Питање:
Помаже Бог! Како живети по црквеном учењу кад живим у породици где се у цркву не иде.Ми смо венчани у цркви деца су нам крштена али родитељи мог супруга не дозвољавају пост, одласке у цркву док су они живи.Хоћемо ли се спасити?
Milica
Одговор:
Драга сестро, Твој супруг и Ти сте у црквеном браку и Бог је благословио ваш заједнички живот кроз Свету тајну венчања, без обзира на то што су родитељи Твога мужа индиферентни према вери. Они у свом детињству и младости нису ишли у цркву, нису верски образовани, њихови родитељи им нису предали ништа из духовног и верског живота. А оно што се у младости не доживи, што се слободно не прихвати, то је у старости тешко надокнадити. Они сигурно нису агресивни атеисти, обзиром да су се сложили да се њихов син венча у цркви, али сами нису у стању да се сада мењају. Непријатно им је то и пред пријатељима и познаницима, па и пред самим собом. Немају одважност малог Закхеја, цариника и порезника у време Христово, па да радикално раскину са својом (атеистичком) прошлошћу, да се покају за заблуде и да освеже своје крштење, коме су били приведени (принесени) још као деца. Ви највероватније живите са мужевљевим родитељима у заједничком домаћинству и Твој свекар је домаћин у кући, а свекрва сигурно кува за све вас. Ради мира у кући и сложног живота, немојте им се отворено противити. Покушајте заједно, а муж нека буде иницијатор, да са њима разговарате. Будите веома пажљиви и обазриви. Кажите им да вас двоје заиста желите да живите у заједничком домаћинству, да ви извршавате и Четврту Божју заповест, која говори о поштовању родитеља, да ви желите њима помоћи и у познијој старости, када их изда снага и да се на вас увек могу ослонити. Предочите им време њихове и ваше младости. И они се сигурно нису у свему слагали са својим родитељима, али су родитељи, у интересу среће своје деце, попуштали и прилагођавали се времену и жељама своје деце. И колико се време њихове младости разликовало од младости њихових родитеља, толико се, а можда још и више, разликује ваше време од њиховог. Ако не можете да их убедите да се за све, у врене поста, спрема посна храна, покушај свекрву да одмениш у те дане, а њима да препоручите здравију храну, обзиром на њихове године. Коначно, вас двоје не морате у посту јести месо, задовољите се варовом, додатком јелу. Што се тиче одласка у цркву, не морате ићи сваке недеље, али једном месечно и на веће празнике, кад вам то радно време дозволи. Покушајте да се и нашалите са родитељима. Питајте их: да ли би ви били срећнији да ми идемо у кафане, да се опијамо и трошимо паре или да идемо недељом пре подне у цркву, да се Богу молимо и за вас, који не знате и не можете да се молите? У сваком случају, драга сестро, останите искрени верници, немојте се ни у једном тренутку поколебати и не дајте се изазвати, па да из ината учините нешто непромишљено. Поштујте своје родитеље и имајте стрпљења са њима. Увидиће они да нису у праву, и то баш због вашег понашања, због ваше љубави према њима. Благословен завршетак Часног и великог поста и радосне Васкршње празнике жели и срдачно поздравља о. Душан