Давање помена за упокојене

Питање:
Помаже Бог свети оче, годишњица смрти моме оцу се навршава 30. 11. Давали смо помене после 40 дана и шест мјесеци и окупљали породицу, пријатеље, комшије и кумове. Знам да помен треба вршити кад се наврши година, али у мом крају је обичај да се врше прекаде за упокојене у прву јесен послије смрти. То се ради између здужница, а нико ми не зна објаснити шта су прекаде. Можда се тако радило када људи нису знали да треба давати помене после 7 дана, 40 дана, 6 мјесеци и годину дана, јер се и тада прелијева кољиво и гроб. Ми не бисмо све испоштовали и планирамо да дамо помен у оба случаја, али шта је исправно за упокојену душу? Са друге стране у кратком року је и прекада и годишњица и незгодно је за породицу, која треба стићи из даљине. Молим за ваш савјет драги оче.
Јелена


Одговор:
Драга сестро Јелена, можда ће овај одговор стићи мало касно с обзиром на обичаје у твом крају. Морам признати да још нисам чуо за тзв. „јесењи помен“, односно прекаде (а што значи исто као и вршити помен, прекађивати гробове) за упокојене. Ти помињеш „здужнице“, што би асоцирало на Задушнице. У јесењем периоду су две Задушнице: Михољске и Митровске. Михољске су у суботу пред 29. септембар (Михољдан) , а Митровске су у суботу пред Митровдан, што значи да су у раздобљу од отприлике месец дана. По обичају твога краја помен би требало дати у том периоду, ове године од 8. октобра до 5. новембра. Напомињем, да за тај обичај нисам чуо и он не представља црквено учење о помињању упокојених. Помињања умрлих после сахране врше се у Црквом одређене дане, јер се опелом и погребом не завршава брига Цркве за њене умрле чланове, већ се у одређене дане врше молитве за умрле, служе се ПАРАСТОСИ. Парастос је грчка реч и значи „заступање, посредништво“, јер се у овој служби заступа и моли за покојника. Трећег дана по смрти (обично је то први дан по сахрани) служи се парастос у спомен Господа, Који је трећег дана васкрсао из мртвих. Деветог дана (седмог дана по сахрани) ради жеље Цркве да умрли буде прибројан анђелима, јер њих има девет чинова. Четрдесетог дана у спомен вазнесења Христовог у четрдесети дан по Васкрсу. Да би се тачно одредио дан четрдесетодневног парастоса, треба поступити овако: од дана смрти бројати пет дана (дан смрти се не броји ако је покојник умро после 16 часова) , а од петог дана, на пример понедељка, у шести понедељак ће бити „четрдесетница“. На пример, ако је неко умро у четвртак 1. октобра пре подне, пети дан ће бити понедељак 5. октобар, а „четрдесетница“ у шести понедељак, 9. новембра. „Четрдесетница“ се служи, по правилу, тачно у четрдесети дан по смрти, јер у тај дан, по учењу Цркве, душа први пут излази пред Бога. Може се служити и неки дан раније, али никако после. Затим се врши полугодишњи парастос, а касније, сваке године на дан смрти, врше се годишњи парастоси, чиме хоће да се изрази вера, да је покојник вазда жив и да је у нераздвојној заједници са живим сродницима, а са тим је спојена и вера у будуће васкрсење. За разлику од четрдесетодневног парастоса, годишњи и полугодишњи парастоси се могу служити неколико дана пре или касније од датума смрти, најчешће у најближу суботу. Вера у васкрсење се нарочито изражава пшеницом у кољиву. Зрна пшенице ничу за нови живот, али тек пошто из себе издвоје клицу живота, а потом у земљи иструну. Истиче се и вера у бољи и слађи живот, то се означава медом, са којим је кувана пшеница у кољиву помешана. За парастос се спрема и погача, мед и вино. Обичај, да се на гроб покојника износи и разноврсна храна није само ради тога да би се присутни сами послужили, већ пре свега због сиромашних људи, који на гробљу моле милостињу. За њих се и оставља храна на гробовима а не за покојника. Наша је света дужност да се молимо за наше упокојене, да им чинимо помене у одређене дане (ако нисмо у могућности да тога дана изађемо на њихове гробове, чинимо им помене у цркви где се налазимо) , да у цркви за њих палимо свеће, посећујемо и уређујемо њихове гробове и да у њихов спомен чинимо добра дела. Ето, драга сестро, ово су Црквом одређени дани за помињање упокојених. Годишњи помен твом оцу пада 30. новембра. Парастос би се могао одржати у суботу 26. новембра, не само што је субота посвећена успоменама на умрле, него и зато што већ од понедељка 28. новембра почиње Божићни пост. Лакше ће бити породици и свима, који дођу, да парастос буде у нерадни и мрсни дан, јер нико неће бити у искушењу да се огреши о црквена правила поста. А годишњи парастос се не мора вршити на дан упокојења. Моли се заједно са осталим члановима породице за душу твог оца не само у дане парастоса, већ и свакодневно у својим личним молитвама и кад год пођеш у цркву на Свету Литургију. Не пропусти да свештенику даш имена упокојених, да их помиње на проскомидији. Благослов Божији и утеху за преминулим оцем моли од Господа о. Душан

4 коментар(а)

  1. Oce ovo ste dobro objasnili pa me interesuje za moje dete. Cerka mi je preminula 12.12.2015.u 14,10. Nas svestenik je zakazao godisnji pomen 12.12.2016 u 11 casova, a to je ponedeljak. Pitam da li je to ispravno. Hvala unapred

  2. Oce, moj otac je preminuo prosle godine, tj 2016. Za Svetog Jovana. Kada bi bilo najzgodnije da damo pomen? Zahvaljujem

  3. Oče dali mogu da ocu dam polugodisnji pomen u vaskrsnoj sedmici,četvrtak po vaskrsu

  4. Mirjana Kusovac

    Molim vas da mi kazete mozemo li godisnjicu smrti zakazati u subotu iako je tada veliki crkveni praznik Preobrazenje gospodnje. Pravi datum je 22. 8

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *