NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

 

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE
 

 
SLOVA, BESEDE, POSLANICE
 
Pouka i blagoslov pastvi
1935
 
Bog je jedan, pa i Hristova Crkva je jedna. Otuda u molitvi Pravoslavna Crkva i moli za sjedinjenje sviju svetih božjih crkava. Služiti Bogu može se samo i jedino kroz službu narodu svom. Govoreći o miru i ljubavi u svetu istakao je rad na polju mira i ljubavi blaženopokojnog viteškog Kralja našega Aleksandra Ujedinitelja. (Narod je odao poštu: Slava Kralju Mučeniku! Slava Mu!)
U daljem govoru rekao je: došlo je do izliva milosti božje na narod naš i do ostvarenja hiljadugodišnje želje i nakon stoletne ispolinske borbe dočekano i doživljeno narodno Oslobođenje i Ujedinjenje. Za to ima da se zahvali narodnom geniju, koji je isticao službu Bogu živom kroz službu rodu svom.
U doba borbe za nacionalno državnu samostalnost i u pripremanju duha za sveopšte nacionalno Oslobođenje sviju Srba, Hrvata i Slovenaca i Ujedinjenje u jednu, jedinstvenu i nedeljivu monarhističku državu, Kraljevinu Jugoslaviju, postojalo je geslo izraženo samo u tri reči: Bog čuva Srbiju! I doista, Bog je sačuvao onu malenu i za sve Srbe, Hrvate i Slovence idealnu Kraljevinu Srbiju. Sačuvao je kako od najezde Otomanske Imperije, koja je svojedobno zakucala bila i na bedeme Budima tako i od nezajažljivog prohteva dvojne monarhije Austro-Ugarske. I Bog sačuva Srbiju i dade joj izliv milosti Svoje i blagoslov Svoj, da se ostvari san tolikih i tolikih generacija o jedinstvenoj i moćnoj državi Južnih Slovena – Jugoslovena. I danas je to geslo zadržano a sa njim i naša vera da: Bog čuva Jugoslaviju! (Narod burno kliče). I ako bi tu i tamo bilo bezočnih ljudi, političara, koji u doba odbrane samostalnosti državne i izvojevanja Slobode i Ujedinjenja behu na strani naših neprijatelja, služeći ne narodu svom, već kao izrodi neprijatelju roda Slavenskoga – ćesaru, žele, da se mukom i krvlju, stradanjem i požrtvovanjem izvojevana sloboda i Ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca razbije, pocepa, uništi, jer to traže neprijatelji naroda našega, naroda Jugoslovenskoga, jer su za taj rušilački i anacionalni rad od naših neprijatelja plaćeni, ja vam, braćo i sestre, moja duhovna deco, velim: nema tekovine, koja se može voleti, čuvati i braniti, ako nije svojom požrtvovanošću stradanjem i borbom stečena! Nema Slobode koja se da razumeti, ako je sam lično, svojim radom i stradanjem nisi izvojevao! Otuda je ta i takva gospoda ne mogu ni razumeti. Zato tu i tamo dižu glave i potržu pitanja, koja nikada nisu ni postojala. Jer da je postojalo pitanje, koje političari sada ističu, ne bi na braniku Otadžbine pored vojnika Kraljevine Srbije ležao dobrovoljac: Hrvat, Srbin, Slovenac, Čeh, Slovak, Poljak, Rus; pravoslavac, rimokatolik i muhamedanac. Ne bi najbolji sinovi, roditelji, deca, očevi, majke, braća i sestre bili uzidani u temelje sadašnje nam Domovine Kraljevine Jugoslavije ne žaleći svoje živote i imetak svoj za Slobodu i Jedinstvo u svojoj srpsko-hrvatsko-slovenačkoj Domovini i državi Kraljevini Jugoslaviji. Tu je opravdanje, braćo i sestre, i onim stradanjima, koja ste i vi ovde podnosili a tu, u ostvarenju nacionalnog ideala Oslobođenja i Ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca i vaš mitropolit – Dositej – nalazi melem za pretrpljeno poniženje i zlostavljanje u doba trogodišnjeg robovanja za vreme svetskoga rata. I dok ima i jednog živog saradnika-stvaraoca ove države neće se dopustiti našim nacionalnim neprijateljima da podrivaju temelje naše Domovine. (Narod odobrava i kliče Jedinstvu, Kralju, mitropolitu).
 
U daljem govoru naglašava, da se prema spoljnjem svetu naša država nema čega bojati. Odnosi su a i sam međunarodni ugled i položaj naše Države više je nego poželjan; no mi imamo da naše prilike sredimo unutra, u državi, pa da svakom bratu Srbinu, Hrvatu, Slovencu, zemljoradniku, nadničaru, zanatliji, trgovcu, intelektualcu, bude na domu i ognjištu njegovom najbolje; da tu ima za se i za svoje hleba. Uverava, da je u stranom svetu život kud i kamo teži, nepodnošljiviji, nervozniji, – dok kod nas, hvala Bogu, svako ima krova i kru’a za se i svoje.
 
Za postignuće sveopštega našega dobra, veli, ja, vladika vaš, u svakom mestu tražim: pokažite mi dve stvari svetoga Save. Pokažite mi: Crkvu i školu. Po crkvi ću poznati jeste li sinovi carstva nebesnoga, deca Božja. Po školi, – volite li narod svoj u omladini, pripremate li generacije naciji svojoj u pravilnom izgrađivanju i da li je i kako vaspitavate!? Dalje ilustruje konstataciju u jednoj parohiji, la je rođenih za godinu dana bilo 9 a umrlih 27! Ukazuje na greh prema milosti Božjoj a zločin prema naciji, kad se izbegava biti roditelj.
Poziva supruge da se ponose imenom Majke a bračne parove da se raduju i srećnim drže, da mogu imati mnogobrojni narod.
Sa željom da berićet bude izobilan, zdravlje vraćeno nemoćnim i bolesnim, priziva blagoslov Božji nad svima i celim krajem i deli mitropolitski blagoslov a narod prilazi te celiva krst i desnicu arhipastira. U tom dolaze i svatovi te sretne mladence blagosilja prvi srpski mitropolit zagrebački.“

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *