom mestu u školama kroz različite predmete (kao što su Zdravstveno obrazovanje o reproduktivnom zdravlju, drugi vannastavni programi za decu, zatim predmeti poput Biologije i „Svet oko nas“ i ostalih srodnih predmeta koji se mogu proširiti tako da obuhvate i teme ovih ideologa), to se prisustvo Veronauke pokazuje kao nedovoljno da zaštiti pravoslavnu decu u nadolazećem vremenu. Kao primere za ovu tvrdnju imamo u zemljama kao što su Nemačka i Kanada, gde je taj proces sodomizacije dece kroz školske predmete već odmakao u sledeću fazu. (Pogledati DODATAK BR. 3 ovog dokumenta)
Smatramo da je osnivanje pravoslavnih škola (osnovnih, a zatim i gimnazija) pri SPC u Republici Srbiji neophodno jer svi podaci i vesti koje smo u gornjem izlaganju naveli ukazuju na to da dolazi vreme kada će se totalitarna ideologija dženderizma (sodomizacije) sa obe noge ukotviti u naše škole i obdaništa i naša pravoslavna deca će ostati nezaštićena od svakodnevnog uticaja te ideologije na njihove duše.
Pred kraj ovog obraćanja želimo, kao što smo učinili i u samoj Molbi, da napomenemo i to da buduće, ako Bog da, Sinodalno odeljenje za brigu i zaštitu porodice ne bi trebalo da se bavi samo i isključivo zaštitom porodice od pošasti ove totalitarne ideologije sodomizma. Budući da se naša država i naš narod nalazi u velikoj demografskoj i moralnoj krizi, naša je velika želja, ako Bog da, da ovo Odeljenje preduzme aktivne napore za ocrkvenjavanjem dece i omladine, za jačanje pravoslavnog majčinstva i dostojanstva pravoslavne žene (nasuprot promašenim feminističkim modelima koji se danas nude) i pruži podršku, blagoslov i podsticaj udruženjima pod pokroviteljstvom naše Crkve na razvoju projekata i aktivnosti koje će slaviti pravoslavnu porodicu i pravoslavni brak kao jedinu zajednicu koja obezbeđuje radosno i blagodatno okruženje za razvoj psihički, fizički i duhovno zdrave i srećne dece koja znaju ko su, šta žele i čemu teže.
Takođe, želimo da istaknemo jednu, možda nedovoljno vidljivu, a dobru mogućnost a to je da naša Pomesna Crkva već ima dobro polazište za pokretanje i rad Odeljenja ove vrste, tako da se ne moraju ulagati veliki napori i finansije kao što bi bilo u slučaju da se ono stvara potpuno od samog početka. Pre svega, već postoje pri našoj Pomesnoj Crkvi organizacije (poput redakcije „Svetosavskog Zvonca“, Verskog dobrotvornog starateljstva i Svetosavske omladinske zajednice) koje već pokrivaju ili mogu pokriti većinu glavnih tema i zadataka ovog Sinodalnog odeljenja. Detaljnije predloge možete pročitati u DODATKU BR. 1 ovog dokumenta.
Mi, pravoslavni roditelji, nudimo svesrdnu i dragovoljnu pomoć na svakom koraku i u svakoj fazi osnivanja i rada budućeg Sinodalnog odeljenja za brigu i zaštitu porodice.
 
U nastavku ovog dokumenta se nalazi:
– DODATAK BR. 1 – Zadaci i predlozi za prve aktivnosti Sinodalnog odeljenja za porodicu uzimajući u obzir već postojeće mogućnosti pri našoj Crkvi
– DODATAK BR. 2 – Pravoslavni stav prema osobama takozvane homoseksualne orijentacije
– DODATAK BR. 3- Primeri država u kojima je proces sodomizacije društva po nekom od kriterijuma odmakao u narednu fazu.
 
DODATAK BR.1
Zadaci i predlozi za prve aktivnosti Sinodalnog odeljenja za porodicu uzimajući u obzir već postojeće mogućnosti pri našoj Crkvi

 
Sinodalno odeljenje za brigu i zaštitu porodice bi imalo za glavni zadatak da inicira, koordinira, nadgleda i pomaže osnivanje centara za podršku pravoslavnoj porodici, a zatim i pravoslavnih škola, vrtića po gradovima i selima gde god za to ima mogućnosti (bilo pri parohijama i Crkvenim opštinama ili kao samostalne ustanove pod jurisdikcijom SPC ). Odeljenje bi ispitalo mogućnosti, izradilo plan i strategiju, model po kome bi funkcionisale škole i vrtići, finansiranje i program ovih ustanova.
Pre nego što iznesemo naše predloge za prve aktivnosti Sinodalnog odeljenja za porodicu, želimo da napomenemo da nam je namera za sastavljanje ovih predloga isključivo ta da olakšamo našoj Pomesnoj Crkvi proces pokretanja ovog velikog i važnog dela za pravoslavne naraštaje. Ovi predlozi se, naravno, ne moraju usvojiti, oni su samo konkretan izraz naše gore iskazane dobre volje i želje da na svaki praktičan način pomognemo da se osnuje ovo Odeljenje na radost svih.
 
1. Objediniti i sinhronizovati aktivnosti srodnih organizacija pri SPC koje su već aktivne.
Pri našoj Pomesnoj Crkvi već postoje organizacije koje se bave međusobno srodnim temama:
– Versko dobrotvorno Starateljstvo – koje pruža savetovanje pravoslavnim supružnicima i porodicama, a takođe organizuje i pojedine aktivnosti u cilju sticanja znanja ali i druženja među pravoslavnom decom
– Redakcija časopisa „Svetosavsko zvonce“ – koje osmišljava aktivnosti i priče za najmlađu pravoslavnu decu
– Svetosavska omladinska zajednica – namenjeno pravoslavnoj omladini
Naš predlog je da Sinodalno odeljenje za porodicu najpre objedini i sinhronizuje aktivnosti ovih udruženja pod svojim pokroviteljstvom i koordinacijom kako bi se ciljevi osnivanja Odeljenja efikasnije ostvarili.
 
2. Formiranje udruženja pri našoj Crkvi pod nazivom Porodična svetosavska zajednica za praktičnu realizaciju zadataka povezanim sa ovom Molbom.
Analiziranjem raznih mogućnosti i zadataka koji stoje pred Sinodalnim odeljenjem za porodicu, došli smo do zaključka da bi možda bilo potrebno ovim trima udruženjima pridodati još jedno pod pokroviteljstvom naše Crkve – ono bi se moglo nazvati „Porodična svetosavska zajednica“ (po uzoru na Svetosavsku omladinsku zajednicu) ili „Pravoslavna porodična zajednica“ koje bi se direktnije bavilo sledećim zadacima:
Organizovanje okupljanja pravoslavnih roditelja sa ciljem njihovog čvršćeg povezivanja, upoznavanja, druženja, međusobnog pomaganja
Organizovanje aktivnosti u kojima bi učestvovale celokupne porodice, i posebnih aktivnosti namenjenih pravoslavnoj deci (sportskog, obrazovnog i socijalnog tipa)
Organizovanje tribina, obrazovnih tzv. „stvaraonica-radionica“, video produkcije i izdavaštva za podsticaj pravoslavnom roditeljstvu i pravoslavnom odrastanju dece i mladih.
Organizovanjem druženja, razgovora i upoznavanja pravoslavne omladine radi braka.
Pokretanjem dečije pravoslavne biblioteke, knjižare i internet sajtova kako bi se pravoslavnoj deci i omladini pružile alternative za štetne sadržaje, literaturu i crtane filmove, video igrice kojima su obasipani sa izloga prodavnica, televizije i interneta.
Pokretanjem magazina namenjenog pravoslavnoj ženi kako bi se na adekvatan način pružila podrška odgovornom pozvanju vaspitanja pravoslavnih naraštaja, razmenjivala korisna roditeljska i bračna iskustva pravoslavnih hrišćana i podsticalo dostojanstvo pravoslavnog supružništva i majčinstva.
Pisanje i štampanje različitih brošura na aktuelne teme za život pravoslavne porodice (npr. na temu kako da se hrišćani nose sa svakodnevim stresom življenja u savremenom društvu, na koji način adolescente udaljiti od virtuelne stvarnosti koja ih uvlači preko „smart“ telefona, Fejsbuka i internet igrica, kako da mladi sačuvaju od promocije bluda, okultizma, ispraznog provođenja vremena i materijalizma kao smisla života u današnjem srpskom društvu, kako sačuvati porodicu od različitih bolesti zavisnosti – starih i novih itd.)
Jačanje duhovne i socijalne mreže podrške pravoslavnih porodica kako bi se zajedničkim snagama snažnije branili od nadolazećih pošasti i stvarali zdravo jezgro pravoslavnih naraštaja.
Ovo udruženje ne bi zahtevalo velika finansijska ulaganja jer bi ono moglo da se samo finansira kroz svoje izdavaštvo, video i audio produkciju, kao i eventualnim donacijama pravoslavnih hrišćana u Srbiji i rasejanju.
 
3. Prilikom pokretanja osnovnih i srednjih škola pod pokroviteljstvom naše Crkve, koristiti se pozitivnim i prostorno bliskim iskustvom naše Mitropolije zagrebačko-ljubljanske.
Posebno je važna informacija da, po zakonima Republike Hrvatske, čitav nastavnički i profesorski kadar škole ovakvog tipa je dužna da plaća sama država u kojoj se škola nalazi, dok Crkva sa svoje strane treba samo da obezbedi adekvatne prostorije (zgrade) za rad.
Sledeći takav primer, jedan od koraka bi mogao biti da se dobiju informacije da li i u Republici Srbiji postoje takve mogućnosti.
 
DODATAK BR.2
Pravoslavni stav prema osobama takozvane homoseksualne orijentacije

 
Ovde moramo, radi drugih koji ovu Molbu mogu pročitati, naglasiti nešto što je pravoslavnim hrišćanima potpuno jasno: mi smatramo da osobe koje pate od homoseksualnih sklonosti, bez obzira da li žele ili ne žele da se sa tom grehovnom naklonošću bore, nisu tema ove Molbe.
Tema ove Molbe su pobornici ideologije homoseksualizma tj. dženderizma – jer oni nastoje da homoseksualnost i druge, sa stanovišta hrišćanstva, grehovne strasti proglase za potpuno normalne i poželjne ostatku društva, sa posebnim naglaskom na mlade naraštaje – decu.
Drugim rečima, mi, budući hrišćani, nikako nismo za vređanje, nasilje prema samim osobama koje stradaju od ovih grehovnih naklonosti, već protiv nametanja ove totalitarne ideologije ostatku društva. Takođe, iako nismo za diskriminaciju prema osobama koje pate od ovih seksualnih sklonosti kada je u pitanju zapošljavanje u onim profesijama koje po prirodi stvari ne učestvuju u vaspitavanju i uticanju na mlade naraštaje, istovremeno se duboko protivimo Zakonima protiv navodne diskriminacije koji omogućavaju da se osobe koje se otvoreno deklarišu kao homoseksualci, biseksualci ili transeksualci zapošljavaju kao vaspitači, učitelji, profesori, treneri, kao i u vojsci i policiji na rukovodećim pozicijama.
Takođe, oštro se protivimo i donošenju zakona koji kažnjavaju tzv. „govor mržnje“, ne zato što smo za vređanje osoba takozvane homoseksualne orijentacije, već zbog toga što taj zakon teži da onemogući pravoslavnim hrišćanima slobodno svedočenje i poučavanje dece u vezi sa hrišćanskim stavom o tome šta je greh sodomizma, kako je taj greh nazvan u Starom i Novom Zavetu, kakve kazne je Bog namenio osobama koje se predaju ovome grehu, i uopšte – da je to greh, strast i pogrešno korišćenje seksualnog nagona koje oštećuje ne samo telo nego i dušu.
Mi, budući da smo hrišćani, na taj način želimo da budemo glas koji će svuda i na svakom mestu svedočiti Istinu, i tako pružiti šansu ljudima koji stradaju od ovih grehovnih naklonosti da počnu da se, uz Božiju pomoć, bore sa ovim grehom. To isto važi i za heteroseksualne bludne strasti, i bilo koje grehovne strasti koje čoveka odvajaju od spasenja porobljavajući njegovu dušu i telo.
Danas se različitim zakonima nastoji ućutkati glas hrišćana po ovoj temi i tako osobe takozvane homoseksualne orijentacije ostaju u svom duševnom paklu misleći da su se kao takve rodile i da takve moraju ostati.
 
DODATAK BR. 3
Primeri država u kojima je proces sodomizacije društva po nekom od kriterijuma odmakao u narednu fazu.

 
1) U Kanadi je od ove 2014. godine u toku uvođenje Kurikuluma za seksualno obrazovanje koji deci od 8 godina govori kako je transrodni identitet i zbunjenost u vezi sa sopstvenim seksualnim identitetom normalna, a deci od 11 i 12 godina objašnjava o tome šta je analni seks i da se masturbacija može koristiti u svrhu zadovoljavanja. Bendžamin Levin, jedan od glavnih inicijatora ovakvog kurikuluma, nalazi se pod optužbom za distribuiranje dečije pornografije pa su roditelji s pravom zabrinuti o postojanju pedofilskog uticaja na materiju koja se prezentuje njihovoj deci.[11]
2) U Nemačkoj u osnovnoj školi u Berlinu su deci pokazivane eksplicitne slike i opisi seksualnih odnosa.[12]
3) U Švajcarskoj se nastoji na uvođenju seksualnog obrazovanja u obdaništa, pod nazivom „seks koferi“. [13]
4) U Nemačkoj – otac devojčice 4.razreda osnovne škole je završio pred sudom zbog toga što je odobrio svojoj ćerki da ne pohađa časove seksualnog obrazovanje u školi. [14]
5) U Nemačkoj Etički komitet traži od Vlade legalizovanje incesta.[15]
6) U Holandiji je osnovana stranka pedofila – koja se zalaže za snižavanje granice punoletnosti za stupanje u polni odnos sa 16 godina (koliko je u Holandiji punoletstvo) na 12.[16]
7) U Holandiji je u okviru tzv. „Parade ponosa“ 2007. uvedena i vožnja čamcima od kojih je jedan od čamaca vozio dečake starosti od 12 do 16. godina.[17]
Glavni inicijator ove pedofilske ideje je Frank Van Dalen, poslanik holandske desničarske Narodne partije za slobodu i demokratiju u amsterdamskoj skupštini i deklarisani homoseksualac, koji je inače bio i jedan od uvaženih gostiju LGBT aktivista u Srbiji na Paradi ponosa 2010. godine, šetajući zajedno sa našim ministrima. Na ovom se linku vidi Frank Van Dalen na konferenciji za medije sa organizatorima Parade Ponosa u Beogradu, 2010. godine.[18] A na ovom linku se vidi Frank Van Dalen u beloj majici gde zajedno šteta sa ministrom Čiplićem na Paradi ponosa 2010. godine u Beogradu.[19] Protiv Franka Van Dalena je, inače, podignuta optužnica za zlostavljanje dečaka koji se nalazio u tom „Dečijem brodu“ na Paradi ponosa.
8) U SAD, u San Francisku se pravo na javno okupljanje (na koje se najviše pozivaju LGBT aktivisti u vezi sa organizovanjem tzv. Parade ponosa) koristi za organizaciju parade najvećih seksualnih skarednosti pod nazivom Folsom Strit Fer. [20]
9) U Holandiji – kako izgledaju Parade ponosa u ovoj zemlji (videćemo da se znatno razlikuju od početnih Parada ponosa sa lepim mladim i nasmejanim ljudima koji nose zastave duginih boja). Parada ponosa u Amsterdamu 2013. godine može se videti na ovom linku.[21] A Parada ponosa u Amsterdamu 2012. godine na ovom.[22]
10) U SAD, osnovana organizacija NAMBLA – severno američka asocijacija koja se zalaže za legalizaciju homoseksualnog odnosa sa maloletnicima.[23]
11) U Norveškoj je održan dečiji gej festival, na kome je dečak pevao pesmu o dve tate.[24]
12) U Poljskoj je u dečija obdaništa uvedena bajka o gej pingvinima.[25]
 
Za detaljan pregled dometa ideologije sodomizma u različitim zemljama preporučujemo ruski film „Sodom“ u režiji ruskog reditelja Arkadija Viktoroviča Mamontova, 2014. godine u kome su takođe detaljno iznete strategije i koraci nametanja ove ideologije različitim društvima.[26]
Ovaj film prikazan je na Međunarodnom forumu „Višedetne porodice i budućnost čovečanstva“ održanog u Moskvi septembra 2014. godine, čije organizovanje je blagoslovio i ruski Patrijarh Kiril.
 


 
NAPOMENE:

  1. http://sexedcentral.com/education-central/relationships/lgbttiqq2s-what-do-those-words-mean/
  2. http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/poznata-lezbejka-nehoticno-je-iznela-pravu-nameru-lgtb-u-odnosu-na-druge-osobe/
  3. http://parada.rs/nije-da-se-hvalimo/
  4. http://www.mitropolija.com/poruka-predstojatelja-pravoslavnih-crkava/
  5. http://www.spc.rs/saopshtenjezajavnost12
  6. http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/498515/Liht-Jedna-Parada-ponosa-ne-cini-prolece-ali-je-vazan-korak
  7. http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:518395-I-gej-zajednice-priznate-zakonom
  8. http://www.pravoslavniroditelj.org/roditeljska-duznost-zastititi-decu-od-promocije-razvrata-u-skolama/
  9. http://www.stsavaacademy.org/
  10. http://www.srpskagimnazija-zg.org/?page=opcipodaci/opstipodaci
  11. http://www.campaignlifecoalition.com/index.php?p=SexEdcurriculum
  12. http://www.blic.rs/Vesti/Svet/379963/Knjiga-o-seksu-za-petogodisnjake-Crtezi-penisa-u-erekciji-stavljanja-kondoma-seksa-porodjaja
    http://www.nadlanu.com/pocetna/info/svet/Nemacka-Decu-od-5-godina-u-skoli-uce-kako-da-dozive-orgazam.a-178467.293.html
  13. http://www.nadlanu.com/pocetna/info/svet/Nemacka-Decu-od-5-godina-u-skoli-uce-kako-da-dozive-orgazam.a-178467.293.html
  14. http://www.youtube.com/watch?v=zJaaboWRjnM
  15. http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?yyyy=2014&mm=09&dd=25&navid=903888
  16. http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2006&mm=06&dd=01&navid=199617
  17. http://www.dverisrpske.com/program/dveri-odgovaraju/1566-zasto-povezujete-gej-paradu-sa-pedofilijom.html
    http://www.mojenovosti.com/lat/index.php?option=btgnovosti&catnovosti=0&idnovost=15295&U-pozadini-beogradskog-%E2%80%9Egej-prajda%E2%80%9C-monstrumi-vam-kvare-dete#.VG25rWdrRls
  18. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=07&dd=16&navcategory=12&navid=445961
  19. http://www.dverisrpske.com/program/dveri-odgovaraju/1566-zasto-povezujete-gej-paradu-sa-pedofilijom.html
  20. http://en.wikipedia.org/wiki/FolsomStreetFair
    http://www.folsomstreetevents.org/#top
  21. http://www.amsterdamgaypride.nl/gayguide/pride-canal-parade.html?sub=photos&photosid=626&page=4
    http://www.amsterdamgaypride.nl/gayguide/pride-canal-parade.html?sub=photos&photosid=626
  22. http://totallycoolpix.com/2013/08/gay-canal-parade-amsterdam-2013-2/
  23. http://en.wikipedia.org/wiki/NorthAmericanMan/BoyLoveAssociation
  24. http://www.intermagazin.rs/evropske-vrdnosti-u-norveskoj-odrzan-decji-gej-festival/
  25. http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/113387/Bajka-o-gej-pingvinima-dospela-u-obdanista-u-Poljskoj
  26. http://www.youtube.com/watch?v=0WJJBg15tvI

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *