Светосавље је православно хришћанство српског стила и искуства. То је наш народни, српски, православно-хришћански опит. Опит, стил и искуство утемељени на Светитељу Сави, његовој личности и делу; његовој и његових светих наследника. Све што је у нашем народу свето и честито на тај се свештени корен наслања, а кроз њега (Светитеља Саву) на свете подвижнике претходних времена – све до Подвигоположника Христа; Утемељитеља и Творца беспрекорне и Свете Цркве.
Давши нашем сабрању име по Светитељу Сави изразили смо жељу да се и ми данашњи Срби покажемо као добри наследници својих светих предака и настављачи њиховог пута и подвига.
СВЕТОСАВЉЕ као философија живота – преп. Јустин Ћелијски
Историјат листе и сајта „Светосавље“
Како је све почело? Почетком лета 1998. године брат Милета (Раденовић) се учланио на православну листу ORTHODOX која је још од 1989. године постојала при универзитету државе Индијана (та листа се на жалост угасила пре 4-5 година). Желео је да буде у контакту са православцима пореклом из других народа. Међутим, слабо знање енглеског језика правило му је сметње те је једном приликом на листи питао да ли неко зна постоји ли слична листа на неком од словенских језика. Јавио се један од чланова листе, George Spruksts, рекавши да не зна за словенску листу, али и питавши зашто сам брат Милета не покрене једну. Тако се родила идеја о покретању православне имејл листе на српском језику – листе „Светосавље“.
Листа је почела скромно: у првих годину дана послато је свега 86 порука. Неки од првих чланова су били Жељко (Рашо), Бата (Јоксимовић), Божидар (Денда) итд. А онда се, почетком децембра 1999, јавио по први пут брат Игор (Миковић) својим писмом (може се наћи у интернет архиви) и од тада је листа заживела и постала врло активна.
Листа је имала своје успоне и падове, дочекала је да има међу својим члановима свештенике и архијереје; била је углавном место сусрета, мада понекад и место жестоке расправе. Чланови листе су размењивали књиге и други сличан душекористан материјал кога се временом накупило толико да се појавила потреба да се он некако разврста. Природно се јавила идеја да се од тог материјала оформи веб сајт. На томе су порадили људи којима је тај посао био познат тако да је почетком 2001. сестра Власта (Mаксимовић) регистровала интернет домен svetosavlje.org и материјал је почео да се полако „сели“ тамо, али је листа и даље остала на Yahoo! серверу. Тако је и било све док се негде током 2001. листи прикључио брат Ненад (Лазаревић). Он је предложио да се и листа и саjт преселе „код њега“ (радио је за швајцарску интернет фирму), а уз то је и материјално обезбедио регистрацију домена и сајта за наредних десетак година. И тако су, најпре листа у јуну 2002, а затим и сајт на Савиндан 2003. нашли своје место „под сунцем“. Основну верзију сајта и алате за обраду материјала дизајнирао је и направио брат Владимир (Благојевић).
Сајт и листа су даље расли трудом многих руку и срцâ братије и сестара раштрканих по целом свету. Док су се спремале књиге, писало о светињама, преводило, постављале вести, преписиване молитве и док су свештеници неуморно одговарали на питања (посебно оци Љубо (Милошевић) и Србољуб (Милетић)), домаћини листе (модератори) предвођени братом Зораном (Стојаковићем) водили су рачуна да се на листи држи ред, да се поштује Црква и да се чланови обраћају једни другима као да стоје у храму Божијем. Циљ листе Светосавље увек је био да се учесници знају и препознају, да пишу под својим крштеним именом, називајући Бога једни другима, а не да се као вуци крију иза псеудонима и надимака.
Током првих 13 година живота веб сајта братија Иван (Ташић), Станоје (Станковић), Бранислав (Чемерикић) и Гојко (Средовић) спремили су мноштво материјала (углавном књига), али је његово објављивање постајало све захтевнији посао. Скрипте које су прерађивале текст више нису могле да раде, а у међувремену су постали доступни алати који су омогућавали да се садржај сајта припрема и освежава лакше него раније. Све присутнија употреба мобилних телефона наметала је потребу да се архитектура сајта обнови и прилагоди новим захтевима. Након огромног посла прераде читавог сајта, на чему су радили сестра Сања (Станковић), брат Иван (Ташић) и још пар мајстора са стране, од марта 2016. године сајт је прешао на WordPress, тј. на садашњи облик. Ово је омогућило велика побољшања у функционалности и безбедности сајта, лакше постављање нових садржаја и неопходну компатибилност са савременим мобилним уређајима. Но, листа је и даље остала каква је била и требало је нешто учинити да се она унапреди и потпуно интегрише са обновљеним сајтом.
Након много истраживања и испитивања опција које би омогућиле несметану комуникацију, одлучено је да се пређе на другачији формат, тј. на форум. Великим трудом вредних руку на Савиндан 2020. године форум Светосавље почео је да ради. Циљ је био да се и целокупна архива листе и архива Yahoo! групе пребаце на форум и тако сачувају. На листи је претходних година вођено много здравих и зрелих духовних разговора, радило се, молило се, помагало, радовало, бринуло, туговало и чланови су носили бреме једни другима и чували своје место у једној великој духовној фамилији. Из листе су се развила многа пријатељства, кумства, склопљени су бракови… Неки чланови су се годинама виртуелно дружили, а када би се коначно срели једноставно су се знали – упознавање није било потребно.
Након скоро пет година рада форума постало је јасно да он не испуњава (велика) очекивања. Дискусије су се у међувремену преселиле на друштвене мреже и разне платформе за (бржу) комуникацију. Закључено је да је овакав формат комуникације просто застарео. То се јасно видело и из чињенице да је више питања постављано путем контакт-формулара него на форуму. У поређењу са старом листом, број дискусија је постао занемарљиво мали. Осим тога, безбедносна заштита форума постала је прескупа и угрожавала је одржавање самог сајта. Сајт је у више наврата био нападан и обаран управо преко алата који се користе за фунцкионисање форума. Из свих наведених разлога одлучено је да се форум угаси крајем априла 2025. године.
Коначно, сајт ће бити замрзнут у затеченом стању из априла 2025. године. Дакле, све што је до сада постављено на сајт ће остати нетакнуто. И даље ће се приказивати динамички материјали као што су правило поста, празници (са иконицом), са светим Игњатијем из дана у дан, чтенија, пролог, житија и слично. У плану је да се у блиској будућности додају материјали за учење појања и црквенословенског језика. Друге врсте новог материјала као што су књиге, чланци, вести и слично више неће бити објављиване почев од маја 2025. године. Сајт ће остати у овако замрзнутом стању све док се не појаве нове снаге и млађе генерације које ће можда желети да наставе да надограђују оно што је много вредних руку урадило у последњих 22 године. У Бога се надамо да ће тако и бити.
Уредништво сајта на Васкрс 2025. године
