Да ли учење подпада у рад

Питање:
Помаже Бог! Интересује ме да ли учење за ђаке и студенте потпада под рад, односно да ли је грех учити празником и недељом? Ово питам из разлога што студирам један тежак технички факултет и не знам како би то ишло када десетак дана у јануару када су „црвена слова“ пред јануарски рок ништа не бих учио. Шта све подразумева посвећивање дана Богу – осим, наравно, одласка на Литургију? Опростите ми, можда је мало глупо питање, али, како попунити тај дан, шта радити а шта не (мислим на младе у градској средини) ? Хвала на одговору! Свако добро желим!
Марко


Одговор:
Драги Марко, Посвећивање дана Богу првенстено треба реализовати у том посебном созерцавању Бога, наравно, које треба да буде крунисано св. Евхаристијом и заједничарењем у њој. Васкрсне дане (свака недеља у Години) и Господње Празнике треба са посебном пажњом да их духовно преживњавамо. Пре свега, са благодарношћу за то шта је све Господ учино еда ли би нас некако спасао а да не повреди ту нашу оргиналност и слободу. Богуслужбено богословље недавног празника Рођења Христовог нама говори да се Бог „обукао у иловачу“. Ево примера да размишљамо о томе колико нас Он воли да је због те љубави решио да се унизи до блата са којим је нас својеручно обликовао.. Та слична контеплација (созецање) тражи се за сваки празник, а када је у питању празник светих, онда треба да созерцавамо њихов учинак и сарадњу том општем Божијем домостроју нашаег спасења; да созерцавамо њихова одрицања и подвиге у љубави за све нас – сву Васељенску Цркву.
Што се тиче тог народног празновања са уздржавањем од рада у одређене празнике ми би требали са једним уздржаним прилазом да о томе говоримо. Уздржавање од рада није „ленчарење“ за време којег ми допуштамо себи да подпаднемо под све оно што није од Бога. „Одмарање недељом“ није седење испред телевизора са даљинским управљачем у рукама, или лумповање у оближњој кафани, или пуцањем по дивљачи, него ако се та страст контролише неком другом заузетошћу ми мање имамо шансу да се нађемо у греху. Прилика је да се каже да је једно од најјачих светоотачких и подвижничких оружија достизање способности да се очува молитва јесте трежак физички рад, са којим се умирује наше острашћено тело. Рад сам по себи није грех колико мотиви и услови у којима се он одвија, пре свега околности.
Ако недељом или већим празницима по селима ричу тешки тракори орући земљу за време док се у цркви врши света Литургија (БЛАГОДАТЕЊЕ) , нема сумње да се врши један тежак грех; а ако је радник присуствовао Литургији и још се причестио (заједничарио са другима) а затим по налогу ситуације и временских прилика решио да по наметнутој нужди заврши неки посао не треба му то узети за грех. Господ није осудио ни Марту, које се бринула „о многом“, али је је јасно подвукао да је Марија „благују част избра“ (добри део изабрала) , јер је слушала слово Његово. Ако се после Литургије предлаже „ручак љубави“ (агапе) , или неки духовни разговори, концерти и томе слично, сигурно је да ће бити грешка (грех) да се прпусти и оде за нечем земаљском и пролазном.
Напојити стоку, насећи дрва, скувати јело – све то што је неопходно за наромалан живот није грешка против Божијег Закона. Зар Господ није био испровоциран да каже: „Лицемери, сваки од вас не одрешује ли у суботу свог вола и магарца и води да напоји“, или: „Који од вас не би свог магарца или вола, одмах извадио у дан суботњи“. Он нам говори да када се придржавамо речи Закона да не будемо буквоједи да би тако само задовољили суву форму, него да осетимо и дух његов. Старозаветна Црква и Закон су испуњени и тако у Христу одмењени, а Господ када је говорио о посвећивању суботњег дана Богу, то ми данас у васкрсном дану (недељи) обележавамо и крунишемо Светом Литургијом. Она је сва пуноћа молитве и смисао дана, да од ње више ништа не постоји. Литургија је посвећивање дана Богу и ако се нешто по нужди јави да се уради не треба се фарисејски понашати.
Када се у календару наиђе на „црвено слово“ не треба оставити мотике или тестере и побећи у хладовину, и преспавати или препити цео дан, него ваља отићи у цркву на са Литургију, јер верујте ми: већи је грех прележати свету Литургију (св. Златоусти) него ли после присуства на њој поћи и нешто неодложиво урадити.
Уопште није грех да се учи недељом и празницима колико је велики грех да се игнорише црква (сабрани народ) и пропусти њена света служба.
Ваш
оЉубо

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *