Životopis arhimandrita Sevastijana Džeksonskog – srpski pravoslavni apostol u Americi

Beleške o proslavljanju pravednika

Episkop Irinej australijski i novozelandski je zabeležio da proslavljanje pravednika u Crkvi polazi od Božijeg otkrivenja: „Bog otkriva svetost života jedne ličnosti, što verni najpre šire u lokalnom proslavljanju. Za uzvrat, taj koga je Gospod otkrio je krunisan od Crkve zvaničnim proglašenjem njegove svetosti.“

Episkop Maksim zapadnoamerički piše u vezi sa poštovanjem pravednih pre njihovog formalnog proslavljenja: „U Pravoslavnoj Crkvi proslavljanje svetog čoveka je inicirano od plirome Crkve – sveštenstva i vernika. Obično proslavljanje povlači za sobom saglasnost i lokalnog poštovanja i sinodskog prepoznavanja. Ponekad verni počnu da traže od svetog čoveka zastupništvo na lokalnom nivou, a kasnije pravoslavni jerarsi, na osnovu onoga što je narod Božji već projavio kroz svoje poštovanje, donosi saborsku odluku da se ime svetog čoveka upiše u kalendar Svetih (što je pravoslavno predanje) – čin koji je uobičajeno poznat kao „kanonizacija“ ili „proslavljenje“. Pre kanonizacije, Crkva ne služi službe u čast tog svetog čoveka. Ne tako retko, međutim, verni mole za nebesko zastupništvo te ličnosti, slikaju „pre kanonizacije“ ikonografske portrete istog, i u nekim slučajevima ga čak i zovu „Svetiteljem“ (što znači Svetim). Takav je bio slučaj sa Sv. Nikolajem Žičkim, koga su verni nazivali Svetiteljem mnogo pre nego što je Sv. sabor srpskih pravoslavnih Episkopa 2003. godine upisao njegovo ime u kalendar svetih“.

 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.