Анк, египатски симбол живота

Питање:
Пре 20-так дана био сам у храму светог Саве на Врачару и у продавници сувенира и верских потребштина сам видео и крстове рађене од стакла. Но оно што ми је привукло пажњу, јесте један од њих и то врло необичан за један православни храм. Био је то Анк (Анкх) , египатски симбол „живота“, који су користили египатски пагани клањајући се демонима, односно окултисти га користе и дан данашњи. Моје питање јесте: – Како реаговати у моменту спознаје да се нешто такво продаје у православном храму? С поштовањем,
Дејан


Одговор:
Драги Дејане, Најкраће речено, значење Анк-а (у грч. преводу Анса) или „символа живота“ није сасвим јасно египтолозима. Тај знак је дуго времена погрешно називан и „Нилски кључ“. Појављује се као символ у руци богиње Секет, али га од најранијих времена има и међу хијероглифима као знак живота или уопште – живога. Сматра се да је у најранија времена, као и кукасти крст, био астрономски знак, и може се наћи на многим споменицима у Египту. Доласком Хришћанства Египатски хришћани, Копти, су га од најранијих векова усвојили и употребљавали као знак Животворног Крста Господњег. Првих векова хришћанства символика није била сасвим искристалисана, и одатле се овај знак преноси и у друге крајеве где су Копти живели или долазили, као и међу хришћане ван Египта. (Постоје у други облици Крста који су били у употреби међу хришћанима, и о томе се може наћи у: Г. де Мортиллет, „Ле сигне де ла цроиx авант ле цхристианисме“, Парис, 1866; Летронне, „Ла цроиx ансéе éгyптиенне“ ин „Мéмоирес де л’ацадéмие дес инсцриптионс“, XВИ, пт. ИИ, 1846, п. 236-84; Л. Мüллер, „Уебер Стерне, Креузе унд Крäнзе алс религиöсе Сyмболе дер алтен Културвöлкер“, Цопенхаген, 1865; W. W. Блаке, „Тхе Цросс, Анциент анд Модерн“ Неw Yорк, 1888; Ансаулт, „Мéмоире сур ле цулте де ла цроиx авант Јéсус-Цхрист“, Парис, 1891. као и у другим студијама) Данас је хришћанска символика духовно пречишћена и одбачено је све што може да представља саблазан. Из тог разлога, ја га не бих употребљавао. Од Господа ти свако добро жели, о. Срба