Питање:
Помаже Бог! Ја сам лаик и још један смућени верник, нисам упућен у Православне догмате и каноне. Молим вас ако можете да ми објасните нешто што је веома важно за очување нашег Православља и спасење наших душа? Јавна је тајна да има епископа и свештеника који су им слепо послушни, који свесно и безобзирно крше светоотачке догмате и каноне! Веома ме забрињава вест о промени и изменама догматике на Богословским факултетима која се чини већ дужи низ година уназад. А моје питање је: шта да очекујемо од тих младих богослова који уче по новом? јесу ли они јеретици? дали такви архијереји и свештеници који су им послушни могу да савршавају свете тајне и било које друге свестене радње? С обзиром да је један јеромонах који се позива на речи Јеванђеља и оштро се противи екуменизму и било каквим новотаријама које се косе са светоотачким предањем, све њих заједно са нашим патријархом који то све одобрава, назвао јеретицима и да им је Господ дао време за покајање док их полако напушта благодат Светог Духа! Да ли је тај јеромонах у праву? Унапред хвала и молим се за вас да истрајете у борби за Православље!
Предраг
Одговор:
Драги брате, Питања која постављаш нису једноставна, већ су веома сложена, болна и компликована, за већину, не само обичних верних људи и жена, већ и учених богослова и духовника. Она тиште све нас и изазивају не мало неспокојство у целом Православљу. Но, пре него што покушам да нешто промуцам на овако сложене теме, опрости, молим те, на коментару и примедби али, најпре кажеш да си „један смућени верник, да ниси упућен у Православне догмате и каноне“, а одмах затим констатујеш „јавну тајну“ о „кршењу православних догмата и канона, и изменама догматике на Богословским факултетима која се чини већ дужи низ година уназад.“ Моје питање је: како постављаш комплексна питања о последицама онога у шта ниси упућен? Није ово игра речи, него се мени чини да овде постоји извесна доза неприличне (да не кажем лажне) скромности. Опрости, још једном, ово говорим јер си изразио да желиш објашњење за „нешто што је веома важно за очување нашег Православља и спасење наших душа“. Дакле, добро си започео и најважније си ставио на почетак: – За очување нашег Православља је веома, веома важно, да верник не буде смућен, већ да буде упућен у Православне догмате и каноне. А то, бар данас, није тешко, јер ево, чак и на интернету је веома лако доступна литература и мноштво информација о Православним догматима и канонима. (На пример, код нас: http: //svetosavlje.org/biblioteka/index.htm) Неко би помислио да си смућен због греха оваквих свештеника или епископа, који не уче јасно и православно. Стога, ако си смућен, немој ни изокола кривити друге, него само себе. – За спасење наших душа је важно да не осуђујемо грешника него грех. Друго, важно је потражити одговоре и информације из добрих извора, а не слушати вести које колају около. Ако, на пример, желиш да се информишеш о томе куда иде наше данашње хришћанство, потражи добре духовнике или овакве текстове: http: //svetosavlje.org/biblioteka/Knjige/Kuda.htm Господ Христос није проповедао на факултетима и академијама, искључиво ученим мудрацима и научницима, високо образованим и школованим људима, већ обичном народу, по селима, зборницама, народу и рибарима на обали језера, на гори, у кућама обичних људи… Јеванђеље је писано за тебе и мене, за обичан и просечан свет, а тако и апостоли и огромна већина Светих Отаца, они пишу и говоре управо теби и мени. А ми их не слушамо, смућени смо. Зашто? Јер не слушамо Њега и њих, него шта се прича около… Када Господ дође, или када ми одемо пред Њега, Он ће тражити да види моју и твоју веру, а неће нас питати за веру оних који те можда смућују, као што ти мене сада питаш. Нисам пророк и не усуђујем се да предвиђам шта можемо да очекујемо од таквих младих богослова. Такође, Господ је рекао да не тражимо трун у туђем оку и да не осуђујемо туђег слугу. А рекао нам је да је Он многомилостив и дуготрпељив, да се не гњеви одмах на наша незнања и грехове. Јер, ко би онда остао жив? Тако, не усуђујем се да одлучујем о томе ко је јеретик а ко не, и ко има благодати Светога Духа а ко не? У сваком случају, оно што се од почетка могло прочитати у Светом Писму, што се могло чути од пророка, апостола и Учитеља, Господ је уписао свима нама у срца наша. Стога, углавном сви знају да разликују бистру од мутне воде, па сходно томе могу и сами да одлуче са којег извора ће пити. А Спаситељ нам је обећао и рекао, да „Сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети; а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни.“ (Јн. 4, 13 – 14.) Поздравља те, О. Срба
