НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Свето Писмо » Читање Светог Писма

Читање Светог Писма

Питање:
Помаже Бог! Пре него што поставим питање, желео бих да похвалим Ваш сајт, који већ дуже време посећујем, и на којем сам прочитао доста корисних ствари. Надам се, да ће те, уз Божју помоћ, и убудуће наставити овако. Моје питање, као што сам и у наслову навео, тиче се читања Светог Писма. Трудим се да сваки дан читам Свето Писмо и то тако што прочитам одломак из Јеванђеља и одломак из Дела Апостолских (као што се и на Светој Литургији чита) . Међутим, тај редослед по којем ја читам одступа од редоследа по којем се Јеванђеље чита у Цркви на Светој Литургији, нпр. ја код куће у суботу читам Јеванђеље по Матеју, док се на Литургији у недељу чита Јеванђеље по Марку. Интересује ме, да ли је начин на који ја читам исправан? Знам да у црквеном календару постоји распоред читања за сваку недељу, а у молитвенику сам нашао и распоред читања за празнике и тог распореда се и држим, али шта је са осталим данима! ? Где могу да пронађем распоред читања за остале дане, тј. за све дане у недељи? Покушавао сам на интернету, али нисам успео. Унапред хвала!
Иван


Одговор:
Драги брате Иване, приватно или кућно читање Светог писма се разликује од распореда читања које се врши у цркви. Говоримо сада само о Светом писму Новог завета, јер и твоје питање се односи само на овај део Библије. За богослужбену употребу Севта јеванђеља, Дела светих апостола и апостолске посланице подељени су у посебне одељке, који се називају зачала. Поред тога што се на одређене Господње или Богородичине празнике читају одељци који говоре о догађају који се слави, на недељном јутрењу се читају тако звана „васкрсна јеванђеља“, која говоре о јављању Васкрслог Христа ученицима, у недељне и радне дане се Јеванђеља и Посланице читају утврђеним редом. Читања почињу од Васкрса. Почиње се читањем Јовановог јеванђеља и Дела светих апостола, све до Празника силаска Светог Духа, када почиње читање Матејевог јеванђеља и Посланица Светог апостола Павла. Од Крстовдана ће почети читање Јеванђеља од Луке, па све до недеље сиропусне. И за ово време ће се читати Посланице Светог апостола Павла. Марково јеванђеље читаће се у радне дане од 11. до 17. недеље по Духовима, као и у време Часног поста, када ће се читати и Саборне посланице. Црква је овај распоред начинила обзиром на црквену годину, као и време Посног и Цветног триода. Црквени распоред читања Светог писма Новог завета је за вернике доста компликован и верници, ако би хтели да прате читања на богослужењима, долазили би често у недомицу и више би провели времена на тражење одређених зачала, него на само читање. Уосталом, ни сврха читања на богослужењима и код куће није иста. На богослужењу је циљ да читања прате црквени календар, а домаће, породично и лично читање је са циљем схватања садржаја у континуитету, онако како су се догађаји збивали и како су саопштавани од стране апостола. Зат тебе, као верника који редовно иде у цркву, било би добро да у џепном календару потражиш које је јеванђелско зачало чита на недељној Светој литургији, па да га пре поласка у цркву (или у суботу увече) прочиташ, да о њемо размишљаш, како би ти и проповед свештеникова била јаснија. За велике Господње и Богородичине празнике ћеш се већ снаћи, (кажеш да си у Молитвенику нашао која се зачала читају на одређене празнике) , познавајући и површно садржај Јеванђеља, па ћеш на почетку сваког од три прва Јеванђеља тражити текстове о рођењу и детињству Христовом, а пред крај сваког Јеванђеља о страдању и васкрсењу Христовом. Што се свакодневног читања Светог писма Новог завета тиче, ту ћеш поступати према времену које сваког дана имаш на располагању. Ако имаш довољно времена, могао би свакога дана (најбоље увече, како би док не заспиш могао размишљати о прочитаном) да прочиташ по једну главу из Јеванђеља, почињући од Матејевог, а завршавајући са Јовановим. Ако будеш редовно читао, за три месеца ћеш прочитати сва четири Јеванђеља, што значи да ћеш их у току године причитати четири пута. Ако упоредо са читањем Јеванђеља будеш читао сваки дан по једну главу из Дела и Посланица апостолских, за нешто мање од пола године прочитаћеш их једном, а за годину дана два пута. Зашто је потребно читати поступно, не много текста одједном? Свето писмо треба читати са великом пажњом и стално размишљати о прочитаном. Свето писмо није обична књига и ту књигу не приличи читати као остале, обичне књиге, које су писали људи. Свето писмо је молитвена, свештена књига, па зато није без разлога препорука Цркве да се молимо пре читања Светог писма и да се молимо молитвама из Светог писма. Остаће заувек непревазиђене молитве, које је произнео сам Христос, чиме је и нас научио како да се молимо. Светом писму треба прилазити са побожношћу и љубављу и стално се к њему враћати, непрестано га читати. Сваки од нас, отварајући Свето писмо, треба да понавља речи Господа, упућене Мојсију на Хориву: „Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место гдје стојиш света земља“ (2. Мојсијева 3, 5) . Да би потпуно разумеле текст Светог писма, треба схватити да је оно од Бога и тада ће бити све јасно, чак и оно што би могло изгледати страно и збуњујуће. Читати Свето писмо из знатижеље, или ради тражења необичних легенди и забавне историје, значи не схватати ништа по том питању, значи затварање за себе свих путева према Богу. Кад је цар Ирод судио Христу и довео Га у салу међу своје најближе, да би им Исус показао интересантне знаке и чудеса, јер је о њима слушао, сви његово напори су се разбили пред зидом ћутања и он пред собом није видео ништа, до само обичног човека. Он није успео да у Христу види Сина Божјег. Његово срце није било припремљено. Исто тако, читати Свето писмо у скептичком или секташком духу, значи одрицати се од његовог разумевања. Срце треба да буде слободно и спремно да одговори на позив Божји. Црква не забрањује, како се то често мисли, читање Светог писма, али она стрепи од упознавања са текстом без припреме и стручног коментара. Кад дете почне да учи страни језик, њега не упознају одједном са најтежим ауторима и текстовима. Треба учити постепено, усвајати прочитано. Свето писмо је настало у Цркви и са Црквом га треба и читати. Зато, кад год наиђеш на неки текст, па и реч, коју недовољно, па и потпуно не разумеш, обрати се свом надлежном свештенику за објашњење. Кад се Библија потпуно изнесе и одвоји од Цркве, тада настају велике опасности, настају чак и разне секте, јер сваки који самостално, без присуства Цркве, чита Свето писмо и сам га тумачи, најбржим путем иде ка секти. Ти знаш, драги брате, да религиозна душа, а таква је сигурно и твоја, треба да у текстовима Светог писма тражи и налази присуство Бога, јер Бог говори кроз Свето писмо и које постаје права „реч Божја“, „Божја тајна“. Та реч Божја омогућава човеку да дође у заједницу са Богом. А то је, уствари, и циљ исправног читања Светог писма. Тај циљ ћеш и ти постићи, ако будеш правилно читао и схватао Свето писмо. Ето, драги брате, због чега се Свето писмо тако поштује у црквеним обредима. Украшено Свето јеванђеље, које нам представља самога Господа Исуса Христа, чува се у олтару, на Светом престолу и у свечаном „входу“ показује се верницима и износи ради читања. Све одељке из Светог писма свештенослужитељи (епископи, презвитери и ђакони) и црквенослужитељи (чтеци, појци) читају свечано, уз упаљене свеће. Реч Божја разгони таму, доноси светлост и кроз Свето писмо Бог говори са нама. Успешно и души корисно читање Светог писма Новог завета, коме би било добро, за сада, да придодаш и Псалтир, жели и срдачно те поздравља о. Душан

3 коментар(а)

  1. Moguli znat koja je molitva prije citanja svetog pisma a koja poslike citanja

  2. Помаже Бог браћо и сестре у Христу!Ја сам са 14 година остао без оца и доста фамилије,погинули у рату ономе лудом.Тада сам био 8 разред основне школе завршавао и очев пријатељ,генерал (сад у пензији име није битно)ме је спаковао и одвео у средњу војну школу у Београду и у војни интернат исто у Београду.Завршио сам 4 године среде,па затим још 4 године Војне Академије,и 1999године почео да радим у чину потпоручника прво задужење беше ми у Приштинском Корпусу у 125 моторизованој бригади.после 2 месеца и 11 дана избио је рат,марта када су почели да нас бомбардују,одмах сам пребачен као артиљерац и најбољи у каси на минобацачима 120мм и 82 милиметра,на Кошаре,затим цео комплетан Паштрик,и био сам у рату од првог дана,а рањен сам 3 пута 8 дана пред крај рата пред само потписивање Кумановског споразума 12-44,стао сам на мину,а пре тога снајпером два пута погоен,једном у груди,преко панцира,силина ме је окренула и занела страшно а други метак у бок,скоро па леа,и пробио је панцир,забио се у месо и буквално вирио из мене….да зло буде горе како сам се тетурао,станем на мину звану паштетица,али срећа у несрећи лоша је била и лше и дубоко закопана а имао сам добре Џизме,лево стопало ми је потпуно било изгорело и сви лигаменти покидани,ту свест увелико губим,пробудио сам се у Нишу у болници,доктори су хтели да ми одсеку стопло,али стопало ми спасао Богу драгоме хвала никада име нећу заборавити,хирург Бојан!!Превијао сам ту рану..99% нисам коже имао,па сам пристао да са других делова тела на то место ставим кожу и она се примила и почела да се развија,то је јако јако спор и болан процес,2 ипо године сам ја ту ногу опоровљао и опоравио,са тим да данас када треба да се иде негде баш даље под теретом,носим лонгету на нози на стопалу,сам је фиксирам,она замењује лигамента два најважнија и сачува стопало да не отекне.У главном тежак мало живот.Сви знате како у Србији живи војска и војни ветрани инвалиди,рањеници итд..али добро,биће како то Господ Бог жели и ја не пишем овде и ово да бих кукао 🙂 прихватио сам ја себе и свој живот и то је тако како је,него..дали ми може неко рећи…дали и како могу да скупим снаге,да скупим и покупим целога себе у једног човека какав сам био,само на толико да се могу исповедити!Никада се исповедио нисам а имам 36 сад 37 година,молим вас ако ико зна,како да савладам ово нешто..нешто што ми не да да говорим..а морам рећи јер знам да је једини начин ако кажем,ако испричам!!!Морам рећи где сам и кога сам сахрањивао шлемовима не само ја,јер нисмо ашове имал..нашу браћу у току бите,ратујемо и сахрањујемо све у исто време људи моји!Ево пишем пишем и плачем..али то су сузе очаја..не сузе ослобоења..молим некога да ми помогне душу да олакшам да само кажем..молим Бога покажи,помизи свима па и мени…ништа ми не треба..само тослава Богу!Свако добро свима Милош

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *