НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Беседе » БЕСЕДА О СТРАШНОМ СУДУ

БЕСЕДА О СТРАШНОМ СУДУ

Свети Јован Шангајски

БЕСЈЕДА О СТРАШНОМ СУДУ
 
Када ће доћи дан Страшног Суда зна само Бог Отац, али знаци приближавања његовог су дати и у Јеванђељу и у Откривењу светог апостола Јована Богослова. Откривење говори о догађајима краја свијета и о Страшном Суду понајвише у сликама и тајанствено, али свети Оци су га објашњавали и постоји право црквено предање које нам говори и о знацима приближавања краја свијета и о Страшном Суду.
Прије краја постојања Земље на њој ће настати пометња, ратови, сукоби, глад, земљотреси. Људи ће патити од страха, умираће од ишчекивања несрећа. Неће бити живота, ни радости животне, него болно стање отпадништва од живота. Наступиће отпадништво не само од живота, него и од вјере, и Син Човјечји када дође хоће ли на Земљи вјеру пронаћи? Људи ће постати горди, незахвални, порицаће Закон Божански: истовремено са отпадништвом од живота наступиће и осиромашење моралног живота. Настаће слабљење добра и повећање зла. О томе времену и говори свети апостол Јован Богослов у свом богонадахнутом дјелу, које се назива Откривење. Он сам казује да „бејаше у Духу, што значи да је Сам Дух Свети био у њему када су му се у различитим сликама показале судбине Цркве и свијета и зато то јесте Откривење Божије.
Судбину Цркве он приказује у лику жене која се у томе времену скрива у пустињи: она се не појављује у животу, као ни данас (бесједа из 1960год.) у Русији. У животу ће одлучујући значај имати оне снаге које припремају појаву Антихриста. Антихрист ће бити човјек, а не оваплоћени ђаво. „Анти“ је ријеч која значи стари, или пак, она значи „умјесто“ али и „против“. Тај човјек жели да буде умјесто Христа, да заузме Његово мјесто и да има оно што би морао да има Христос. Он жели да има исту привлачност и власт над читавим свијетом. И добиће ту власт прије пропасти своје и пропасти читавог свијета. Имаће помоћника, Мага, који ће силом лажних чуда извршавати његову вољу и убијати оне што не признају Антихристову власт. Прије пропасти Антихристове појавиће се два праведника, који ће га разобличити. Маг ће их убити и три дана ће тијела њихова бити несахрањена и ликоваће много Антихрист и слуге његове, и одједном ће ти праведници васкрснути и читава војста Антихристова ће бити збуњена, ужаснута, а сам Антихрист ће изненада пасти мртав, убијен силом Духа.
Али шта ми знамо о човјеку-Антихристу? Његово тачно поријекло је непознато. Отац му је потпуно непознат, а мајка је нечиста лажна дјевица. Он ће бити Јеврејин од племена Дановог. На ово нас наводи то што је Јаков, умирући, рекао да је он (Дан), кроз своје потомство, „змија поред пута и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњаник наузнак“. То је алегоријска назнака да ће он дјеловати лукавством и злом. Јован Богослов у Откривењу говорећи о спасењу синова Израиљевих каже да ће се пред крај свијета мноштво Јевреја обратити Христу, али у списку кољена која ће се спасти нема Дановог кољена. Антихрист ће бити врло паметан и обдарен вјештином општења са људима. Он ће бити опчињаваујући и љубазан.
Филозоф Владимир Соловјев је много радио на томе да прикаже долазак и личност Антихриста. Он је брижљиво користио све материјале о овом питању, не само светоотачке, него и муслиманске, и створио је ову упечатљиву слику. Прије доласка Антихриста у свијету се већ припрема његово појављивање. „Тајна зла већ дејствује“ и силе које припремају његово појављивае прије свега се боре против законите царске власти. Свети апостол Јован каже да се „не може појавити Антихрист, све док не буде уклоњен Онај који одржава“. Свети Јован Златоусти објашњава да је „Онај који одржава“ – законита побожна власт, таква власт која се бори против зла. „Тајна“ која дјелује у свијету не жели то, не жели борбу против зла силом власти; насупрот томе, она жели власт безакоња и када то постигне онда више ништа неће спречавати појаву Антихриста. Он ће бити не само паметан и опчињаваујући: већ и наизглед сажаљив, чиниће добро и биће милосрдан ради јачања своје власти. И када је толико учврсти да га читав свијет призна, тада ће показати своје право лице. За престоницу ће изабрати Јерусалим зато што је баш овдје Спаситељ открио своје Божанско учење и Своју Личност и ту позвао читав свијет на блаженство добра и спасења. Али свијет није прихватио Христа и распео Га је у Јерусалиму, а у доба антихриста Јерусалим ће постати престоница свијета, који је признао власт Антихриста.
Постигавши највишу власт, Антихрист захтијева од људи признање да је остварио оно што ниједна земаљска власт нити било ко није могао да оствари и захтијева клањање себи као највишем бићу, као богу.
Соловјев добро описује карактер његовог дјеловања као Врховног Владара. Он ће свима чинити по вољи, уз услов прихватања његове Врховне власти. Он ће оставити могућност живота цркви, дозвољаваће јој богослужења, обећаваће изградњу дивних храмова уз услов признавања њега за „Врховно Биће“ и поклоњења њему. Код њега ће постојати лична мржња према Христу. Он ће живјети од те мржње и радоваће се отпадништву људи од Христа и Цркве. Настаће масовно отпадништво од вјере, при чему ће вјеру изневјерити многи епископи И као оправдање ће наводити изврстан положај цркве. Тражење компромиса ће бити карактеристично људско расположење. Искреност исповијести ће нестати. Људи ће довитљиво оправдавати свој пад и лицемјерно зло ће подржавати такво опште расоположење, и код људи ће постати обичај отпадништво од истине и сласт према компромису и гријеху. Антихрист ће све дозвољавати људима, чим му се „поклоне пошто су пали“. То није нови однос према људима: римски императори су исто тако били спремни да дају слободу хришћанима, чим би они признали њихову божанственост и божанску врховну власт и мучили су хришћане само зато што су исповиједали „Богу се Једином клањај и само њему служи“. Антихристу ће се покорити читав свијет и тек тада ће он показати лице своје мржње према Христу и хришћанству. Свети Јован Богослов каже да ће сви који му се поклоне имати знак на челу и на десници. Нејасно је да ли ће то заиста бити белег на тијелу или је то сликовит израз тога да ће људи и умом признавати нужност поклоњења Антихристу и воља ће њихова у потпуности бити њему потчињена. У вријеме те потпуне – вољом и свијешћу – потчињености читавог свијета, појавиће се и поменута два праведника, неустрашиво ће проповиједати вјеру и разобличити Антихриста. Свето Писмо каже да ће се прије доласка Спаситеља појавити два „видјела (светилника)“, двије „маслине пламене“, „два праведника“. Њих ће убити антихрист Маговим силама. Ко су ти праведници?
По црквеном предању, то су два праведника који нијесу искусила смрт: пророк Илија и пророк Енох. Постоји пророчанство да ће ти праведници који не искусише смрт да је искусе на три дана, а кроз три дана ће васкрснути. Њихова смрт ће бити радост велика за Антихриста и слуге његове. Њихово оживљавање кроз три дана ће довести до неописивог ужаса, страха и пометње Антихристове силе. Управо тада ће наступити крај свијета. Апостол Петар каже да је први свијет био створен од воде и да га је вода уништила. „Од воде“ је такође слика хаоса физичке масе, а пропао је од воде потопа. „А садашњи свијет и небеса остављени су његовом Ријечи за огањ“. „Земља и дјела што су на њој изгореће“. Сви елементи ће бити сажежени. Овај данашњи свијет пропашће у једном трену. У трену ће се све промијенити. И појавиће се знамење Сина Божијег – то јест знамење крста. Читав свијет, који се својом вољом потчинио Антихристу, „заплакаће“. Све је завршено. Антихрист је убијен. Крај његовог царства, борбе против Христа. Крај и одговорност за читав живот, одговор Богу Истинитоме. Тада ће се из палестинских планина појавити Ковчег Завјета – пророк Јеремија је сакрио Ковчег и Свети Огањ у дубоки бунар. Када су из тога бунара узели воде, она се запалила. Али сам Ковчег нијесу пронашли. Када сада погледамо живот, онда они који могу да виде – виде да се све што је предсказано о крају свијета извршава.
Па ко је тај човјек-Антихрист! Свети Јован Богослов алегоријски даје његово име 666, али сви покушаји да се разумије ово значење су били безуспјешни.
Ми сада већ имамо прилично јасну слику о могућности да читав свијет изгори, када „сви елементи буду сажежени“. Ту слику нам даје цијепање атома (нуклеарна енергија).
Крај свијета не означава његово уништење, већ промјену. Све ће се промијенити, одједном, за трен ока. Мртви ће васкрснути у новим тијелима, својим, али обновљеним, као што је Спаситељ васкрсао у Своме Тијелу на коме су били трагови рана од ексера и копља, али је оно задобило нове особине и у том смислу је било ново тијело. И појавиће се Господ у слави на облаку. Како ћемо видјети? Духовним сагледаваем. И данас на самрти праведни људи виде оно што не виде остали људи око њих., Затрубиће трубе одлучно и снажно. Оне ће затрубити у душама и савјести. Све ће постати јасно у људској савјести.
Пророк Данило, говорећи о Страшном Суду, приповиједа да је Старац судија на престолу, а пред њим је ријека огњена. Огањ – то је прочишћавајући елемент. Огањ спаљује гријех, сажиже га и ако се, на несрећу, гријех сјединио са самим човјеком, огањ онда спаљује и самог човјека.
Овај огањ ће се распалити у самом човјеку: видјевши Крст једни ће се порадовати, а други ће доспјети у очајање, смутњу, ужас. Тако ће се људи одмах подијелити; по Јеванђељском приповиједању, једни ће се пред Судијом поставити десно, а други лијево – подијелила их је сопствена савјест. Само душевно стање баца човјека на ову или ону страну, удесно или улијево. Што је свјесније и упорније у животу своме човјек тежио Богу, то ће већа бити његова радост када зачује ријечи „дођите к мени благословени“, и насупрот томе, исте ријечи ће изазвати огањ патње и ужаса код оних који Га нијесу жељели, који су Га избјегавали или му се супротстављали и хулили на Њега за живота.
Страшни Суд не зна за свједоке или званични записник. Све је записано у душама људским И ти записи, те „књиге“ се показују. Све постаје очигледно свима и самом себи и стање људске душе свакога усмјерава лијево или десно. Једни иду у радост, а други у патњу. Када се „књиге“ отворе, свима ће постати јасно да су коријени свих порока у души људској. Ево пијаница, блудник – кад тијело умре, неко ће помислити да је умро и гријех. Не, у души је постојала склоност и гријех је души био сладак. И ако се она због тог гријеха није покајала, ако га се није ослободила, она ће на Страшни Суд доћи са том истом жељом за слашћу гријеха и никаданеће задовољити своју жељу. У њој ће настати патња због мржње и злобе. То је паклено стање. „Пакао огњени“ – то је унутрашњи огањ, то је пламен порока, пламен слабости и злобе, и ту „ће бити плач и шкргут зуба“ немоћног зла.
   

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *