Бежање од војске и употреба дрога?

Питање:
Драги оче, Пишем Вам ово писмо јер сам у великој дилеми и искушењу од сотоне… Нечастиви ме изазива сваки дан, пре пар година сам побегао од војске и стално ме притиска осећај да се нисам одужио својој отаџбини. Не само то, већ на западу сам упао у лоше друштво, пробао сам најтеже дроге, користио услуге девојака сумњивог морала и сада ме савест изједа изнутра и не знам како да ове моје грехе окајем. Стално ме прогоне мисли да сам се отуђио од Бога нашег јединога и да сам издао вредности српства. Помозите ми молим Вас, коме да се обратим? Шта да радим… Зашто се мени ово дешава?
Петко


Одговор:
Помаже Вам Бог, брате Петко, Дешава се да човјек под овим или оним околностима учини неки гријех. Наравно, по учењу Цркве ми немамо изговора за гријех, јер нам је дата могућност избора добра или зла без ичије присиле. Међутим, Свемилостиви Бог дао нам је и могућност покајања и исправљања нашега живота. Свети Јован Лествичник каже: Покајање је завјет Богу да ће се водити један нови живот.
Када паднемо у јаму безакоња, ми се не можемо извући на други начин, него да се спустимо у дубину покајничке смирености. Једна је ствар сетно смирење покајника; друго је грижа савести оних који још греше; а друго је, опет, блажена и богата смиреност која по дејству Божјем улази у савршене. Ми нећемо ни покушавати да речима објаснимо у чему је сужтина ове треће врсте смирења, јер бисмо се само узалуд трудили. Знак друге врсте смирења јесте свецело трпљење срамоте. Навика често тирански мучи и оне који плачу због својих грехова.
Није ни чудо: наука о Суду и паду је веома тајанствена. Ниједна душа није у стању да схвати какви се греси догађају с нама због нашег нехата, какви по промислитељском божанском напуштању, а какви због тога што се Бог од нас одвраћа. Уосталом, неко ми је и то причао: када нам се то деси по промислу Божјем, брзо се спасавамо од невоље. Онај, наиме, који је допустио да паднемо, не дозвољава да дуго будемо обузети тиме. Ако смо пали у грех, онда пре свега треба да се боримо против демона туге. Јер долазећи пред нас за време молитве наше и подсећајући нас на ранију слободу пред Богом, он хоће да нас одврати од мољења.
Немој се плашити ни када сваки дан падаш, и немој престати да се молиш, већ стој храбро. Анђео који те чува, без сумње, одаће признање твоме трпљењу. Док је још свежа и запаљена, рана се лако лечи; но застареле, нелечене и запуштене ране се тешко лече: да би се исцелиле, потребно је већ много рада и свестраног заузимања лекара. Многе ране временом постају и неизлечиве. Али, Богу је све могуће (уп. Мт.19, 26) . Пре него жто паднемо у грех, демони нам говоре да је Бог човекољубив. А пошто паднемо, они га представљају престрогим. Не веруј ономе који ти по паду твоме говори о твоме греху као о малој погрешки: „Само то и то немој ти да учиниш, а ово – па то није ништа! “ Често су, наиме, и мали поклони велики гнев судије стишавали.
Човек који истински полаже рачуна својој савести, сматра изгубљеним сваки онај дан у који није плакао, макар учинио тог дана не знам каква добра дела.
Зато, брате, главу горе, не очајавајте, јер је и велики гријех, него преиспитајте своју савјест, исповиједите се свом свештенику и обећајте Богу да ће те од овога момента водити живот по Богу. И замолите Га да Вам да молитвено правило или се придржавајте правила Преподобнога Серафима Саровског.
С поштовањем, Јеромонах Петар

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *