ЖИВЕТИ И СЛУЖИТИ ЉУБАВИ – ЖИТИЈЕ СВЕТОГ АЛЕКСЕЈА МЕЧОВА

 

ЖИВЕТИ И СЛУЖИТИ ЉУБАВИ
Житије Светог Алексеја Мечова
 

 
УВОД
 
С обзиром на то, да је породица оца Алексеја Мечова (његов отац, диригент Чудовског митрополијског хора, као и он сам у детињству), гајила присну везу са Високопреосвећеним Филаретом, митрополитом Московским и Коломенским (1782-1867), умесно је кратко подсећање на то, колики је значај имао тај велики светитељ на Руску цркву тог времена.
Василије Михајлович Дроздов (тако се звао пре монашења), био је син сиромашног свештеника града Коломне, који се од раног детињства одликовао изванредним способностима. После окончања Богословије у Тројице – Сергијевој лаври, примио је монашки чин под именом Филарет. Његов сјајан ум и ученост су убрзо привукли општу пажњу. Изабран је за епископа, а 1821. године је рукоположен за митрополита Московског.
Тада је имао 39 година.
У време када је равнодушност према религији достизала највише границе, када су се незадрживо шириле многобројне заблуде против истине, а у моди било безбожништво, преосвећени Филарет је стајао на свом високом положају као светионик вере и благочешћа и, као будни стражар, непоколебљиво чувао чистоту православља. Његовој истанчаној пажњи није могла да промакне ниједна животна појава.
Док је свуда око њега владао општи пад морала, он је био истински монах, строг према себи, у свему велики аскета, неуморни пастир у служењу и проповедању речи Божје. Нико није знао када се он одмара; његов келејник, који је одлазио касно увече а враћао се рано ујутру, затицао га је увек запосленог. Он је био човек просветљеног ума и великог духовног искуства. Његови небројени богословски радови представљају одраз свеукупне, вишевековне мудрости отаца и учитеља св. Цркве. Све службе у празничним данима за Москву и Тројице – Сергијеву лавру, чијег је преподобног оснивача безмерно волео, митрополит Филарет је, без изузетка, служио сам, а после литургије би, не обазирући се на мноштво народа око себе, свакога, без журбе, благосиљао. Сву снагу и способности свога ума он је посветио служењу Богу и Цркви. На све што је било блиско Цркви, он се одазивао свим срцем и душом.
Много је тада било недостатака у друштву и међу свештенством. Као захтеван, али и милосрдан пастир, он је био очински пажљив, како према онима које је требало укорити, тако и према породицама криваца, а и уопште, према свима са којима је долазио у контакт. Ништа није промицало његовом оштроумном оку. Врло ниског раста, мршав од поста, био је испуњен духовном снагом. Нико није могао да издржи оштар поглед његових проницљивих очију. Са великим духовним искуством, у преписци са својим савременицима – подвижницима, он је дубоко и суптилно распознавао истински духовни подвиг и често га проналазио и код оних, које би непросвећени ум могао само да осуди.
Назван у монаштву по св. Филарету Милостивом, подражавао га је у делима милосрђа; као непрекидна бујица текла је његова помоћ сиромашнима, међу којима су били и они, којима је била потребна значајна новчана помоћ. Снагу молитве и праведност његовог живота показали су и многобројни случајеви благодатних исцелења и задивљујуће прозорљивости. Сваки подухват овог Светитеља имао је за циљ корист Цркви, или помоћ пастви. Слава о њему се ширила далеко изван граница Русије; многи странци који су посећивали Русију покушавали су да се сретну са њим. Више пута су му додељивани државни послови првостепене важности.
У непрекидном раду и подвизима тихо се приближавао митрополит Филарет своме заласку. Деветнаестог новембра 1867. године, после одслужене Божанствене литургије, мирно и безболно се упокојио у 85oj години живота. Од тих 85 година, пола века је служио Цркви у чину архипастира (архипастир исто што и архијереј, епитет којим се обично означава чин епископа, прим. прев.).
Православни руски народ поштује светитеља Филарета као топлог и смелог молитвеника пред престолом Божјим.
 
(Из животописа св. Филарета.
Отачаствени подвижници 18. и 19. века, 19. новембар).
 
Указом Освећеног Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве (29. новембра – 2. децембра 1994. г. Москва), митрополит Московски и Коломенски Филарет је канонизован (уврштен у ред светитеља, прим. прев.).
Помиње се 19. новембра по Јулијанском календару.

Comments are closed.