ЖИВЕТИ И СЛУЖИТИ ЉУБАВИ – ЖИТИЈЕ СВЕТОГ АЛЕКСЕЈА МЕЧОВА

 

ЖИВЕТИ И СЛУЖИТИ ЉУБАВИ
Житије Светог Алексеја Мечова
 

 
“У ГРАДУ СИ КАО У ПУСТИЊИ ЖИВЕО”
 
“Зашто долазите код нас кад имате оца Алексеја”, говорио би многобројним московским посетиоцима Оптиног манастира последњи велики оптински старац преподобни Нектарије (1852-1928). Још један од последњих великих стараца истог манастира, преподобни Антоније (1855-1922), био је у посебној духовној вези (уз помоћ “бежичног телефона”, како су се шалила духовна деца) са оцем Алексејем, иако је овај други живео и подвизавао се у потпуно другачијим условима од оптинских монаха.
Од детињства окружен људима, московски свештеник отац Алексеј Мечов (1859-1923) никада није имао времена ни могућности да се осами у својој келији. Родио се и живео у бурној Москви крајем 19. и почетком 20. века, у самом центру града, у цркви св. Николаја је провео цео свој земаљски живот служећи ближњима, као свештеник, својом љубављу. За њега никада није постојало ништа прече од ближњег: примао је по цео дан, с кратким паузама да попије чај у својој собици у кући крај храма, исповедао и молио се, слушао и узимао на себе туђе грехе. Дешавало се да прекине богослужење непосредно пре изношења Часних Дарова и изађе из олтара да би некога, ко је дошао издалека и коме је то преко потребно, исповедио, а онда и причестио. Учио је своје млађе колеге свештенике (међу њима и свог сина оца Сергија, касније свештеномученика) да се слепо не придржавају слова закона, да тако могу да се огреше о душе људске. “Постоје два приступа људима”, говорио је, “један преподобног Серафима, а други Јована Претече. Мени је ближи приступ преподобног Серафима, тако се и трудим да чиним. Свакоме треба прићи веома обазриво и нежно”.
Крст старчества узео је на себе по благослову светог Јована Кронштатског, с којим се срео једном приликом после смрти своје вољене супруге. Будући неутешан због овога, отац Алексеј се пожалио великом “печалнику” Русије, на шта му је овај одговорио да његов живот тек сад почиње и да ће моћи боље да осети и разуме туге и жалости других људи. Од тог тренутка се срце оца Алексеја шири безгранично, он прима све, са свима састрадава, све теши, исцељује душе и тела. Долазили су му и богати, и сиромашни, и образовани, и необразовани. Прост народ би пре и искреније препознавао његову душу и љубвеобилно срце. Образованији су сумњали у почетку, јер отац Алексеј се ни по чему није разликовао на први поглед од било ког обичног сеоског попа, по њиховом мишљењу. Велико поштовање према светом праведном оцу Алексеју имао је и патријарх московски свети Тихон, који је из затвора и пуштен на сам дан сахране баћушке Алексеја, па је обрадовао и ободрио народ својим доласком и служењем опела (отац Алексеј је пророчки говорио да ће када он умре бити велика радост!).
После свог упокојења старац Алексеј остао је и даље жив за своју духовну децу и настављаче његовог “доброг дела”. У московском храму светог Николаја на Маросејки се и дан-данас осећа дух љубави који је баћушка Алексеј створио, иако више нема међу живима многих који су га познавали. После црквене канонизације 2000. године свете мршти праведног оца Алексеја пренете су са гробља у цркву на Маросејки.
На Маросејки се чува успомена и на сина баћушке Алексеја, свештеномученика Сергија (1892-1941), такође прослављеног 2000. године, који је служио у истој цркви као и његов отац, а пострадао је у логорима. Друкчијег темперамента од оца, ватрен, правдољубив, богословски добро образован и талентован, отац Сергије је осуђен због “антисовјетске црквене делатности” и стрељан. Још увек нису откривени подаци о месту његове мученичке смрти и погребењу земних остатака.
У књизи о животу московског баћушке Алексеја која је у Вашим рукама свако ће наћи одговоре на многа питања која га интересују. Како треба служити ближњем? Шта је љубав? Како живети у браку? Она садржи много занимљивих података о животу Цркве у оно тешко време после октобарске револуције, као и конкретних решења разних често постављаних питања (и код нас, и данас) везаних за црквену праксу (причешћивање, исповедање, служење литургије и сл.).
Молитвама праведника Твога оца Алексеја, Господе, научи нас да волимо Тебе и ближњег свог, јер ће нас по љубави Твојој познати. Амин.
 
Биљана Вићентић
 
 

 
 

Comments are closed.