NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

 

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE
 

 
SLOVA, BESEDE, POSLANICE
 
Razmišljanje o Svetom Pravoslavlju
1927
 
Proslavljanje Pravoslavlja jeste proslavljanje svetosti, ubedljivosti, božanstvenosti i istinitosti vere naše. Istina je da su i sve ostale vere, koje su se pojavile i do hrišćanstva kao i posle njega, uvek propovedane kao istinite. Učitelji, propovednici sviju vera, u sva vremena, učili su da baš oni govore istinu, a svojim vernima obećavali su spasenje. Ako je bilo, ili ako ima razlike među učiteljima, propovednicima vera, onda je ona samo u tome, šta ko od njih podrazumeva pod pojmom, pod imenom spasenje. U ovome i jeste osnovna razlika među verama.
Pa kakav bi značaj imala i za nas naša vera, pravoslavna, kad nam ona ne bi dala tvrdo, nepokolebljivo ubeđenje, uverenje u to, da verujući njenim otkrovenim istinama i živeći po njenom učenju, očišćavajući se i jačajući se natprirodnom Silom koja kroz nju dela, dobijamo večni život – dolazimo do spasenja?
Veliki apostol naroda, sveti apostol Pavle, predviđajući da će doći doba kada će se pokušavati da se hrišćanstvo shvati drugojačije nego što su ga apostoli Hristovi a sa njima i prva Hristova Crkva shvatili, još prvih desetinu godina posle osnivanja Crkve dao je tačno obeležje, tačno razumevanje svega Hristovog dela. Ako je Isus Hristos došao na zemlju, među nas, samo da nas nauči mudrosti ovoga sveta – mudrosti žitejskoj ili, kako da uredimo naše ovozemaljske odnose te da nam ovdašnji život donese najviše radosti, da nam pruži što veće uživanje i naslade – onda nam Hristos nije mnogo doneo ni dao – tako razmišlja sveti apostol Pavle. Zaista, ako bi Hristovo učenje bilo ograničeno što većim iskorišćavanjem ovozemaljskih blaga, ako bi to bio krajnji rezultat sviju čovečjih napora, onda bi tek za nas bio nerazumljiv život i rad Isusa Hrista. Ostavljajući sve drugo na stranu, mi ne bi ničim mogli objasniti onu trpeljivost, onu krotost, ono smirenje koje je Hristos projavljivao pa i Svoje učenike njima poučavao. Mi ne bi imali čime da objasnimo Hristovo primirivanje sa svima onim nepravdama, uniženjima pa i mučenjima kojima su Ga neprijatelji nagrađivali za Njegova dobročinstva. A Njegova dogolgotska i golgotska Svojevoljna stradanja?! Sve se ovo ne da ničim drugim objasniti nego samo time što je za Isusa Hrista bilo glavno ne zemaljsko – nego nebesko, ne vremeno – nego večno, ne telesno – nego duhovno. Zadremalom pa i zaspalom čovečanstvu a što je još važnije – utonulom u teške poroke, bezakonja i grehove svakojake, došao je Hristos da svetlost pruži, da ga probudi, da ga izvede na put istine da mu otvori oči za samopoznavanje i za poznavanje pravoga života; i, da taj život, treba da bude krajnji cilj sviju čovečjih napora, nada, želja – i da je taj život život sa Bogom, kroz Boga i u Bogu. Doći do ovoga života, zavladati ovakvim životom, živeti ovim životom i jeste spasenje po učenju vere naše svete pravoslavne.
Razumeti učenje o spasenju znači razumeti jednu od osnovnih istina vere naše. Da bi se čovek oslobodio od robovanja grehu i svakome bezakonju, da bi se probudio za poznavanje pravoga života – mora početi sa unutrašnjim preporođavanjem – unutrašnjom radnjom – reformom. Obnoviti sebe iznutra – proizvesti reformu u unutrašnjem čoveku jeste najjače, najsigurnije jemstvo za postizavanje onoga, radi čega je Hristos među nas došao.
Ako se Isus Hristos može uporediti sa drugim reformatorima čovečanstva onda je On zaista Reformator jedinstveni i naročiti, baš u ovome smislu. Ovim se On odlikuje i od sviju dosadašnjih i budućih reformatora.
Reforma Hristova počinje baš tamo gde prestaje rad ostalih reformatora. Hristos postavlja temelj svome delanju i učenju baš na granici sile i moći sviju drugih reformatora čovečanstva. Hristos kao Novi Adam, traži od svakog onog koji teži ka spasenju udaljenje, uklanjanje iz sebe staroga Adama da bi njegovo mesto ustupljeno bilo Novome Adamu – Njemu Samome Isusu Hristu.
Evo, dakle, čemu nas uči Hristos:
 
1. Ako želimo da se spasemo moramo početi sa obnavljanjem – sa reformiranjem samoga sebe;
2. obnavljanje, reforma mora pre svega da se vrši u našoj unutrašnjosti – da se usadi u naše srce Novi Adam; i najzad,
3. naše obnavljanje, reforma, mora da se opire na pomoć Božju, bez koje naše sopstvene sile su nedovoljne. Prvo dolazi reformator, pa tek onda dolaze reforme koje on čini: prvo je došao Spasitelj pa tek onda dolazi spasenje. Pomoć Njegova stalno nam je potrebna.
 
Sila vere naše pravoslavne, svetost naše vere baš i jeste u tome pa i istinitost njena baš se time i potvrđuje što se ovo preporođavanje, ovo obnavljanje – ne samo traži, zahteva kao prvi uslov našemu spasenju, nego što se ono i dostiže, ostvaruje. Ostvaruje se u životu ljudi saradnjom Onoga Koji od nas traži i zahteva novo rođenje, obnovljenje – pa da se spasemo. Bez moje slobodne volje i bez moga ličnog napora nema za mene spasenja. Ali ja spasenje ne dobijam bez Boga, bez Hrista, bez Spasitelja, bez Njegove sile i milosrđa, jer je On „Pomoćnik i Pokrovitelj moj u spasenju mome“.
Bila bi neopravdana krajnost, ako bi, ovako shvatajući smisao obnavljanja, reforme, koju od nas vera naša pravoslavna traži, odricali važnost ostalih reformama, bilo: u oblasti obrazovanja, ličnog i javnog morala, socijalnih odnosa, državnog uređenja, ekonomsko-finansijskog stanja i t. sl., jer i oni imaju važnost za naš život. Ali bi isto tako bila krajnost kad se ne bi htelo razumeti da sve ove reforme mogu samo tada uspevati, ako se počne sa reformom sviju reformama, i to pre svega unutrašnjeg čoveka, verskomoralnom reformom, t. j. onom, koju od nas traži vera naša pravoslavna, Crkva Sveta, čija smo mi deca.
Mi ćemo uvideti ovde dane radosti, mira i sreće, zemlja će naša biti sveta i blagoslovena, ako počnemo sa uklanjanjem, izbacivanjem iz nas staroga Adama svima onim njegovim nevaljalstvima, gresima i porocima njemu svojstvenim – pre svega đavolskom gordošću, Judinom halapljivošću za blagom ovoga sveta, zlikovačkom – Kajinskom mržnjom prema rođenom bratu – i useljavanjem u dom duše naše Novoga Adama – ljubavi prema Bogu i bližnjemu.
Od odlučnosti naše u ovome poslu zavisi i jačina uklanjanja iz našeg života sviju onih nevolja i kriza kojima sada u tolikoj meri obilujemo. Sve dotle dok ne počnemo sa onom reformom koju nam vera naša propoveda mi ćemo uzaludno tražiti nove puteve i načine za izlazak iz mnogobrojnih kriza u našem ličnom, društvenom pa i državnom životu.
Stručnjaci đe nam od slabe pomoći biti pa ma kako ih mi tražili i ma koliko se za njima gonili.
Ovo je istina sveta – ali i istina vere naše; dostojna proslavljanja u ovaj sveti dan.
Celokupan život Spasitelja našeg na zemlji najveće je svedočanstvo ove istine. Vaskrsenje Hristovo – čudo nad svima čudima ali koje je posvedočeno više i jače nego ma koji događaj iz istorije čovečanstva – jeste dokaz da se sve krize u našem životu nalaze u nerazdvojnoj vezi sa našom versko-moralnom krizom. Dovesti u red i sklad naše misli, osećaje i delanja, sa istinama vere naše znači ne samo govoriti i stalno ponavljati: Gospode, Gospode, nego i činiti ono što nam je od Gospoda zapoveđeno. Kao što je vaskrsnuće Hristovo rezultat, istina, mučne ali istrajne borbe protivu greha i smrti, isto tako najjača je garancija za pobedu sviju nedaća – grehova naših i savlađivanje sviju kriza u odlučnoj i istrajnoj borbi, za prava Novoga Adama.
Pravoslavna Crkva uvek je bila „stara crkva“ i čuvarica „stare vere“. Pravoslavna Crkva ostala je verna učenju Novoga Adama – Isusu Hristu: On je ostao Glavom i Rukovoditeljem njenim. Ovo je smisao našeg verovanja – da je Pravoslavlje vera one Crkve koja je jedna, sveta, saborna i apostolska. Kao takvo Pravoslavlje ima u Isusu Hristu najsigurnijeg borca sa starim Adamom. Niko od smrtnih sinova ne može da zauzme Njegovo mesto u Crkvi a da time Crkva ne izgubi od njene svetosti i da ne padne u strašnu zabludu. Amin.[1]
 


 
NAPOMENE:

  1. Pregled Crkve eparhije niške, broj 1, Niš januar 1927, str. 43-47.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *