НАСЛОВНА » Брак, деца, породични односи, ПИТАЊЕ ПАСТИРУ » Да ли наслеђујемо грехове својих родитеља? Ако да, шта да радимо?

Да ли наслеђујемо грехове својих родитеља? Ако да, шта да радимо?

Питање:
Помаже Бог! Имам јако просто питање! Да ли наслеђујемо грехове својих родитеља? Ако да, шта да радимо?
Божидар


Одговор:
Бог ти помогао.
Ово није баш тако просто питање. У принципу, слично као што наслеђујемо физичке особине својих родитеља, ми наслеђујемо и психичке, душевне особине и склоности. Неке се наслеђују, а неке се стичу заједничким животом, не само од родитеља, већ и уопште од своје околине, рођака и других људи, од самог места и амбијента који нас окружује. Дете просто упија утиске и осећања још од првих дана свога живота, и на тај начин формира своје
особине и склоности. То није једноставан процес.
У ретким приликама може бити и наслеђивања греха, али је то још
компликованије прецизно објаснити. Сети се само како је својевремено група Јевреја викала пред Пилатом: „Крв његова на нас и на нашу децу! ” Али и ово се не догађа математички или просто физички.
При свему овоме, треба имати у виду и то да деца, будући од малена изложена некој склоности, такође стичу и одређени имунитет против тога. Стичући одређене слабости, они се такође од малена вежбају у „излажењу на крај” или „баратању” са њима, па им је стога често много лакше, него њиховим родитељима, да се боре са тим и таквим слабостима или особинама. Исто као што и деца могу наследити одређене физичке болести и недостатке, али и стећи много већи имунитет од својих родитеља.
Ово све чини да се никоме на тај начин не ускраћује слобода воље и избора. Да нико од деце не може рећи пред Богом: „овај грех није мој, ја нисам његов узрок, и ја не одговарам за њега”.
С једне стране, то су све искушења без којих нам је немогуће спасти се. А са друге, Господ увек даје довољно снаге и могућности да, ако хоћемо, ако се потрудимо, можемо изаћи на крај са тим, као и са сваким другим искушењем. Јер Бог никада не допушта искушења која су јача од нас. У супротном, ми бисмо били лишени сваке одговорности и претворили бисмо се у робље везано ланцима, без икакве слободе и могућности избора по том питању. Беспотребан би био и суд Божији над онима који нису одговорни.
Човеку се често чини да је нешто „јаче од њега”. Али кад се мало
потруди, и када уз Божју помоћ превазиђе искушење, просто се чуди како је могао да буде тако малодушан и поверује у то. Кад се изборимо са нечим, обично се после питамо како смо могли тако дуго да верујемо да нећемо бити у стању. У свему томе нас води наш анђео чувар и Сам Господ нам помаже.
Пробај, па ћеш видети.
Свако добро и помоћ од Бога ти жели, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *