НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богословље светоотачког подвига и искуства » ЖИТИЈЕ, СТРАДАЊЕ, СЛОВА И ПОСЛАНИЦЕ

ЖИТИЈЕ, СТРАДАЊЕ, СЛОВА И ПОСЛАНИЦЕ

 

ЖИТИЈЕ, СТРАДАЊЕ, СЛОВА И ПОСЛАНИЦЕ
 

 
СЛОВА, БЕСЕДЕ, ПОСЛАНИЦЕ
 
Поука и благослов пастви
1935
 
Бог је један, па и Христова Црква је једна. Отуда у молитви Православна Црква и моли за сједињење свију светих божјих цркава. Служити Богу може се само и једино кроз службу народу свом. Говорећи о миру и љубави у свету истакао је рад на пољу мира и љубави блаженопокојног витешког Краља нашега Александра Ујединитеља. (Народ је одао пошту: Слава Краљу Мученику! Слава Му!)
У даљем говору рекао је: дошло је до излива милости божје на народ наш и до остварења хиљадугодишње жеље и након столетне исполинске борбе дочекано и доживљено народно Ослобођење и Уједињење. За то има да се захвали народном генију, који је истицао службу Богу живом кроз службу роду свом.
У доба борбе за национално државну самосталност и у припремању духа за свеопште национално Ослобођење свију Срба, Хрвата и Словенаца и Уједињење у једну, јединствену и недељиву монархистичку државу, Краљевину Југославију, постојало је гесло изражено само у три речи: Бог чува Србију! И доиста, Бог је сачувао ону малену и за све Србе, Хрвате и Словенце идеалну Краљевину Србију. Сачувао је како од најезде Отоманске Империје, која је своједобно закуцала била и на бедеме Будима тако и од незајажљивог прохтева двојне монархије Аустро-Угарске. И Бог сачува Србију и даде јој излив милости Своје и благослов Свој, да се оствари сан толиких и толиких генерација о јединственој и моћној држави Јужних Словена – Југословена. И данас је то гесло задржано а са њим и наша вера да: Бог чува Југославију! (Народ бурно кличе). И ако би ту и тамо било безочних људи, политичара, који у доба одбране самосталности државне и извојевања Слободе и Уједињења беху на страни наших непријатеља, служећи не народу свом, већ као изроди непријатељу рода Славенскога – ћесару, желе, да се муком и крвљу, страдањем и пожртвовањем извојевана слобода и Уједињење Срба, Хрвата и Словенаца разбије, поцепа, уништи, јер то траже непријатељи народа нашега, народа Југословенскога, јер су за тај рушилачки и анационални рад од наших непријатеља плаћени, ја вам, браћо и сестре, моја духовна децо, велим: нема тековине, која се може волети, чувати и бранити, ако није својом пожртвованошћу страдањем и борбом стечена! Нема Слободе која се да разумети, ако је сам лично, својим радом и страдањем ниси извојевао! Отуда је та и таква господа не могу ни разумети. Зато ту и тамо дижу главе и потржу питања, која никада нису ни постојала. Јер да је постојало питање, које политичари сада истичу, не би на бранику Отаџбине поред војника Краљевине Србије лежао добровољац: Хрват, Србин, Словенац, Чех, Словак, Пољак, Рус; православац, римокатолик и мухамеданац. Не би најбољи синови, родитељи, деца, очеви, мајке, браћа и сестре били узидани у темеље садашње нам Домовине Краљевине Југославије не жалећи своје животе и иметак свој за Слободу и Јединство у својој српско-хрватско-словеначкој Домовини и држави Краљевини Југославији. Ту је оправдање, браћо и сестре, и оним страдањима, која сте и ви овде подносили а ту, у остварењу националног идеала Ослобођења и Уједињења Срба, Хрвата и Словенаца и ваш митрополит – Доситеј – налази мелем за претрпљено понижење и злостављање у доба трогодишњег робовања за време светскога рата. И док има и једног живог сарадника-ствараоца ове државе неће се допустити нашим националним непријатељима да подривају темеље наше Домовине. (Народ одобрава и кличе Јединству, Краљу, митрополиту).
 
У даљем говору наглашава, да се према спољњем свету наша држава нема чега бојати. Односи су а и сам међународни углед и положај наше Државе више је него пожељан; но ми имамо да наше прилике средимо унутра, у држави, па да сваком брату Србину, Хрвату, Словенцу, земљораднику, надничару, занатлији, трговцу, интелектуалцу, буде на дому и огњишту његовом најбоље; да ту има за се и за своје хлеба. Уверава, да је у страном свету живот куд и камо тежи, неподношљивији, нервознији, – док код нас, хвала Богу, свако има крова и кру’а за се и своје.
 
За постигнуће свеопштега нашега добра, вели, ја, владика ваш, у сваком месту тражим: покажите ми две ствари светога Саве. Покажите ми: Цркву и школу. По цркви ћу познати јесте ли синови царства небеснога, деца Божја. По школи, – волите ли народ свој у омладини, припремате ли генерације нацији својој у правилном изграђивању и да ли је и како васпитавате!? Даље илуструје констатацију у једној парохији, ла је рођених за годину дана било 9 а умрлих 27! Указује на грех према милости Божјој а злочин према нацији, кад се избегава бити родитељ.
Позива супруге да се поносе именом Мајке а брачне парове да се радују и срећним држе, да могу имати многобројни народ.
Са жељом да берићет буде изобилан, здравље враћено немоћним и болесним, призива благослов Божји над свима и целим крајем и дели митрополитски благослов а народ прилази те целива крст и десницу архипастира. У том долазе и сватови те сретне младенце благосиља први српски митрополит загребачки.“

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *