NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

 

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE
 

 
SLOVA, BESEDE, POSLANICE
 
Hristos Voskrese!
1927
 
Čestitajući braći u Hristu i svoj duhovnoj deci Bogom blagoslovene, prostrane i mnogoljudne Eparhije Naše – Praznik sviju Praznika ovaj Veliki Dan, očinski i arhipastirski sve pozdravljamo sa: Hristos Voskrese!
Velika je to radost, preveliki je to dar što nam ga sobom donese ovo, puno proletnjom svežinom, rano jutro. Dar ovaj prevazilazi sva bogatstva i sve darove ovoga sveta. Svi oni pokloni, darovi, za koje čak i istorija sveta zna ponešto da kaže, kao i oni koje je uobraženje ili pesničko nadahnuće moglo stvoriti, nazivajući ih čak i „carskim“ ili bar „carevića“ poklonima, suviše su neznatni prema poklonu, daru za koji su čule pa i videle u vrtu Josifa iz Arimateja, rano, rano jutros žene Mironosice i koje ga ubrzo objaviše i onima koji se skrivahu usled straha koji ih spopade.
Kao što je Nebo od zemlje daleko, tako je daleka i cena onoga dara što ga jutros objaviše sveti Božji Anđeli na vratima praznoga groba, od sviju ovozemaljskih darova.
Vojvoda sviju vojvoda, Kralj sviju kraljeva, Car sviju careva preko Sina Svoga, Isusa Hrista, a iz prevelike ljubavi i milosrđa prema grešnome čoveku – otkri ovoga ranoga, preranoga jutra tajnu Svoga božanskog Promisla.
Znajte, braćo u Hristu i deco Naša duhovna, da kada se pozdravljamo pozdravom:
 
Hristos Voskrese,
 
mi time ispovedamo jednu istinu vere naše, ali koja je najdragocenija, najradosnija istina za nas i po naš život. Ona je delo prevelike ljubavi Gospoda našeg Isusa Hrista – delo, kojim nas je On jutros darivao.
Gospod Isus Hristos došao je na zemlju da bi nas oslobodio od one vlasti, od onih zakona kojima je zemlja i sve što na njoj živi potčinjeno.
Živeći u telu, na zemlji – među telesnima, Isus Hristos podnosio je, voljno, svemoguća uniženja i stradanja da bi nas izbavio od robovanja grehu i svima njegovim posledicama – čak i od smrti. I, najzad, Isus Hristos pobedivši Svojom svetom pravdom i istinom greh i svako bezakonje a tim samim i smrt, nama je darovao Život Večni.
Mi smo presrećni, mi smo blaženi. Smrću je smrt pobeđena; vrata Večnoga Života za nas su od sada otvorena.
Radujmo se radošću velikom!
Zaboravimo na sve muke ovoga života, na sve nepravde koje su nam činjene i koje se čine; zaboravimo na sva bezakonja pa i gonjenja, i radujmo se radošću svetih i blaženih žena, koje rano, rano jutros nađoše prazan grob. Jer, gle, Onaj, radi Koga one uzeše miro sa sobom, ustade. Ustao je iz groba pre nego što one stigoše da pomažu sveto Telo Njegovo.
Zaboravimo sve nedaće našega života, siromaštinu, nemoći, slabosti tela i duše i sve što nam život tako često zagorčava, te radujmo se radošću učenika Hristovih koji kada čuše od Mironosica o čudu nad čudima i sami pohitaše grobu, uverivši se u istinitost onoga što im je njihov Učitelj predskazao još kad je bio sa njima, „jer je ustao iz mrtvih – Gospod.“
Sveta crkva naša, koja brižno čuva istine vere naše, pa po potrebi i objašnjava ih, vaspitava, jača i krepi decu njenu u duhu tih večnih istina, a uvek brižna o našem spasenju – kako bi mi, zatvorivši oči za ovaj svet, otišavši Bogu na istinu, zaista poživeli jednim novim, stvarnim životom, gde nema ni bolesti, ni tuge, ni teških uzdaha, nego koji je ispunjen radošću večnoga života, – ona i sada brigu brine za nas, i sada, kada nam Nebo otkri najveću milost, kad nam Otac Nebesni ovako očigledno kroz Sina Svoga daje najveći dar – Večni Život.
Sveta Crkva naša brine, da li mi, njena deca, pravilno shvatamo put i način kojim ćemo stvarno postati sopstvenici toga nebesnoga dara, Večnoga Života? Jer, teško, teško svakoj onoj duši, koja u vaskrsenju Hristovom i sama ne vaskrsava. Bolje bi bilo za takvu dušu da se nije na ovaj svet ni pojavila. Jer se pojavila za večna stradanja i večne muke, a ne za Večni Život.
Sveta Crkva naša, pozivajući nas, njenu decu praznovanju radosti ovoga svetoga i velikoga dana i pozdravljajući sa:
 
Hristos Voskrese!
 
potseća nas na dve stvari:
Radost Božjih sinova nije u jelu i piću – nego u zahvalnosti Gospodu Bogu za Njegovu svetu ljubav prema nama, grešnicima, i usrdnoj molitvi Svevišnjemu da nas ima uvek u očinskoj ljubavi i svetoj milosti Svojoj. Niko još nije količinom jela i pića Bogu ugodio niti je njome duši mesta u raju stekao.
I drugo: Današnji dar Božjeg milosrđa i večne ljubavi, nikom se silom ne nameće. Naprotiv: Večni Život treba zaslužiti, zadobiti. Vrata Života Večnoga, koja behu zatvorena zbog čovečjeg bezakonja i nepravde, zlobe, laži i prestupa svakojakih, Hristovim vaskrsnućem otvorena su. Prolazi i proći će, ipak, kroz ova vrata u Večni Život samo ona duša, koja je dostojna Hristovih stradanja i muka Golgotskih.
Ponavljamo, ni jelom niti pićem proslavljajmo veliki dar koji nam Nebo dade, nego onim što je prijatno Bogu: blagodarnom molitvom. Ne očekujmo niti zahtevajmo, da nam se i ono pokloni što treba da bude plod našeg sopstvenog staranja, truda i napora.
Ako ovim načinom budete, braćo Naša mila i deco Naša dobra i čestita, proslavljali dan velikog dara, Pashu Gospodnju, onda ćete razumeti i svu duševnu radost pa i ushićenje duše Naše koje osećamo kada vas danas pozdravljamo sa preradosnim pozdravom:
 
Hristos Voskrese![1]
 


 
NAPOMENE:

  1. Pregled Crkve eparhije niške, broj 4, Niš april 1927, str. 107-109.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *