Животопис архимандрита Севастијана Џексонског – српски православни апостол у Америци

Апостол универзалног значаја

Рођен у време председника Абрахама Линколна, архимандрит Севастијан Дабовић је значајан по томе што је први човек рођен у Сједињеним Америчким Државама који је рукоположен за православног свештеника.[1] Такође је био и први рођени Американац који је примио монашки постриг у Православној Цркви. Међутим, најзначајнији је због свог изванредног апостолског, пастирског и писаног рада које је постигао током 48 година свештеничке службе. Познат као „отац српског православља у Америци“,[2] заслужан је за подизање првих српских цркава у Новом свету. Ово је свакако био само један део његовог животног залагања, јер је неуморно и предано тежио томе да православну веру пренесе свим народима, где год су га позивали. Био је православни апостол универзалног значаја.

 

 

Описујући широко поље мисионарске активности оца Севастијана, Епископ Аустралије и Новог Зеланда Иринеј (Добријевић) пише: „Без икаквих додатних прихода или организоване подршке, преносио је Јеванђеље мира из земље у земљу… Усредсредивши већи део свог рада у Сједињеним Државама, непрестано је путовао широм америчког континента, користећи сваки могући вид превоза – од кочија до железнице или идући пешака. Његово шире служење простирало се од Алеутских острва на Аљасци, преко Русије и Јапана, до малих балканских градова на обалама Црног и Јадранског мора“.[3] Каже се да је о. Севастијан крстио више људи него било који српски свештеник на западној хемисфери.[4] Св. Николај (Велимировић),[5] Епископ Жички, који је сахранио о. Севастијана у манастиру Жича 1940. године, назвао га је „незлобиви човек“ и одговарајуће „највећим српским мисионаром савременог доба“.[6]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Свештеници који су рођени на Аљасци су били рукоположени пре оца Севастијана, али је ово било у време када је Аљаска још увек припадала Русији.

[2] Мирко Добријевић (касније Иринеј, Епископ Аустралије и Новог Зеланда), “Тhе First American Serbian Apostle—Archimandrite Sebastian Dabovich”, Again, vol 16, № 4 (December 1993), 13-14.

[3] Ibid., 13.

[4] John R. Palandech, Commemorative Book of the Serbian Orthodox Church in Chicago, 1905-1955. Цитирано код Мирка Добријевића (Епископ Иринеј), 15.

[5] У овом тексту смо написали име Св. Николаја на начин на који је он сам то чинио када је писао на енглеском, Nicholai.

[6] Bishop Nicholai (Velimirovich), “Father Sebastian Dabovich“, in Serb National Federation Commemorative Book, 1951.

 

Comments are closed.