Божија помоћ

Питање:
Помаже Бог! Престала сам да пушим уз Божију помоћ. Али заиста. Никада нисам мислила да је то могуће, нити сам се за то молила, али једном приликом, када сам слусшала једног монаха како је причао о томе колико је пушење штетно за нашу душу, и да је то велики грех, помислила сам, помози ми Боже да престанем да пушим. И мало сам се згадила, јер нисам желела да кадим своје тело тим злом. Али, мислила сам да је то немогуће, јер сам дугогодишњи, страствени пушач. Међутим, једном приликом, после посете једном манастиру, где сам свратила да упалим свеће и мало прошетам, ништа више, моје интересовање за цигаре се смањило. Преко две пакле, свело се на дестетак цигара. После неког времена, присуствовала сам Светој Тајни јелеосвећења. За десетак дана, потпуно сам оставила цигаре. Више нисам могла да узмем цигару у руке. Помислила сам онда, помози Боже да и мој отац остави цигаре, и он је за пар дана такође престао да пуши. За моју молитву, он не зна. Не пушимо обоје преко годину дана. Пар људи сам покушала да кажем како сам оставила цигаре, али ми после тога јако не би било добро, и чак бих осетила благ укус цигарета у устима. Имала сам утисак да нешто не жели да ја то кажем и да причам о томе. Не знам како да се поставим у вези тога. То нисам успела захваљујући својој вољи, али имам осећај да то не треба да причам. С друге стране, непријатно ми је када ми се људи диве и честитају. Многи ме питају како сам успела, али ја сам решила да Бога и цркву више не спомињем. Да ли Божију помоћ некада треба сачувати за себе и не причати о томе другим људима? Људи којима сам покушавала то да кажем, из најбољих намера, да би се и они окренули вери, нису ме схватили бас на прави начин. Иначе, тај догађај је један од битнијих који је мене окренуо вери и Цркви. Молила бих Вас да ми кажете своје мишљење. Све најбоље Драгана
dragana


Одговор:
Драга сестро Драгана, На Твоје питање сам одговорио још у априлу, али ми није јасно како није стигло на листу, па ми је дошло поново ових дана. Можда се у међуврему још што-шта догодило, а Ти још ниси добила одговор на Твоје питање. «Помози се, помоћиће те и Бог! » Твоја чврста воља и помоћ Божја су учинили да постанеш непушач. То је факат. И то је добро. Ти чврсто верујеш, да је у свему томе само Божје настојање, да Ти престанеш да пушиш, а Ти си само следила Божје деловање, готово без свог личног учешћа у томе. Симтоматична је Твоја посета манастиру, где си «свратила да упалиш свеће и мало прошеташ и ништа више. Зар се ниси молила, бар док си палила свеће? Овако испада, да је дим од свећа згадио у Теби жељу за пушењем. Напротив. У Теби је постојала чврста одлука да престанеш са пушењем, а пошто ниси веровала у себе, да то сама можеш учинити, јер си била дугогодишњи страствени пушач, Ти си позвала у помоћ Бога. И Бог се одазвао. Нашао је начина како да оставиш дуван. Ту благодет, бити непушач, ниси хтела да задржиш само за себе, па си се молила Богу да и Твој отац остави цигарете. Сигурно да си му говорила о свом искуству и како си срећна што не пушиш. И уместо да родитељ саветује дете и да га настоји уклонити од порока, Ти си учинила обратно, саветовала си свога оца. Можда се у њему тада појавио и стид, да га дете његово учи како да се понаша и да се остави великог порока. Уз Твоје искрене молитве (а можда се и он тада молио, али Ти није рекао) и отац је успио да остави дуван. Ти си, охрабрена овим успехом, покушала да и друге пушаче у Твом окружењу анимираш за ослобађање од ове зависности. Међутим, Твоја добронамерна настојања више нису рађала плода. Нису Ти поверовали, баш онако како су апостоли прокоментарисали казивање Марије Магдалине да је видела Васкрслог Господа. Рекли су да је то обично женско бунцање и нису јој поверовали. И још нешто, можда Ти с тим људима ниси поступала педагошки, можда си им упорно наметала свој доживљај и свој метод одвикавања, уместо да си и код њих покушала активирати најпре њихову вољу и жељу за одвикавањем, па тек онда сигурну Божју помоћ. Да би се неко потпуно предао вољи Божјој он мора бити осведочен верник, он мора Бога признавати за Оца, он мора да прихвати деловање Божје «и на земљи као и на небу». Тек тада можеш са тим људима говорити о свом искуству и захтевати од њих да се у потпуности предају вољи Божјој. Ти настави да живиш по вољи Божјој, а они који са Тобом долазе у контакт и сами ће осетити како живи прави хришћанин и то ће бити делотворније од свих Твојих речи њима упућених. Али, ако се деси, не дај Боже, да поново пропушиш, то ће онда бити велика трагедија зе Тебе. Не због тога што ћеш поново тровати своје тело, већ ћеш изгубити поверење Божје, Његову милост, коју је изобилно излио на Тебе. Свако добро од Господа и чврстину донесене одлуке жели Ти о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *