Pitanje:
Hristos medžu nama+++ Pišem vam iz Makedonije.Potičem od stare srpske porodice koja več četiri generacija živi u Makedoniji. Sa sobom smo doneli i začuvali svoju krsnu slavu svetoga arhangela Mihaila (makedonci nemaju krsnu slavu) .Moram da priznam da moja porodioca nije začuvali jezik ali smo veoma ponosni na svoje srpsko poreklo i prezime.Na žalost, svi naši rodbine su napuštili svoji zavičaj za da se nasele kao srpski kolonisti još pre 100-nak godina pa zato i nemamo sada rodbinu u Srbiju. Ali sada je jedan član moje porodice uskoro venčati sa svojim izbranikom koi je iz Srbije.Gradžanski braj je sklopen u Srbiju (gde i če da žive) ali crkovni brak če da bude obavljen u Makedoniji u hramu Makedonske pravoslavne crkve. Mi svi smo lojalni članovi MPC i lično ne odobravamo postupke srpskog egzarha za makedonije Jovana, koji je napravi više štete nego koristi (ako ima uopše) . Moje pitanje je inspirirano jednom mojim (nažalost sada bivšem) drugu koj nakon što se pridružio Jovanu (znam lično skoro 90% njegovih sledbenika) da svi mi koi smo u MPC nečemo nikad steči SPASENJE (! ! ) to su veoma strašni reči, pa moje pitanje je dali vi kao pastiri če da priznate taj crkovni brak kao validan ili ste saglasni sa mišljenja jednog sledbenika Srpskog egzarha, da je moja sestra uvalila dvoje srba (mladoženja i kuma) , -u PAKAO (! ) ? +++
žarko stanimiroviḱ
Odgovor:
Hristos Voskrese dragi brate Žarko! Gospod Bog i Spasitelj naš Isus Hristos sazidao je Crkvu Svoju na kamenu ispovedanja vere da je On Hristos, Sin Boga Živoga, i pritom je prorekao da Je ni vrata pakla neće nadvladati [1]. Njegova Crkva je Jedna, Sveta, Saborna, i Apostolska. Dakle, On nije sazdao dve, tri ili više, već Jednu Jedinu Crkvu. Okupana Krvlju Njegovom, Ona je Slavna, Sveta i Neporočna, bez mrlje, bora ili što tome slično [2], bez obzira što je mnogo nas grešnih koji smo Njeni članovi. Jer gle čuda najdivnijeg, mi smo udi jedni drugima [3], a svi zajedno mistično smo Telo Hristovo= Crkva Pravoslavna, Kome je On Glava. Crkva je Sveta jer je Njena Glava upravo Gospod Isus Hristos Kome na svakoj Liturgiji slavopojimo „Jedin Svjat, Jedin Gospod Isus Hristos vo slavu Boga Oca. Amin.“ To je suštinska razlika između Pravoslavne Crkve i tzv. Rimo-katoličke crkve i svih ostalih inoslavnih zajednica koje sebe nazivaju hrišćanskim i crkvama. Glava naše Crkve je Onaj Koji je Jedini bez greha, Bogočovek Hristos, Koji je Isti i juče i danas i sutra [4], tako da je Ona sveti i večiti Bogočovečanski organizam; dok su inoslavnim ili inovernim zajednicama glave grešni ljudi koji se menjaju kada ih smrt poseti, tako da su one zapravo ljudske organizacije, privremeni i našminkani leševi, dok ne dođe kraj sveta i veka. Naša Crkva Pravoslavna u odnosu na nas koji smo njeni članovi ima dva krila: vidljivo ili Vojujuće, i nevidljivo ili Slavljeničko. Mi koji smo članovi Vojujuće Crkve ratujemo dobar rat protiv đavola, greha, i smrti, tj. trčimo trku [5] pripremajući se za večnost, u nadi da ćemo se pridružiti onima koji su članovi Slavljeničke Crkve, koji su trku završili, stekli pobedničke vence [6] i ušli u radost Gospoda Boga našega! Vidljiva ili Vojujuća Crkva u administrativnom smislu sastoji se od Lokalnih ili Pomesnih Crkvi. Po rečima Svetog Vladike Nikolaja Ohridskog i Žičkog „One su nezavisne u upotrebi svog narodnog jezika i u izvesnoj meri u spoljnom ustrojstvu, koje je podložno Kanonskom pravu. Inače, one su međuzavisne kao članovi jednog istog tela Hristovog, kao grane istog drveta, koje uzimaju hranu iz istog korena i kroz iste žile. [7]“ Tako je Srpska Pravoslavna Crkva (SPC) Lokalna ili Pomesna Crkva i Makedonska Pravoslavna Crkva (MPC) je njen organski deo! Tebi je sigurno poznato da je pre nekoliko decenija (1967 g.) jerarhija MPC pokušala da dobije status Pomesne Crkve mimo Kanonskog prava i tako izazvala raskol političke prirode. Glavni uzrok tog pokušaja bilo je nastojanje tadašnjeg komunističkog režima da razbija SPC, tj. Pravoslavnu Crkvu u tadašnjoj Jugoslaviji. Ništa novo u osveštanoj Crkvenoj istoriji mili brate Žarko; mnoge vlasti su pokušavale da unište Vojujuću Crkvu Hristovu i ponekad izgledalo je kao da su u tome skoro uspevali, ali ipak crkvoborci bi barem na kraju svojih ovozemaljskih života priznavali da je Hristos Pobeditelj, jer „svak ko padne na taj kamen razbiće se, a na koga on padne satrće ga [8]“! Nastojeći da prevaziđu politički raskol, jerarsi SPC i MPC potpisali su „Niški Sporazum“ [9] 2002 g. Ovim Sporazumom potvrđuju se sva prava MPC koja Ona po Kanonima ima kao autonomna, dakle i samostalna Crkva u okviru SPC. Poglavar MPC, Arhiepiskop ohridski po časti je prvi sa desne strane Patrijarha SPC i ispred svih ostalih vladika u SPC. Njega samostalno biraju jerarsi MPC, a po Kanonskom ustrojstvu Njegov izbor potvrđuje (dakle ne uslovljava, nego u bratskoj ljubavi overava) Patrijarh SPC… Verovatno ti je poznato, da su vladike Petar, Timotej i Naum, koji su ispred MPC i blagoslovom Arhiepiskopa Stefana potpisali „Niški Sporazum“ pod strašnim pritiskom medija i vlasti, izjavili da su „povukli svoje potpise sa potpisanog Sporazuma“ [10]… Nakon toga, Sveti Patrijarh Pavle pozvao je svakog klirika, monaha i vernika MPC da pojedinačno pristupi u Liturgijsko jedinstvo sa SPC, i na taj poziv odazvali su se tadašnji Mitropolit veleško-povardarski Jovan (sadašnji Arhiepiskop Pravoslavne Ohridske Arhiepiskopije – POA) i svi sveštenici (potpisani inom i činom [11]) sa svom pastvom tadašnje Mitropolije veleško-povardarske, kao i mnoštvo monaha i monahinja iz svih mitropolija MPC (kasnije, pod pritiskom represija vlasti, većina vernika i sveštenika iz veleško-povardarske Mitropolije vratili su se u okrilje MPC) . Dalje, verovatno pamtiš da je Sabor SPC odlučio da podrži formiranje Sinoda POA [12] (sa ovom odlukom nisu se slagali svi Arhijereji SPC smatrajući, iz pastirskih razloga, da je bilo prerano i da je postojala opasnost da se u uslovima paralelne crkvene strukture u Makedoniji raskol vremenski produži) . Sinod POA formiran je 25. decembra 2003. g., a 6 maja 2005. g. On je doneo odluku [13] da se ubuduće ne priznaju Svete Tajne koje obavlja jerarhija MPC, tj. da one nisu validne. Ovu odluku Sinoda POA prihvatio je (iako ne jednoglasno) i Sabor SPC prilikom redovnog prolećnog zasedanja od 15. do 26. maja 2005.g. [14] Dovde sam pisao hristoljubivi brate Žarko samo uvod uvoda u odgovor na tvoje pitanje… Svaka odluka nekog crkvenog dela ili tela Vojujuće Crkve, bio to nadležni episkop, Sinod ili Sabor, podleži neizbežnoj i neizostavnoj proveri od Celog Tela Hristovog, tj. Crkve. Dakle svih njenih članova, i živih i upokojenih, jer u Hristu su svi živi. Pritom, svaka odluka nekog crkvenog dela ili tela Vojujuće Crkve koja je bila disciplinske prirode, dakle u vidu epitimije= duhovnog leka, a nije dovela do željenog rezultata, podleži preispitivanju u cilju iznalaženja „nekog čovekoljubivijeg rešenja“ (prema rečima Svetih Otaca) . Ovo je sastavni deo Svetog Predanja Istočne Pravoslavne Crkve [15]. Nekada prođu godine, čak i decenije, dok Crkvena Punoća određenu odluku crkvene administracije (u potpunosti) prihvati ili (u potpunosti) odbaci. Primera ima napretek, a najupečatljiviji su oni u vezi crkvenih odluka pre, u toku, i posle održavanja svakog od Sedam Svetih Vaseljenskih Sabora… Odgovorno tvrdim kao klirik Crkve Hristove, da mnogi klirici SPC kao i RPC sa RPCZ (od vladika preko sveštenika i đakona, do monaha i vernika) smatraju verne iz MPC za svoju braću i sestre u Hristu, ne dovodeći u pitanje validnost Svetih Tajni obavljenih u MPC, ali da pritom Liturgijski ne saslužuju jer je MPC u raskolu. I dok se raskol Rimo-katoličke crkve sa Pravoslavnom Crkvom nemože rešiti jer je dogmatski i zacementiran legijom jeresi, te shodno Svetim Ocima i mi ne priznajemo crkvene tajne rimokatolika (osim snishođenjem Svetu Tajnu Krštenja) ; dotle raskol MPC sa SPC, koji nije dogmatski već politički, može se lako rešiti, podobno prevazilaženju tzv. Američkog raskola u SPC [16]. Amin, Bože daj! Kažeš da ste ti i tvoja porodica lojalni članovi MPC i da lično ne odobravate postupke Arhiepiskopa POA Jovana; brate mili, neophodno je da svi budete lojalni Gospodu Bogu Koji je Jedini naš Spasitelj i Iskupitelj, Jedini Koji se za nas Razapeo na Krstu, i da mislite ono što je Božije, a ne ljudsko[17]. I ja lično ne odobravam sve postupke moje žene (dakle one koja je sa mnom postala jedno [18]) , ali je volim i za nju se molim. Tako i ti brate Žarko kao i svi članovi tvoje porodice treba da volite Arhiepiskopa POA Jovana i da se za njega molite; jer gle, to nam je Gospod zapovedio: 1) da ljubimo čak i neprijatelje svoje i da se za njih molimo [19], i 2) da ljubimo jedni druge kaošto nas On Gospod ljubi, da bi nas po tome svi prepoznali kao učenike Njegove [20]. A šta reći o tvome kako kažeš „bivšem drugu“. Voliš li ti njega? Moliš li se za njegovo spasenje? Gle apostol Varnava je bio drug Savla, onog koji je kao „revnitelj ne po razumu“ bio gonitelj Crkve, a onda molitvama svog druga postao pokajnik i prvo-vrhovni Apostol Pavle [21]! Čuj kakva je moć molitve istinskih drugova! „Revnovanje ne po razumu“ dovodi do ekstremizma unutar Crkve. Takvih „revnitelja“ ima i u SPC i u MPC i oni su glavna prepreka Liturgijskog jedinstva i konačnog iscelenja ovog neprirodnog i bolnog raskola. Upravo su oni u najvećoj opasnosti da završe u paklu; neka ih Blagi Bog Koji voli čoveka blagovremeno privede blaženom pokajanju molitvama Presvete Bogorodice, Svih Svetih, i jednih za druge. Amin, Bože daj! Ne verujem da će neko od pastira SPC tražiti da se tvoja sestra i njen muž, nakon venčanja u MPC ponovo venčaju u SPC. Iskrena pobožnost pravoslavnog naroda u Makedoniji (dakle pre svega Makedonaca iz MPC) pastirima SPC je dobro poznata. Ali će od njih svakako očekivati da žive u ljubavi, da njihova porodica neprestano napreduje iz blagodati u blagodat, uzrastanjem u svetim vrlinama i Svetim Tajnama, pre svega u svojoj parohiji, lokalnoj Crkvenoj zajednici u mestu boravka u Srbiji. Njima i tebi, tvojoj porodici, drugovima i svima bližnjima kao i nama, preostaje da se Bogu molimo za potpuno prevazilaženje raskola SPC i MPC, da se molimo da Bog urazumi one koji „revnuju ne po razumu“ u SPC i u MPC, da se molimo Bogu za episkope i crkvene starešine, i da svako moli svoga Vladiku da čini sve što je u njegovoj moći da se raskol isceli što pre, tj. sada, eda bi delotvorno poslušali našeg duhovnog oca Prvovrhovnog Apostola Pavla: 1. Molim vas, dakle, ja sužanj u Gospodu, da se vladate dostojno zvanja na koje ste pozvani, 2. Sa svakom smirenošću i krotošću, sa dugotrpljenjem, podnoseći jedan drugoga u ljubavi, 3. Starajući se da čuvate jedinstvo Duha svezom mira: 4. Jedno tijelo, jedan Duh, kao što ste i pozvani u jednu nadu zvanja svojega; 5. Jedan Gospod, jedna vjera, jedno krštenje, 6. Jedan Bog i Otac sviju, koji je nad svima, kroza sve, i u svima nama. 7. A svakome se od nas dade blagodat po mjeri dara Hristova. 8. Zato veli: Uzišavši na visinu zaplijeni plijen i dade darove ljudima. 9. A ono „uziđe“ šta je, osim da prvo i siđe u najdonja mjesta zemlje? 10. Onaj koji siđe to je isti koji i uziđe više sviju nebesa da ispuni sve. 11. I On dade jedne kao apostole, a druge kao proroke, jedne kao jevanđeliste, a druge kao pastire i učitelje, 12. Za usavršavanje svetih u djelu služenja, za sazidanje tijela Hristova; 13. Dok ne dostignemo svi u jedinstvo vjere i poznanja Sina Božijega, u čovjeka savršena, u mjeru rasta punoće Hristove; 14. Da ne budemo više mala djeca, koju ljulja i zanosi svaki vjetar učenja, obmanom ljudskom, i lukavstvom radi dovođenja u zabludu; 15. Nego da budemo istinski u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onoga koji je glava – Hristos. 16. Od koga sve tijelo (tj. Crkva, prim. o. S.I.) , sastavljano i povezivano pomoću svih zglavaka, tako da jedan drugog potpomaže po mjeri svakog pojedinog člana, čini da tijelo raste na izgrađivanje samoga sebe u ljubavi [22]. Amin, Bože daj! Tako mili brate Žarko, Arhiepiskop POA Jovan, je zapravo preteča Liturgijskog jedinstva SPC i MPC. Iskreno se nadam da će on kao i slavni Preteča Gospodnji Jovan dočekati dan kada će radosno reći: „Ko ima Nevjestu Ženik je, a prijatelj Ženikov stoji i sluša ga, i radošću se raduje glasu Ženikovu. Ova, dakle, radost moja ispunjena je. On (Hristos, tj. Crkva, prim. o. S.I.) treba da raste, a ja da se umanjujem [23].“ To će biti slavni dan potpunog Liturgijskog jedinstva SPC i MPC, u koji će daj Bože, naš Patrijarh Irinej ponoviti reči, sada našeg oca među svetima, Patrijarha Pavla: „A pred našim duhovnim očima da nam je sloga i jevanđelska ljubav i da ih uzajamnim praštanjem čuvamo kao zenicu oka. Onome, pak, ko nas zlurado zapita ko je ovde ostao pobednik a ko pobeđeni, da znamo, i mirno i jasno i sebi i njemu, odgovoriti: Ovde su se srela braća koja su to bila i ostala [24].“ A za to, opet i opet, Gospodu se pomolimo. Gospodi pomiluj! ”Nebeskoga svoda Vrhotvorče, Gospode i Crkve Sagraditelju, Ti nas utvrdi u ljubavi Svojoj, kraju želja, tvrđavo vernih, jedini Čovekoljupče! ” Slava Bogu za sve! Hristos Voskrese Radosti moja! đakon Stefan Ikonomovski Makedonac po ikonomiji, Pravoslavac po akriviji, Svetosavac po pokajanju, Hilandarac po srcu, Kosmetski Srbin po duhu, od grešnika prvi i nedostojni sluga Božji + + + + + + + + + + + + [1] Mat. 16, 18 [2] Ef. 5, 27 [3] Rim. 12, 5 [4] Jev. 13, 8 [5] uporedi 2. Tim. 4, 7-8 [6] isto. [7] Sv. Vladika Nikolaj: Katihizis Istočne Pravoslavne Crkve; deveti član Simvola Vere http: //www.rastko.rs/svecovek/duhovnost/vlnikolaj/vnikolaj-katihizis.html#_Toc520735213 [8] Lk. 20, 18 [9] Nacrt Sporazuma o Vaspostavljanju Crkvenog Jedinstva, Niš, 17. maj. 2002 g. http: //poa-info.org/istorija/resavanje/nis.html [10] Vest o potpisivanju Niškog Sporazuma http: //poa-info.org/vesti/2002/09/20020923.html [11] Pristupanje sveštenstva Mitropolije veleško-povardarske u Liturgijsko jedinstvo sa SPC http: //poa-info.org/istorija/resavanje/potpisi.html [12] Vest o formiranju Svetog Arhijerejskog Sinoda POA, 25. decembra 2003. G. http: //poa-info.org/vesti/2003/12/20031225.html [13] Odluka Sinoda POA o prekidanju bogoslužbenog opštenja sa narodom iz MPC http: //poa-info.org/sinod/odluki/20050506.html [14] Saopštenje POA sa majskog Sabora SPC 2005 g. http: //poa-info.org/arhiepiskop/soopstenija/20050526.html [15] Prepodobni Justin Ćelijski: ObraćanjeSvetom Arhijerejskom Saboru SPC u vezi prevazilaženja američkog raskola, Vaskrs 1975. g. http: //www.dveriblagoslova.com/oamraskolu.htm „… Znali su dobro bogomudri Oci Crkve da mnoge stvari crkvenog života, pa i same odluke episkopa, treba ponovo preispitivati: „da li nisu neki usled malodušnosti (μικροψυχία =uskogrudosti) , ili svadljivosti (φιλονεικία) ili neke slične nedobronamernosti (αηδία) bili isključeni iz opštenja“. Sve pak ovo govorili su, i tako postupali, sveti Episkopi Crkve Božje ne što nisu verovali u nepogrešivost Crkve Hrista Bogočoveka, naprotiv, u pitanjima vere i dogmata oni su svagda bili neotstupni i nepopustljivi čuvari svetog Apostolskog Predanja i, silom Duha Svetoga, nepogrešivi tumači njegovi. Međutim, Sveti Oci su tako postupali što su kao Episkopi i Pastiri Crkve Hristove znali da se radi crkvene koristi, – a to može da bude samo spasenje ljudi u Crkvi, u Hristu – može preispitati i „ikonomijski“ preinačiti čak i pravilno doneta ranija odluka, a kamoli odluke koje su dale povoda ili i izazvale veće nemire i nerede nego red koji su u početku htele da zavedu. To su upravo Sveti Oci i nazivali crkvenom ikonomijom (εκκλησιαστική οικονομία) , a istu nazivali „odličnim i premudrim sredstvom“ (Sv. Kiril Aleksandrijski, Pismo 72) i „lekom“ za bolna mesta i rane na crkvenom organizmu. Svagda, naravno, uz ono zlatno pravilo Sv. Zlatousta: Οικονουμητέον ένθα ου μη παρανομητέον – „Treba primenjivati ikonomiju tamo gde to neće biti kršenje zakona“. A sigurno je, i jasno je, i ljudima i Anđelima da ujedinjenje jednoverne i jednokrvne braće naše u Americi nije nikakvo „kršenje zakona“, nego, naprotiv – spasenje i isceljenje i radost po Bogu svih dobronamernih ljudi, osobito pravih verujućih Srba hrišćana…“ [16] Stanimir Spasović, Srboljub Miletić: Istorija SPC u Australiji, Novom Zelandu i Južnoj Africi, Izmirenje i stupanje u Evharistijsku zajednicu, internet izdanje od 2. januara 2010. g. http: //svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/IstorijaMiletic/IstorijaSPC017.htm [17] Mt. 16, 23 [18] Mk. 10, 6-9 [19] Mt. 5, 44 [20] Jv. 13, 34-35 [21] Prepodobni Justin Ćelijski, Žitija Svetih 11. Juni, Žitije podvizi i stradanja Svetog Apostola Varnave http: //svetosavlje.org/biblioteka/avajustin/zitijasvetih/ZitijaSvetih0611.htm [22] Ef. 4, 1-16 [23] Jov. 3, 29-30 [24] Otvoreno pismo srpskih intelektualaca i prijatelja istine iz sveta Svetom Arhijerejskom Saboru SPC, 15. maj 2011. g. http: //borbazaveru.info/content/view/3634/1/
