NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

 

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE
 

 
SLOVA, BESEDE, POSLANICE
 
Poslanica Anglo-Saksoncima
1920
 
Bogoljubivom i visokokulturnom hrišćanskom narodu plemenite anglosaksonske rase. Dositej, episkop dijeceze nazvane u Bogu dijeceza Niška, i administrator dijeceze Timočke, šalje bratske zagrljaje i pozdrav[1]
 
Ljubljena braćo i sestre u Hristu: blagodat Gospoda Našeg Isusa Hrista, ljubav Boga i Oca i učešće sv. Duha neka bude sa vama i nama.
Ljubljeni u Hristu, blagodaću Božjom i neumrlom hrabrošću sinova naših plemenitih saveznika, među kojima vaši sinovi zauzimaju jedno vidno mesto puno časti i slave, i hrabrošću i izdržljivošću naših Srpskih sinova koji su izdržali mnogo i borili se veoma teško, mi, koji smo pre kratkog vremena bili robovi, sad smo slobodni. I za ovo mi podnosimo Svemogućem srdačnu zahvalnost za njegovu bezgraničnu milost i padamo na koljena pred nebeskim Iskupiteljem našim i naših saveznika.
Moja duša je puna zahvalnosti za širokogrude sinove AngloSaksonske rase. Ja se klanjam duboko pred vašom hrabrošću, samopregoravanjem i velikim vrlinama vaše plemenite duše. U radosti naše sadanje slobode, ja, a sa mnom i sav moj narod, imamo vas neprestano u našim mislima.
Ljubljeni u Hristu, kada je se pre tri godine neprijatelj približio zidovima glavnog grada moje dijeceze – grada koji je najbolje poznat pored ostalog još i kao rodno mesto svetog i ravnoapost. Konstantina Velikog, – ja, sledujući zakletvi i obećanjima, koja sam dao i Bogu i mojoj deci u Hristu: da ću sa njima deliti i dobro i zlo, ja sam lično na zahtev neprijatelja izišao pred neprijatelja sa svojim sveštenicima i starcima iz Niša. Stojeći pred naoružanim neprijateljem, ja sam molio i preklinjao u ime čovečnosti, u ime vašeg zajedničkog stradanja u prošlosti (stradanja od 500 godina pod Turcima), i najviše u ime naše Jedne Svete Hrišćanske Vere: da oni spasu stare i nemoćne i bez odbrane ljude, žene i decu. I neprijatelj sve obeća što sam ga molio. Ali odmah posle nekoliko dana, ja sam bio prvi odveden u ropstvo, sa mnogim drugim sveštenstvom i narodom, gde sam proveo pune tri godine odvojen od moga stada i sveštenstva, zatvoren daleko u jednom manastiru kao jedan, koji nema prava i slobode. Ja se nisam žalio nikada protiv toga što sam izdržao, a ja se ne žalim ni sada niti ću se ikada žaliti.
U dubini velikih brda, daleko od svih gradova i naroda, ja sam se molio Bogu da On podari svoju blagodat nesrećnom i mučeničkom roblju, ali ja nisam nikad ni sanjao o teroru kome je ono s dana na dan bilo podvrgavano.
Sada je sve prošlo. Ja sam opet sa svojima; robovi su slobodni; pomoć je došla patnicima i mučenicima. Slava Tebi, Bože naš, za Tvoju milost.
O, kako bih ja bio srećan sada, kada smo i ja i svi ovde slobodni, kada bi imao sa mnom svu svoju braću od koje sam bio odvojen pre tri godine. O da mi ih je imati sada, da zahvalimo Svemogućem za osvitak novih dana, i da zajednički možemo slaviti i preuznositi ime, izdržljivost, samopregorevanje naših velikih i plemenitih saveznika – vas, moja draga AngloSaksonska braćo u Hristu, ali na žalost moju, mnogi i mnogi od njih više nisu u životu. Moja duša je prepuna bola, moje su ruke suviše slabe i moje oči pune suza; moj se duh buni kad pišem ove redove. Ja osećam da mi je potreban utešitelj. No da li sam ja jedan jedini koga treba tešiti? O kad bih mogao samo da govorim o svojoj duševnoj agoniji! To što sada vidim i čujem prevazilazi moja najtačnija uobraženja u vremenu ropstva. Hiljade najboljih sinova moga naroda i sa njima jedan veliki broj sveštenstva – slugu Božjih – poslani su bili u ropstvo, mučeni i ubijani.
Vi ćete me zapitati „Zašto“? „Za koji zločin“? Prosto zato što su bili Srbi.
Ja ostavljam neutralnim narodima da kažu svoje mišljenje o ovim bezakonjima i bezrazložnim zločinima protiv moga naroda.
Ja i samnom hiljade i hiljade moje nesrećne dece podižemo neprestano molitve za spasenje nevinih duša, koje su bile žrtvovane, i molimo se da Bog istine i pravde urazumi one, koji su nam to zlo učinili.
Ja vam pišem o ovome, draga braćo, i molim vas mnogo da se svi molite za duše ovih mučenika, ovih nevinih žrtava nečovečnosti i sile, kao i za duše naših pravednih mučenika sveštenika. O kakva će uteha biti za mene molitva makar jednog od Vas!
O, kad bi vi samo znali kako su žalosna i tužna deca, žene i rođaci naših mučenika! Njihove duše su pune stradanja. Oni zaista potrebuju utehe. Nama su svima potrebne same molitve, jer znajte: nevolja je kod nas opšta.
Vi ste, draga braćo, veoma plemeniti, puni hrišćanske ljubavi. Vi ste to pokazali toliko da mi to nećemo nikada zaboraviti. Ja verujem da ćete vi, slušajući o mojim zapevkama i molbama reći sebi: „Oni potrebuju naše molitve, ali da li oni ne potrebuju štogod više“.
Meni je žao, draga braćo i sestre u Hristu, što sam i suviše daleko da Vam mogu govoriti „licem k licu“ kao što kaže Veliki i Sveti Apostol naroda, te da Vam opišem našu materijalnu bedu i pustoš. O, kad bih ovog momenta umesto što sam govorim, mogao pustiti da govore usta nekog od mojih sveštenika, koji su tako razbojnički bili ubijeni, kad bi mogli od njih da čujete njihove nevolje i bede, njihovo gladovanje i golotinju – ja mislim da bi se Vaša srca ispunila sa bolom i sažaljenjem, užasom i čuđenjem.
Neka bi milostivi Bog sačuvao i naše najgore neprijatelje i najveće zločince od nevolja u kojim se mnoge familije naših sveštenika – mučenika nalaze.
Veliki je Bog naš, Bog ljubavi. U tome momentu, kada sam ja, pastir stada i duhovni otac ovog stradajućeg naroda, bio najvećma zabrinut za moj narod, u tom momentu došao je kod nas jedan brat u Hristu; on je došao kao anđeo Božji s neba. On je sin vaše velike AngloSaksonske rase, – Konon Savedž.
Naš brat Savedž govoriće Vam za nas. Molim Vas slušajte njega. On je živi svedok naših nevolja i muka. On će Vam reći što bi vi čuli od mene.
Primite ga kao brata, kao brata i prijatelja jednog malog i do skora nepoznatog naroda, ali naroda radnog i mučeničkog. Primite ga i čujte ga kao što bi čuli i primili mene.
Draga braćo, hvala vam što ste slušali moje nevolje i muke. Neka bi svemogući Bog, Tvorac poslao svoj nebeski blagoslov za vas sve i neka vam spase i svu vašu rasu od svakog iskušenja i nevolje[2].
 


 
NAPOMENE:

  1. Ovom poslanicom preosvećeni episkop i veliki Mučenik Srpske Pravoslavne Crkve, niški episkop Dositej preporučuje sveštenika Anglikanske crkve Konona Sidneja Savedža, koji je obišavši naše krajeve i videvši teror naših neprijatelja, učinjen nad našom crkvom, otišao u Englesku i Ameriku, da govori o stradanju i mučeništvu Srpske Pravoslavne Crkve. – Mi tu poslanicu donosimo u prevodu sa engleskog jezika. Ur.
  2. Časopis: Srpska Crkva, Sarajevo 1920, str. 41-42.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *