Питање:
Помаже Бог оче, хтео бих да вам поставим два питања. Прочитао сам Светосавско звонце, чланак о бројаницама, али нисам укапирао, да ли када се са бројаницом тајно молимо то значи да сваки пут када дотакнемо један чворић је исто као да смо се прекрстили? Јер није могуће прекрстити се, а да не привучемо на себе пажњу. И још сам хтео да вас питам, да ли је ношење бројанице на видљивом месту непожељно или пожељно? Као када свештеник носи одређену одећу и неко ко га први пут види одмах зна да он верује у Бога, да ли бројаница може обичним људима бити видљив знак да они верују у Бога. Напомињем да знам да се бројаница носи искључиво ради молитве, а не ради модног детаља или нечег сличног. Извините на мало дужем тексту. Све најбоље.
Denis
Одговор:
Драги брате, бројанице су древно помагало, пре свега, неписменим монасима, који су, иако неписмени, напамет изговарали псалме, Исусову молитву и чинили одређен број поклона за сваки богослужбени чин. Монашке бројанице су морале имати 103 узла (зрна) . Приликом дотицања сваког узла, монах би изговарао Исусову молитву: “Господе Исусе Христе, заступништвом Богородице, смилуј се на мене грешног”. Данашње бројанице имају обично 33 узла, по броју Христових година на земљи. И данас бројанице (боље рећи наруквице) , носе и мирјани оба пола, па чак и деца. Било на којој руци да се носи ова бројаница, није могуће да се, приликом њеног коришћења, односно изговарања Исусове молитве, при сваком додиру следећег узла, учини и знак крста. То није било предвиђено ни за монашку употребу бројаница. Било да неко носи бројаницу у руци, или на руци као наруквицу, она треба да испуњава своју намену: да подстиче и регулише целодневну молитву Исусову, а не да буде само обичан украс, или знак помодарства. У древној Цркви, када је било опасно бити Хришћанин, а да би се на неки начин међусобно распознавали, Хришћани су на погодном месту, прстом или штапом у песку, правили једноставни цртеж рибе. Риба се на грчком језику каже IHTIS, што представља почетна слова: Исус Христос Божији Син Спаситељ. Данас би бројаница могла бити знак распознавања православних Хришћана. У земљама ван Србије, где често није популарно, него чак и опасно бити православни Србин, тај неупадљив детаљ може да укаже на припадност православној вери, па и српској нацији. Да се једноставно зна ко је ко и на кога се можеш ослонити. У сваком случају, треба се клонити злоупотребе самог предмета, односно треба сачувати функцију бројанице, коју је имала кроз целу хришћанску историју, па тако треба да буде и данас. И не приписивати јој никакву магијску моћ, већ је имати и надаље као средство за појачану, непрестану молитву. Драги брате, користи бројаницу онако како јој је намена и моли се Господу непрестано. А Бог ће услишити твоје молитве за тебе и твоје ближње. Благослов Божији призива на тебе о. Душан
