NASLOVNA » Crkvene knjige za zajedničko bogosluženje » Veliki kanon Svetog Andreja Kritskog

Veliki kanon Svetog Andreja Kritskog

koji se čita na Velikom Povečerju u prva četiri dana Svete četrdesetnice
i na Jutrenju četvrtka pete nedelje

UTORAK

Početak isti kao u ponedeljak

PESMA 1.

Irmos: Pomoćnik i pokrovitelj bi mi na spasenje, ovaj je Bog moj i proslaviću Ga, Bog oca moga, i hvaliću Ga, jer se slavno proslavi. (Izl. 15, 1-2)
Pripev: Pomiluj me, Bože, pomiluj me!
Prevazišavši Kainovo ubistvo, po slobodnoj volji postadoh ubica savesti duše, oživevši telo i vojevavši protiv nje rđavim svojim delima. (Post. 4, 8)
Ne upodobih se, Isuse, Aveljevoj pravdi, nikada Ti ne prinesoh ugodan dar, ni božanska dela, ni žrtve čiste, ni život neporočni. (Post. 4, 4)
Kao Kain i mi, bedna dušo, prinesmo zajedno Tvorcu svih: prljava dela, žrtvu lažnu i život nepotreban, zato i bismo osuđeni. (Post. 4, 3-5)
Ti, Stvoritelju, oživevši blato, dao si mi telo i kosti, i disanje i život. No, o Tvorče moj, i Iskupitelju moj, i Sudijo, primi me kajućeg se. (Post. 2, 7)
Izlažem Ti, Spase, grehe koje učinih, i rane duše moje i tela, koje mi unutra razbojnički naneše ubistvene pomisli. (Lk. 10, 30)
Iako sagreših, Spase, no znam da si Čovekoljubac, kažnjavaš milostivo, i sažaljevaš usrdno; vidiš plačućeg, i pritičeš kao Otac, pozivajući natrag bludnoga. (Lk. 15, 20)
Slava, Trojičan:
Nadsuštastvena Trojica, u Jedinici slavljena, uzmi od mene teško breme greha, i kao Milosrdna, daj mi suze umilenja.
I sada, Bogorodičan:
Bogorodice, nado i zastupnice onih koji Te pevaju, uzmi od mene teško breme greha, i kao Prečista Vladičica, primi mene koji se kajem.

PESMA 2.

Irmos: Čuj nebo i govoriću, i pevaću Hrista, Koji je u telu došao iz Djeve.
Greh, koji me najpre liši bogotkane odeće, šije mi kožne haljine.
Pokriven sam odećom srama, kao lišćem smokvinim, na osudu mojih dobrovoljnih strasti. (Post. 3, 7)
Obukoh se u zamrljanu odeću, oskrnavljenu sramno, provođenjem strasnog i slastoljubivog života.
Upadoh u provaliju strasti i u veštastvenu trulež, i od tada do sada vrag mi dosađuje.
Pošto pretpostavih siromaštvu življenje odano stvarima i imovini, Spase, pritisnut sam sada teškim bremenom.
Telesni svoj kumir ukrašavah oblačenjem u različite slike nečastih pomisli, i sebe osuđujem.
Usrdno se trudih jedino oko spoljašnjeg ukrašavanja, prezrevši unutrašnju bogoliku skiniju.
Strastima, Spase, utraćih prvobitnu krasotu lika, no kao nekada drahmu, Ti je potraživši nađi. (Lk. 15, 8)
Kao bludnica vapijem Ti: Sagreših, sam Ti sagreših! Kao miro primi, Spase, i moje suze. (Lk. 7, 37-38)
Kao carinik vapijem Ti: Očisti me, Spase, očisti, jer niko od potomaka Adamovih ne sagreši Tebi kao ja. (Lk. 18, 13)
Slava, Trojičan:
Pevam Tebe Jedinoga u Tri Lica, Boga svih: Oca i Sina i Svetoga Duha.
I sada, Bogorodičan:
Prečista Bogorodice Djevo, jedina sveopevana, moli usrdno da se spasemo.

PESMA 3.

Irmos: Utvrdi Gospode, na kamenu zapovesti Tvojih, pokolebano srce moje, jer si jedini Svet i Gospod.
Izvor života stekoh, Tebe – Pobeditelja smrti, i pre kraja vapijem Ti od srca svoga: sagreših, smilovavši se, spasi me.
Sagreših, Gospode, sagreših Tebi, smiluj se na mene, jer nema nikoga koji Ti sagreši među ljudima, a da ga ja ne prevaziđoh gresima.
Podražavah, Spasitelju, one koji bludničiše u vreme Noja, nasledivši i osudu njihovu – u potopu utapanja. (Post. 6, 1-17)
Dušo, ugledavši se na onoga Hama koji se naruga ocu, nisi pokrila sramotu bližnjega, vrativši se unazad gledajući. (Post. 9, 22-23)
Kao Lot od požara, beži dušo moja od greha; begaj od Sodoma i Gomora; beži od plamena svake bezumne želje. (Post. 19, 15-17)
Pomiluj Gospode, pomiluj me, vapijem Ti, kada dođeš sa Anđelima Tvojim, da dadneš svakome po vrednosti dela.
Slava, Trojičan:
Jedinice prosta, nestvorena, Bespočetna Prirodo, slavljena u Tri Lica, spasi nas koji se sa verom klanjamo moći Tvojoj.
I sada, Bogorodičan:
Bezvremenog Sina Očevog, u vremenu si, Bogorodice, bezmužno rodila; neobično čudo! ostaješ Djeva dojeći.

PESMA 4.

Irmos: Ču prorok o dolasku Tvome, Gospode, i uplaši se, jer ćeš se od Djeve roditi i ljudima javiti se, te govoraše: Čuh glas Tvoj, i uplaših se, slava moći Tvojoj, Gospode. (Avak. 3, 1)
Bdi, dušo moja, trudi se kao nekada veliki Patrijarh, da stekneš delanje sa rasuđivanjem, da stekneš um koji gleda Boga i dostigneš nezalazni primrak božanski u sozercanju, i da budeš veliki kupac. (Post. 32, 28)
Dvanaest patrijaraha porodivši veliki Patrijarh, tajanstveno utvrdi, dušo, lestvicu tvoga delotvornog ushođenja: decu kao osnov, stepene kao ushođenje premudro postavivši.
Podražavala si, dušo, omrznutog Isava, prodala si obmanitelju tvome prvorodstvo prvobitne krasote, i otpala si od očevog blagoslova, i dvaput si jadna obmanuta: delanjem i razumom; zato se sada pokaj. (Post. 25, 32; 27, 37; Mal. 1, 2-3)
Isav se prozva Edom, zbog krajnjeg bezumnog bludničenja sa ženama; jer uvek raspaljivan neuzdržanjem i slastima oskrnavljivan, bi nazvan Edom, što znači raspaljivanje duše greholjubive.
O dušo moja, čuvši za Jova koji se na đubrištu opravdao, nisi se ugledala na njegovo junaštvo, nisi imala čvrstu odluku u svemu što znaš i čime si bila kušana, no pokazala si se netrpeljiva. (Jov. 1, 1-22)
Koji beše nekad na prestolu, sada je nag i gnojav na đubrištu, koji beše mnogodetan i slavan, odjednom posta bezdetan i beskućnik; đubrište dakle za palatu, i rane za biserje smatraše. (Jov. 2, 1-13)
Slava, Trojičan:
Nerazdeljivo, suštinom, nesliveno Licima, bogoslovstvujem Te, Trojično Jedino Božanstvo, kao jednocarstveno i saprestolno; kličem Ti pesmu veliku, na visinama trikratno pevanu. (Is. 6, 1-3)
I sada, Bogorodičan:
I rađaš i devstvuješ, i ostaješ kroz oboje po prirodi Djeva. Rođeni iz Tebe obnavlja zakone prirode, i utroba plodonosi bez porođajnih muka. Gde Bog hoće pobeđuje se poredak prirode, jer On čini sve što hoće.

PESMA 5.

Irmos: Čovekoljupče, molim Ti se, prosveti onoga koji Ti ujutro rani, i uputi i mene na zapovesti Tvoje, i nauči me, Spase, da tvorim volju Tvoju. (Ps. 63, 2; 119, 35)
Slušala si o Mojsijevom kovčežiću, dušo, nošenom vodama i valovima rečnim, kao u palati nekada; beži od dela gorkog saveta Faraonova. (Izl. 2, 3)
Dušo bedna, ako si i slušala babice koje su ubijale nekada, kao mladence, mužastvenu delatnost celomudrenosti, sada kao velikom Mojsiju, neka ti bude dojilja premudrost. (Izl. 1, 8-22)
Bedna dušo, kao veliki Mojsije, ranivši um, nisi ubila Egipćanina; i reci, kako ćeš se nastaniti u pustinju strasti, kroz pokajanje? (Izl. 2, 11-12)
U pustinju se naseli veliki Mojsije; hajde, dakle, dušo, podražavaj život njegov, da bi bila i pri viđenju Bogojavljenja u kupini. (Izl. 3, 2-3)
Razmišljaj, dušo, o Mojsijevom štapu, koji udara more i zgušnjava dubinu, kao praobrazu Krsta Božanskoga, kojim možeš i ti učiniti velika dela. (Izl. 14, 21-22)
Aron prinošaše Bogu oganj, neporočan i nelažan, no Ofnije i Fines, kao ti dušo, prinošahu Bogu tuđe – oskrnavljeni život. (I Sam. 2, 12-13)
Slava, Trojičan:
Tebe Trojice slavim, jedinoga Boga: Svet, Svet, Svet si Oče, Sine i Duše, prosta suštino, Jedinice uvek slavljena.
I sada, Bogorodičan:
Netljena, bezmužna Mati Djevo, iz Tebe se obuče u moju prirodu Bog koji je stvorio vekove, i sjedini sa Sobom čovečansku prirodu.

PESMA 6.

Irmos: Zavapih svim srcem svojim k milosrdnom Bogu, i ču me iz ada preispodnjega, i izvede iz truleži život moj.
Valovi sagrešenja mojih, Spase, pokriše me iznenada, povraćajući se kao u Crvenom moru nekada na Egipćane i vojvode. (Izl. 14, 26-28; 15, 4-5)
Izvršila si, dušo, nerazumni izbor, kao nekada Izrailj, jer si mesto Božanske mane besmisleno izabrala slastoljubivo prejedanje strasti. (Broj. 21, 5)
Više si cenila, dušo, kladence hananejskih misli, nego izvor iz Kamena, Čašu premudrosti – Isusa, koji lije potoke bogoslovlja. (Post. 21, 25; Izl. 17, 6)
Svinjsko meso i kazane, i egipatsku hranu, više si cenila od nebeske, o dušo moja, kao nekada nezahvalni narod u pustinji. (Izl. 29, 1-3)
Kad sluga Tvoj Mojsije udari štapom kamen praobrazno, Tvoja životvorna rebra praslikovaše, iz kojih svi, Spase, zahvatamo živonosno piće. (Izl. 17, 6; Jn. 19, 34)
Ispitaj, dušo, i razgledaj kao Isus Navin obećanu zemlju, kakva je, i useli se u nju pravičnošću. (Broj. 13; Is. Nav. 2, 1)
Slava, Trojičan:
Trojica sam prosta i nerazdeljiva, razdeljena u Licima, i Jedinica sam prirodom sjedinjena, govori Otac i Sin i Božanski Duh.
I sada, Bogorodičan:
Utroba Tvoja rodi nam Boga, Koji postade čovek kao mi; Njega kao Stvoritelja svih, moli Bogorodice, da se molitvama Tvojim opravdamo.

Kondak, glas 6.

Dušo moja, dušo moja, ustani što spavaš, kraj se približuje, i uplašićeš se; preni se, dakle, da te poštedi Hristos Bog, Koji je svuda i sve ispunjava.

PESMA 7.

Irmos: Sagrešismo, bezakonovasmo, nepravedno postupasmo pred Tobom; niti sačuvasmo, niti izvršismo što si nam zapovedio, no ne napusti nas sasvim, Bože otaca. (Dan. 9, 5-6)
Kao kad se Kovčeg Zaveta nošaše na kolima, pa kad skrenuše volovi, onaj se Uza samo dotače, i Božjim gnjevom bi kažnjen; no beži od njegove drskosti, dušo, i česno poštuj Božanske stvari. (II Sam. 6, 6-7)
Slušala si o Avesalomu kako na prirodu ustade, upoznala si njegova nečista dela, kojima oskvrni postelju Davida, oca svoga; no ti si, dušo, podražavala njegove strasti i slastoljubne želje. (II Sam. 15, 1-37; 16, 21-22)
Pokorila si svoje slobodno dostojanstvo telu svome; jer našavši, dušo, drugog Ahitofela – đavola, potčinila si se njegovim savetima; no ove sam Hristos rasturi, da se ti svakako spaseš. (II Sam. 16, 19-21)
Solomon divni, pun blagodatne mudrosti, i on nekada zlo pred Gospodom učinivši, odstupi od Njega; njemu si se ti, dušo, upodobila, prokletim tvojim životom. (I Car. 3, 12; 11, 4-6)
Vučen slastima svojih strasti, oskvrnjivaše sebe – avaj meni! – ljubitelj premudrosti, ljubitelj bludnih žena, i bi otuđen od Boga; njega si ti, dušo, podražavala umom, preko strasnih nečistota. (I Car. 11, 6-8)
Ugledala si se, o dušo, na Rovoama koji ne posluša savete očeve, ujedno i na zlog slugu Jerovoama, pređašnjeg odstupnika; no begaj od podražavanja (njih) i vapi Bogu: Sagreših, smiluj se na mene. (I Car. 12, 13-14. 20)
Slava, Trojičan:
Trojice prosta, nerazdeljiva, jedinosušna Jedinice, sveta Svetila i Svetlosti, i sveto Trojstvo i Jedno sveto, slavi se, Bog Trojica. No, dušo, opevaj i proslavi Život i Živote – Boga svih.
I sada, Bogorodičan:
Pevamo Te, blagosiljamo Te, klanjamo Ti se, Bogoroditeljko, jer si od nerazdeljive Trojice rodila Jednoga – Sina i Boga, i nama koji smo na zemlji, sama si otkrila sve nebesko.

PESMA 8.

Irmos: Onoga Koga slave vojske nebeske, i pred Kim drhte Heruvimi i Serafimi, sve što diše i sva tvar, pevajte, blagosiljajte, i preuznosite u sve vekove.
Ti, dušo, ugledavši se na Osiju, stekla si sebi njegovu gubu dvostruko, jer o nepristojnim stvarima razmišljaš i protivzakono radiš; ostavi to što imaš, i priteci k pokajanju. (II Car. 15, 5; II Dnev. 26, 19)
Slušala si, dušo, za Ninevljane kajuće se Bogu u vrećama i pepelu, a na njih se nisi ugledala; no pokazala si se gora od svih, pre i posle zakona sagrešivših. (Jona 3, 5)
Slušala si, dušo, za Jeremiju gde u jami blata grad Jerusalim oplakuje i vapije tražeći suze; ugledaj se na njegov plačevni život, i spašćeš se. (Jerem. 38, 6)
Jona u Tarsis pobeže, unapred predvidevši obraćanje Ninevljana; jer kao prorok razumede Božije milosrđe; zato revnovaše da se proroštvo ne pokaže lažno. (Jona 1, 3)
Slušala si, o dušo, za Danila u jami, kako zatvori usta zverova! Saznala si kako mladići koji behu sa Azarijem, pogasiše verom plamen vrele peći. (Dan. 14, 31; 3, 24)
Pokazah ti, dušo, sve iz Starog Zaveta za ugled; podražavaj bogougodna dela pravednih, a izbegavaj opet grehe rđavih.
Blagosiljamo Oca, Sina i Svetoga Duha, Gospoda!
Trojičan:
Bespočetni Oče, sabespočetni Sine, Utešitelju blagi, Duše pravi; Roditelju Reči Božije, Reči Oca Bespočetnoga, Duše životvorni i stvaralački, Trojice Jedinice, pomiluj me.
I sada, Bogorodičan:
Prečista, u utrobi Tvojoj izatka se telo – duhovna porfira Emanuilova, kao od crvenog skerleta, zato veličamo Tebe uistini Bogorodicu.

PESMA 9.

Irmos: Od besemenog začeća rođenje neizrecivo, od Matere bezmužne netruležni porod, jer Božije rođenje obnavlja prirode. Zato Te svi naraštaji, kao Bogonevestnu Mater, pravoslavno veličamo. (Lk. 1, 35. 48)
Hristos bejaše kušan, đavo kušaše, ukazujući kamenje da hlebovi postanu; na goru Ga izvede da u trenu vidi sva carstva sveta. O dušo, poboj se zamke, trezni se, moli se Bogu svakoga časa. (Mt. 4, 1-9; Mk. 1, 12-13; Lk. 4, 1-12)
Hristov svetilnik, Grlica pustinoljubiva, Glas vapijućega – propovedajući pokajanje, objavi: Irod protivzakono živi s Irodijadom. Gledaj, dušo moja, da se ne upleteš u bezakone zamke, no prigrli pokajanje. (Pes. nad Pes. 2, 12; Is. 40, 3; Mt. 3, 8; Mk. 6, 17; Lk. 3, 19-20)
U pustinju se naseli Preteča blagodati, i sva Judeja i Samarija čuvši hitahu, i usrdno grehe svoje ispovedahu krštavajući se; no ti se, dušo, nisi na njih ugledala. (Mt. 3, 1-6; Mk. 1, 3-6)
Brak je častan i postelja neoskvrnjena, jer oboje Hristos ranije blagoslovi, budući u telu i u Kani na svadbi kad vodu u vino pretvori, i pokaza time prvo čudo, da se ti, o dušo, izmeniš. (Jevr. 13, 4; Jn. 2, 1-11)
Hristos ukrepi raslabljenoga, koji odar ponese, i umrlog mladića, sina udovičinog vaskrsnu, i kapetanovog slugu podiže, i Samarjanki otkri Sebe, da službu u duhu tebi, dušo, predstavi. (Mt. 9, 6; 8, 13; Lk. 7, 14; Jn. 4, 7-24)
Gospod isceli krvotočivu ženu dodirom kraja odeće, i gubave očisti; slepe i hrome prosveti i ispravi; gluve pak i neme i ženu zgrčenu rečju isceli, da se ti spaseš, bedna dušo. (Mt. 9, 20; 11, 5; Lk. 13, 13)
Slava, Trojičan:
Oca proslavimo, Sina uzveličajmo, Božanskome Duhu verno se poklonimo, Trojici nerazdeljivoj, Jedinici po biću, kao Svetlosti i Svetilima, i Životu i Životima, Koji oživljava i prosvećuje sve i sva.
I sada, Bogorodičan:
Čuvaj narod Tvoj, Prečista Bogoroditeljko, jer Tobom u veri živimo, i Tobom se utvrđujemo, i Tobom pobeđujemo svako iskušenje, i nadvlađujemo protivnike, i napredujemo u bogoljublju i bratoljublju.
Andreju: Prepodobni oče Andreje, moli Boga za nas!
Andreje česni i oče treblaženi, pastiru Kritski, ne prestaj moliti za one koji te pevaju: da se svi mi koji verno poštujemo tvoj spomen, izbavimo od gneva, i nevolje, i propasti, i bezbrojnih sagrešenja.
Zatim obe pevnice pevaju Irmos 9. pesme: Od besemenog začeća… I nastavlja se dalje Veliko Povečerje po redu.

Komentarisanje nije više omogućeno.