Божије преџнање и страдање на крсту

Питање:
Помаже Бог! Пре неки дан причах са колегом, који себе декларише као атеисту, а један од разлога због чега је то тако јесте то што он не верује у то да се већ унапред зна, односно да Бог зна, шта ће бити са нама и куда ћемо после смрти. И заиста, да ли Бог зна где ћемо завршити? И ако већ зна, некако се намеће питање, зашто уопште постојимо, зашто нас је створио ако зна унапред све шта ће се десити? ! ? Ако би били љубазни да ми мало појасните прошлост, садашњост и будућност појединца у очима Бога. И још нешто ме копка. Читајући литературу, између осталог и о Исусу Христу, запитао сам се колика је заиста била велика његова Голготска жртва, с обзиром да је он син Божији, син Свемоћног, Богочовек? Да ли је као такав био “у предности” у односу на нас “обичне смртнике” који имамо “овоземаљске родитеље”? Да ли је знао да ће васкрснути после страдања? Да ли је имао разлога да буде уплашен? Извињавам се ако постављам питања која вређају. Надам се да није тако. Унапред захвалан!
Срђан


Одговор:
Драги брате Срђане, Најпре о Твом колеги, који је атеиста и који не може да схвати смисао живота у коме Бог унапред зна какав ће нам тај живот бити. Бог, Који је свезнајући и свемогући, створио је човека “по обличју својему”, дајући му, за разлику од свега другог створеног, нешто од своје божанске природе. Створио га је слободним, тако да може по својој вољи устројавати и проводити свој живот. Каже се да пчела, само својом способношћу да гради савршене, потпуно једнаке шестоугаонике у своме саћу, може да задиви и најбољег архитекту. Али, и најгори архитекта је савршенији од пчеле, јер он свој пројекат и дело може променити, по својој слободној вољи, а пчела то не може, њој је то задато. Значи, човекова слобода је велики дар Божји човеку и он у свему може да организује свој живот слободно. Међутим, Бог Који је човека обдарио таквим даром и способношћу, зна унапред како ће се човек користити тим својим даром. То није предодређење или како се то у народу каже, судбина, већ предвиђање нечег што је само Богу познато. Упореди то са опрезношћу родитеља кад, на пример, шаљући дете у школу, говоре му како да прелази улицу, само на зелено светло семафора, да погледа лево и десно и да у свему буде пажљив, јер га, у супротном, може погазити ауто. И ако се, не дај Боже, несрећа догоди, зар је родитељ крив што је дете упозорио да може настрадати. Није родитељ предодредио да дете настрада, већ је дете, на основу искуства и знања, упозорио да се чува. Да човек није слободан у својим одлукама, које могу бити корисне или штетне, добре или рђаве, он не би био ни заслужан ако учини нешто добро, ни крив ако учини лоше, јер би то морао да учини. У православном Символу вере, трећи, четврти и пети члан гласе: “Који је (Син Божји) ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса и оваплотио се (примио тело) од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек; и Који је распет за нас у време Понтија Пилата и страдао и био погребен и Који је васкрсао у трећи дан по Писму”. При изгнању човека из раја, због његовог греха према Богу, Бог је обећао човечанству Спаситеља у личности свога Сина, “од Оца рођеног пре свих векова”. Измирење човека са Богом, због првородног и свих касинијих грехова човечанства, могао је извршити само Јединородни Син Божји, примајући људску природу (све, сем греха) и жртвујући се за људе. Његово страдање је било стварно и Он га је, као човек, поднео потпуно свесно и са свим болним последицама. Он се превијао под ударцима бича, крварио због трновог венца, клецао и падао под тежином крста, чули су се крици при забијању клинова у руке и ноге, узвик при смрти на крсту. Сигурно да је осећао смртни страх. У Гестиманији се молио свом небеском Оцу да га мимоиђе та чаша страдања. Као човек је претрпео страдања и физичку смрт, али је као Богочовек васкрсао у трећи дан, што је раније и предвидео. “Јер ће бити предан незнабошцима и ругаће му се, и мучиће га и попљуваће га. И пошто га ишибају убиће га, и трећег дана васкрснуће” (Лука 18, 32-33) . Голготска жртва Христова је била заиста велика јер је Он страдао без своје кривице, а за грехове целога човечанства, као што је то прорекао и велики старозаветни пророк и јеванђелист Исаија: “Он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да га Бог бије и мучи. Али он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња, кар беше на њему нашега мира ради и раном његовом ми се исцелисмо” (Исаија 53, 4-5) .
Ето, драги брате, надам се да сам одговорио на недоумице Твога пријатеља и Тебе.
Срдачан поздрав – о. Душан

Comments are closed.