НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Разно » Црнина у трудноћи

Црнина у трудноћи

Питање:
Помаже Бог поштовани Оци! Имам једно питање. Моја сестра је у седмом мјесецу трудноће. Прије два дана нам је умро отац. Она је обукла црнину тај дан и носила је и на сахрани, али су јој неки рекли да она као трудница не би требала да је носи. Интересује ме ваше мишљење по том питању. Колико дуго она смије да носи црнину и да ли да је носи и послије порођаја? Хвала Вам и поздрав свима!
Божидарка


Одговор:
Драга сестро Божидарка, ношење црнине, поготово код жена, је знак жалости за блиским сродницима. Новозаветни списи, а и каснији црквени канони, не одређују никакве спољашње знаке жалости за умрлима, а према савету Светог апостола Павла Солуњанима: „Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим… Тако утешавајте једни друге овим речима“ (4, 13–14, 18) . И кад исти Апостол каже: „Јер је мени живот Христос и смрт добитак“ (Филипљанима 1, 21) , онда заиста нема никаквог разлога за тугу и жалост у светлости вере у васкрсење и живот вечни. Напротив, у Старом завету су постојала многа спољашња понашања за оне, који су били у жалости за умрлим сродником (ударање у прса, чупање косе и браде, посипање пепелом, раздирање хаљина итд) . Брачно право СПЦ познаје тзв. „удовичку црнину“, односно период од девет месеци од смрти мужа. Ако би удовица у том периоду родила дете, покојник би био уписан као отац. Обичајно право је у народу увело црнину као боју жалости, поготово код жена, док су мушкарци тек одскоро прихватили ту врсту изражавања жалости. Они су раније пуштали браде или носили црни флор на реверу. Чак је и Црква за сахране, парастосе, па и великопосна богослужења, увела црне одежде. Твоја сестра, која је у трудноћи, а у жалости за преминулим оцем обукла црнину, да не би долазило до непотребних коментара околине, можда би најбоље било да црнину скине после четрдесетодневног парастоса, што ће свакако бити пре порођаја. Јер, свету се не може угодити. Једни ће је осуђивати што је уопште обукла црнину с обзиром да у себи носи дединог наследника, док ће јој други, ако одмах скине црнину, замерити на непажњи према оцу. Црнина није само израз жалости онога, који је носи, већ је и знак осталима са којима долази у додир, да својим понашањем не повређују осећања ожалошћених. Коначно, ношење црне одеће, или пак само једног одевног предмета, ниучему не може нашкодити детету, које треба да се роди после дедине смрти. И после порођаја она може носити обележје жалости, све до годишњице своме оцу (црну мараму, шал, блузу или неки други упадљиви детаљ) . Наглашавам, све је то у домену обичајног права, а оно се разликује од краја до краја, од села до села. Нека сестра поступи по обичајима краја где живи, а то ће најбоље сазнати од свог надлежног свештеника, или неке трезвене старије жене. Бог да прости душу вашег преминулог оца, а сестри срећно рођење чеда. Уз поздрав о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *