Цивилно служење војног рока

Питање:
Помаже Бог! У Србији данас постоји више модела служења војног рока. Један од њих је и цивилно служење где обвезник војни рок не служи са оружјем, већ свој дуг отаџбини испуњава неким друштвено-корисним радом, у болници или некој другој установи, рецимо. У условима у којима живимо, постоји дилема да ли је овакав вид служења војног рока, нека врста релативизације војне обавезе, као једног од видова одговорности појединца према заједници. Цивилно служење свакако није на неки нацин у складу са српском традицијом, где је част бранити земљу. Са друге стране чак и цивилно служење може бити одговорно па и у духу солидарности и помагања другима (нарочито ако је реч о болеснима) , а и сама војска га одобрава. Можда је питање банално, али да ли је цивилно служење војног рока, без оружја-грех? Да ли то зависи од мотива којима се људи воде при избору?
Владимир


Одговор:
Бог ти помогао, брате! Сећаш ли се оног стиха из Светога Писма у коме се каже да треба дати цару царево а Богу Божије. Видиш, овај “цар” је законски прописао да се “дуг” може одужити и на други начин. Према томе, овај “цар” није преварен. Па ни грех није учињен. Дате су две могућности, ко ће шта да изабере… то је његово. Лоше би била она трећа могућност, која није дата, а то је не дати “цару” оно што је његово. Улазити у расправу колико је добро постојање могућности избора од ове две солуције, то је друга ствар, можда за сада не корисна. Мир ти и благослов од Господа. јеромонах Евтимије

Comments are closed.