Питање:
Поштовани Оци, Обраћам Вам се у нади да ћете ми брзо одговорити. Већ дуже време сам у дилеми да променим духовника. Духовнику о томе још ништа нисам рекла. С обзиром да је манастир у којем је мој духовник удаљен од места где живим, онда се често у време великих постова исповедам свештеницима који служе у цркви која ми је у блиѕини. У тој цркви служи више свештеника, па већ не знам којем се још само нисам исповедала. Ипак, који год да буде, моја исповест буде детаљна и јасна, за разлику од исповести у манастиру која је увек конфузна и недоречена. У оба случаја радост у души постоји због исповести али и страх да ако се нисам добро исповедила да ми се ништа од изреченог неће примити за разрешење. Исто тако, духовник често погрешно протумачи моје казивање управо због недоречености и неповезаности догађаја у мом исповедању. Али никако ми још не успева да се ослободим да причам разумњивије. Прелеп је осећај да неко зна вашу душу и да може да вас посаветује, да будете у вољи Божијој, то још увек немам код свог духовника а ни код свештеника којима се повремено исповедам. Може ли човек бити у вољи Божијој, односно служити Богу без духовника? Посаветујте ме шта да одлучим.
НН
Одговор:
Драга сестро, најпре да се извиним што одговор није дошао тако брзо, како си Ти очекивала. Разлог је што има много питања, а мало духовникамкоји одговарају. Жетве је много, а посленика мало. Ти, драга сестро, сигурно имаш свог кућног лекара опште праксе, код кога се налази и Твој здравствени картон и тај лекар најбоље зна какво је Твоје здравствено стање. Кад одеш код њега, Ти му се пожалиш на одређене промене у Твом организму или шта Ти причињава бол. Нећеш пред њим ћутати или говорити да Те не боли овај или онај орган, већ ћеш настојати да му што подробније испричаш стање и како се осећаш, како би он што прецизније одредио дијагнозу Твоје болести. А кад је дијагноза постављена, онда је лако лечити болест. Лек ће Ти дати или он или ће Те послати код одређеног специјалисте. Тако је и у духовном лечењу. Ти треба да имаш духовника, најбоље Твог надлежног пароха, оног који долази у Твоју кући поводом Крсне славе или у Васкршњем посту, који познаје и Тебе и Твоју породицу и који је, уосталом, задужен за вашу породицу, он је ваш душебрижник. Код њега увек можеш заказати пуну исповест, на пример у суботу после вечерња. Тада ћеш му моћи отворити душу и исповедити све оно што Ти оптерећује савест, што Ти је на души, као кад лекару говориш о стању Твог организма. Ни свештенику нећеш говорити оно што ниси учинила, како то често говоре неискусни у духовном животу: нисам убио, нисам украо, преварио… Тако је у молитви својој говорио онај фарисеј, хвалио се само својим добрим делима, а своје погрешке је прећутао. Дакле, кажи свештенику јасно оно што Те мучи, како би Ти могао дати одређену поуку и како би Те могао разрешити учињеног греха, по овлашћењу добијеном од Бога: Којима опростите грехе, опраштају им се, и којима задржите, задржани су (Јован 20, 23) . Грехе једном искрено исповеђене, а који Ти више не узнемиравају савест, не треба поново да исповедаш, да се не би непотребно враћала на њих и, не дај Боже, понављала их. И настој, понављам, да међу свештеницима који служе у Твојој парохијској цркви, нађеш свог надлежног пароха и да, без веће нужде (на пример ако је Твој свештеник отсутан дуже време, а Тебе притиска неки грех) не идеш код других свештеника на исповест, који не знају стање Твоје душе и Твоје духовне потребе. Јеромонах у манастиру сигурно има много „духовне деце“ и не може свакога упознати, не може духовно лечити ако не зна „историју болести“. Уз то, он нема ни много времена за сваког поједнинца а, у крајњем случају, није ни одговоран за оне који дођу из других парохија. Надлежни парох је одговоран за своју духовну децу и Бог ће из његових руку тражити душе његових парохијана. Души корисну и благословену Свету велику четрдесетницу жели и срдачно Те поздртавља о. Душан