16.jun

Питање:
Pre 15 godina, 16.juna poginuli su mi baba i deda sa mamine strane. Vracali su se iz Crkve. Deda i baba su bili pobozni, molili su se posto su ziveli sami da imru zajedno. 16.juna ove godine poginuo mi je rodjeni brat. Kada su poginuli baba i deda bile su Trojice. Molim Vas pomozite mi da li treba obelezavati taj dan, slaviti ga zbog zdravlja dece bratovljeve, a i moje dece? Unapred zahvalna
Vesna


Одговор:
Драга сестро, нама људима није дато да знамо када ће Господу бити угодно да нас позове из овога света. Да ли ће наш живот на земљи бити десет, тридесет, шездесет или сто година није у нашој власти. Деда и баба су скончали свој животни век сигурно у позним годинама, свесни да им се биолошки приближавао крај, па су тако и молили Бога да умру заједно, онако како су и живели заједно већи део свог живота. Кажеш, враћали су се из цркве, што значи да су умрли припремљени за смрт, после заједничке молитве у храму, а можда и Светог причешћа. На њима се није остварило оно страховање: „Сачувај ме, Боже, изненадне смрти“, то јест неприпремљеног за излазак пред Господа. Они су били непрекидно спремни за тај сусрет са Богом и Његовом правдом и верујем да су чисте душе изашли пред Вечну правду. Погибија братова је сигурно и у породици и међу пријатељима изазвала знатно узбуђење, па чак можда и протесте. Зашто да умре човек у пуној снази, који треба да брине за своју породицу, који се није „наживео“? Но и ту је Божји промисао на делу. Само Бог зна зашто је било добро да твој брат баш тада умре. Можда га је Бог спасио од веће невоље или несреће, него што је физичка смрт, привремени растанак са породицом и пријатељима. Свети апостол Павле нам саветује да не будемо тужни, да се не жалостимо за упокојеним сродницима „као они који немају наде. Јер ако верујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће Бог и оне који су уснули у Исусу довести с Њим“ (1. Солуњанима 4, 13-14) . Дакле, ми који исповедамо и „чекамо васрксење мртвих“ (Символ вере) , знамо да је смрт само привремени растанак, да смо ми гости овде на земљи, да је наша права и вечна отаџбина на небу, зато не тугујемо кад нас наши сродници, пре или касније, напуштају и одлазе „Богу на истину“. Наша је света дужност да се за своје сроднике и пријатеље непрестано молимо Богу, да уређујемо њихове гробове, да на њима палимо воштанице, да покојницима чинимо помене и парастосе, посебно у дан њихове смрти. Кад умре један хришћанин, после опела и погреба, врше се за њега помени у трећи, девети и четрдесети дан, а потом за пола године и, коначно, годишњи парастоси. Поред тога излазимо на њихове гробове и на све годишње задушнице. Када су деда и баба погинули, тога дана је био велики Господњи празник, Силазак Духа Светога на апостоле, Духови, Тројице. Међутим, овај празник је покретан и његов датум зависи од датума Васкрса. Зато се годишњи парастос не може везати за празник Тројице, већ за 16. јун, за Светог мученика Лукијана. Тога дана, или у најближу суботу (субота је дан посвећен упокојенима) ваша породица ће у цркви извршити годишњи парастос, а потом изаћи на гробље, да свештеник и на гробовима изврши помен, да их прелије вином. Но, не само што су сродници дужни да се моле за своје упокојене сроднике, да им пале воштанице, већ да у име покојника чине и добра дела, да о годишњици упокојења учине добро неком сиромаху, да дају прилог Цркви или некој хуманитарној организацији. Треба чинити нешто за душу, бити задужбинар. Тиме ћете обрадовати своје покојнике и њих приближити Богу. Разуме се, обележавајући годишњицу смрти покојника, молимо се Богу и за срећу, здравље и напредак живих, поготово деце и потомака преминулих. Младима увек треба освежавати добру успомену на покојнике и упућивати их да следују добром примеру живота предака. У следећу среду или четвртак (зависно од часа смрти) биће 40-тодневни парастос твом брату, што ће бити разлог да се породица окупи и помоли Богу за рано преминулог свога члана. Нека му Господ подари вечни покој, у Својој близини, у заједници са Светим Божјим угодницима. А вама, породици преминулог, упућујем искрено саучешће и молитву за покој његове душе. о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *