Питање:
Постовани Оце Дусане, имам једно питање за вас које ме муци. Мој муз и ја смо недавно разведени. Нисмо били црквено венцани, назалост, мозда бисмо били срецнији у браку да јесмо.Три дана после развода указао ми се у мислима умрли свекар и гледајуци ме у оци рекао: Е, САД могу да одем.-и отисао. Он је умро пре 8 година. Ми зивимо у иностранству. На дан када је умро цула сам га иза себе, ословио ме, нисам се усудила да се окренем. Просло је неко време, сада не знам колико, опет ми се указао, гледа ме у оци и казе: Ја сам се вратио! ја помислим како је могуце, нико се оданде није вратио. Једном сам видела силуету духа како пролази иза мене док сам пеглала на дасци јер сам погледала испред себе на мермерну плоцу изнад спорета и видела себе и силуету која пролази иза мене без икаквог звука. Други пута је неко сисао са спрата, нормално, степенистем, цуо се сваки корак, упалило се светло које се пали на сензор само када неко пролази. Досао је до мене у спавацој соби, до кревета, лезала сам на стомаку па нисам видела. Мислеци да је церкица питала сам је ста је хтела али није било одговора.Нисам томе придавала знацаја па сам је ујутро питала засто је силазила синоц.Када је рекла да уопсте није силазила следила сам се: Ко је онда? Ја знам да ме свекар није волео, никада ме нису прихватили нико од музеве фамилије. Али знам и то да смо се волели муз и ја, знам да смо се вема теско растали, нисмо се дали раставити, стално смо се врацали једно другом, 30 година смо заједно, и сада га волим, имам осецај да и он мене воли, само је био јако насилан, претио, вредао, бојим га се јер има јако преку нарав. Моје питање би било: Да ли је могуце да нас је свекар раставио? Или ја то умисљам? Ја нисам на то помислила све док се није указао после развода.Знам да је за зивота цитао Треце Око цасопис, имала сам осецај да несто трази. Једном ми је рекао да це да растави другог сина и снају, за 5 година. Ниста му на то нисам рекла. Сада мислим да се то на нас односило. Молим Вас за васе мисљење, савет ста да радим. Захвална
Јелица
Одговор:
Драга сестро, ти си, вероватно, цео свој живот у браку, са мужем кога си волела, а и он тебе, била под опсесијом његове фамилије. И сама кажеш да те никада нису прихватили. Због те одбојности његове фамилије према теби и муж се можда односио према теби грубо и сурово. Он је био између две ватре. С једне стране жена коју воли, са којом има децу, свакако и имовину, а с друге стране фамилија, која га настоји одвратити од тебе и проузроковати раздор међу вама. Можда је свекар, из само њему знаних разлога, предњачио у томе, подгревао одбојност према теби осталих чланова фамилије. То осећање неприхватања са њихове стране код тебе је било тако снажно, да си га ти преживљавала и после смрти свекрове. Тебе је прогонила његова мржња, осећала си страх од њега и опасност за брак и породицу, па и после смрти. Ти сигурно верујеш у Бога, верујеш у вечни живот и јасно ти је да физичка смрт није крај, неје црна рупа без изласка. Смрт је одвајање душе од тела, тело иде земљи од које је и узето, а душа се враћа Богу, Који ју је дао. Оно што се теби догађало са покојним свекром није усамљен случај. Готово да нема ниједног човека, који у току свог живота на земљи није доживео јављање умрлих особа (сродника, пријатеља) , у сну или на јави. Догађа се то и верујућима и неверујућима. Шта више, много чешће невернима, како би постали верни. Међутим, они томе не придају никакав значај, па о томе и не говоре. У црквеној литератури, као и у житијама Светих, имамо безброј таквих примера. Навешћу ти само један случај, који се догодио седамдесетих година прошлог века: „Један срески службеник из Крагујевца сањао је свог покојног оца 2. октобра 1974. године, који га је позвао да дође код њега. „А кад“, запитао је он оца. „18. октобра“, одговори отац. На дан 18. октобра син је пошао својим приватним послом у село Брзан. По обављеном послу, долазећи на железничку станицу у Брзану, он се несрећно оклизне и паде на колосек пред локомотиви и погине“ (Најбољи васпитач 431 стр) . Јављање свекра, у сну или на јави, највероватније је последица гриже савести, што је допринео да се ваш брак разведе после 30 година. Само потпуно зао човек, без трунка кајања, може бити задовољан својим злим делима, да ликује на туђој несрећи. И поред све мржње коју је гајио према теби, ја не верујем да га она и даље држи, већ да га је схватање греха приморало да се теби обраћа на разне начине. Ми верујемо да душе људске живе свесно после смрти и да су свесне свих својих поступака на земљи. Иако сматраш да те није волео, да је допринео краху вашег брака, немој га заборавити у својим молитвама. Сети га се на дан уопокојења, запали свећу за покој његове душе. Тиме ћеш га потпуно разоружати од мржње. И немој њега сматрати главним и јединим кривцем за неуспех вашег брака. Да је међу вама двома постојала чврста, самопрегорна љубав, никакви утицаји фамилије, твоје или његове, не би могли оборити град вашег брака. Као и кућа, о којој Христос говори у беседи на гори: Кућа која је сазидана на камену (на чврстој вери и љубави) одолеће налетима и ветра и кише и громова, а кућа подигнута на песку ће се срушити при јачем ветру или обилнијој киши (Матеј 7, 24-27) . А вас двоје, ако се искрено волите, иако сте се (не знам сада због чега) развели, можете наставити заједнички живот, кога ћете крунисати и црквеним браком. Ако сте били у браку 30 година, значи да нисте више у првој младости и да ћете једно другом, у годинама које долазе, бити потребнији, више него кад сте били млади и осиони. Помињеш само кћерку. Можда имате још деце. Па и за једно дете треба да живите и да детету покажете пример љубави, а не нетрпељивости и свађе. Његова прека нарав може да буде испровоцирана и са твоје стране. Не може у браку бити крива само једна страна. Преиспитајте себе, разговарајте као озбиљни људи, као родитељи и настојте да вашу брачну заједницу обновите. Сада свекра више нема. Благослов Божји и милост Његову призива на тебе и твоју породицу о. Душан
