Злобни хришћани

Питање:
Помаже Бог! Молим вас да ми да сазнам нешто што ми је јако важно а везано за духовни живот.
Трудим се да живим по Богу, али све што дубље улазим видим да и сви православни хришћани нису исти – исти у смислу веровања, молитве, духовних дарова…схватила сам временом да свако од нас добија духовне дарове које искључиво ваљда треба да се користе на добро ближњих, а у мањој мери за себе. Временом сам наилазила на различите хришћане, а некад се дешавало да неко те своје дарове и злуопотреби! Ја то увек схватим касно, јер не умем да распознајем ко је какав и онда надрљам…Да ли је могуће да духови православних хришћана могу да буду толико јаки да утичу на наш живот у смислу да нам диктирају шта да радимо, да нам усмере живот и дела у њихову корист? И како је могуће да неко ко је православан да то искористи да неког повреди? ? ? Да ли је могуће да православни хришћани (мислим на оне који су стално и редовно на Литургији, на оне који се причешћују, који су неко дуже време у вери) могу да нам нешто (нпр. болест, осећање било које или да спрече нека наша дела и намере…) пренесу пољупцем или додиром? Верујте ми да не причам глупости. Молим вас да ми верујете! . Са 20 год. сам завршила у болници због другарице која је у вери, а скоро сам и прекинула веридбу јер нисам на време успела да спознам да мој вереник није био за мене. Под великим сам стресом због тога и јако ми је тешко, јер сам на жалост надрљала баш од таквих који су дуже време у вери! ! ! Да не поверујете колко злобе! Ја знам да никога свесно не бих повредила, али шта се дешава ако ми неко од њих пренесе нешто негативно а ја незнајући повредим или пренесем то близњима? ? ! ! Шта онда да радим? Не могу да схватим да неко може да све то злоупотреби…и како да се упоште заштитим од таквих духова? Молим вас помозите ми да сазнам.
Свако добро.
Н.Н

Одговор:
Драга сестро, Најпре, имам утисак да ти од некуда мислиш да су православни хришћани само они људи, који су потпуно и савршено безопасни, који су успели да победе све своје мане и недостатке. Или бар, ако нису, онда су такви православни хришћани, који су успели да потпуно обезбеде своју околину од свог могућег лошег утицаја и да се некакве лоше ствари евентуално могу догодити једино ако људи нису тога свесни. Тек тада се могу назвати православним хришћанима, долазити на Литургију и учествовати у Светим Тајнама. Такође, изгледа као да мислиш да се то све дешава у Цркви која треба и мора да личи на Царство Небеско овде на земљи, где нам апсолутно никаква опасност не може да прети, бар не од оних који су православни хришћани – као претходно описани…
Заиста не знам одакле ти таква идеја и ко ти је то тако представио? Стога, треба имати у виду да Црква није некакав рај на земљи, где нико никоме не може да пренесе никакву заразу, лоше мисли или осећања и слично. Тако нешто на земљи не постоји. А Христос је управо дошао да наше болести и слабости узме на себе, “да се испуни што је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе и болести понесе.” (Мт. 8, 17.) Јер и Он се обраћао и дружио са грешницима, као што је описано у Светом Писму: “И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грјешници дођоше и јеђаху са Исусом и са ученицима његовим. И видјевши то, фарисеји рекоше ученицима његовим: Зашто са цариницима и грјешницима учитељ ваш једе и пије? А Исус чувши рече им: Не требају здрави љекара него болесни. Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не жртве. Јер нисам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање.” (Мт. 9, 10-13.) Своју Цркву Христос је основао како би се ми, грешни људи, могли спасавати од својих грехова, како би имали јасно описан циљ коме стремимо и мерило по коме треба да се меримо и исправљамо непрестано, до краја живота.
Дакле, у Цркви се не можемо надати да ћемо се наћи безбедно у друштву добродушних, часних, поштених, исправних људи, који ће нас штитити од света и од самих себе, исто као што се не можемо надати да ћемо у болници срести само крепке и здраве људе, који никоме никакву болест ни заразу не могу пренети… Јер, “не требају здрави лекара него болесни.”
Да закључимо: у Цркви можемо наићи на грешнике и ако се не пазимо можемо се и сами “заразити” грехом, као што се и у болници, где се људи лече и стичу своје здравље, ако не пазимо, можемо заразити свакаквим болестима.
Пошто смо закључили да грешни људи постоје и у Цркви, треба да знамо да се ми не боримо противу њих, то јест, противу грешних људи, јер наша борба није против људи, као што и св. Апостол Павле говори: “не ратујемо против крви и тијела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју.” (Еф. 6, 12.) Црква овде на земљи није “торжествујућа”, т.ј. она која слави (коначну победу над злом, грехом и смрти) , него је “воинствујућа”, то јест, она која се бори за Царство Небеско. Као што је и Христос рекао: “Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач.” (Мт 10, 34.) Дакле, ми се не боримо против људи грешника, јер смо и сами грешни, и јер се молимо Господу “…опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим…” Него се боримо противу духова злобе под небом, који и нас саме варају, као и сестре и браћу нашу. Због тога је потребно да јачамо у вери, као што ап. Павле саветује: “А даље, браћо моја. јачајте у Господу, и у сили моћи његове. Обуците се у свеоружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога… Зато узмите свеоружје Божије, да бисте се могли одупријети у зли дан, и одољевши свему, одржати се. Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде, и обувши ноге у приправност за јеванђеље мира. А изнад свега узмите штит вјере, о који ћете моћи погасити све огњене стријеле нечастивога; И кацигу спасења узмите, и мач Духа, који је ријеч Божија. И сваком молитвом и прозбом молите се у Духу у свако доба, и уз то, бдите са сваком истрајношћу и мољењем за све свете… (Еф. 6, 10 – 18.) Нема бољег савета од овога, да преузмемо одговорност на себе, да не оптужујемо друге људе за њихове грехе, већ да се добро чувамо од зла, да гледамо своја посла и да јачамо у вери и у духу.
Поздравља те, О. Срба