NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

 

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE
 

 
SLOVA, BESEDE, POSLANICE
 
Božićna poslanica carskom Nišu
1933
 
Dositej,
 
Pravoslavni mitropolit Bogomčuvane eparhije zagrebačke i administrator Bogomčuvane eparhije niške, šalje arhipastirski blagoslov dragoj mu u Hristu braći – sveštenstvu oba reda, monasima i monahinjama i svom pravoslavnom narodu eparhije niške i pozdravlja ih sa radosnim pozdravom:
 
Hristos se rodi!
 
Ne sećamo se da smo ma kada, do ovoga dana kada vam pišemo ovo pismo, osećali u duši sve ono što sada – danas, osećamo.
Ne sećamo se braćo Naša, sestre Naše i deco Naša, da smo ma kada osećali u duši tako blisko osećaj radosti, veselja i osećaj bola, tuge. Mi ih osećamo gotovo nerazdvojno kao najsrodnije. Mi ih osećamo istom jačinom.
S jedne strane, duša je naša puna radosti.
Mi smo radosni, Mi smo veseli. I kako da se ne radujemo i da ne budemo veseli kad Nam je milostivi Gospod dao da sa vama, Našom u Hristu braćom, sa sinovima i kćerima duhovnim, bez obzira na materijalno, zemaljsko blagostanje, bez razlike na to da li ste bogati ili siromašni, bez razlike na uzrast i na pol – doživimo i ovu godinu u miru i da vam možemo čestitati rođenje Gospoda i Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista sa:
 
Hristos se rodi!
 
Mi smo radosni, Mi smo veseli. Danas se ispunilo veliko obećanje, koje je Gospod Bog Tvorac svega što vidimo i nevidimo dao našim Praroditeljima, iako su oni, Adam i Eva, teško zgrešili prema Gospodu Bogu i Tvorcu i nisu bili dostojni Božje milosti i Božjeg obećanja. Bog je obećao bio da će Sina Svoga poslati da skine sa grešnoga roda ljudskog stari greh: neposlušnost prema Božjoj zapovesti, samovolju, gordost i laž.
Danas je došao Obećani. Obećanje se ispunilo i Sveta Devojka Marija postala je Božjom majkom, jer je Hrista, Mladenca rodila. Rodila nam je Iskupitelja. Rodila je Boga u obliku i prirodi i čoveka. Rodila nam je Bogočoveka.
Mi smo radosni, Mi smo veseli. Rodio nam se Onaj bez koga sreće nema. Rodio nam se Car sviju careva. Ali se nije rodio tamo gde se carska deca rađaju. Nije se rodio ni u carskoj palati pa čak ni onako kako se rađaju deca najobičnijih – najskromnijih po bogatstvu roditelja. Hristos Sin Božji rodio se u bedi i sirotinji. Rodio se u pećini vitlejemskoj. Rodio se za sve. Nema nikoga pod suncem Božjim, a rođenog od žene, za koga nije Hristos došao. Bog je za nas učinio sve. Ostalo zavisi od nas. Od nas zavisi da li ćemo primiti Isusa Hrista Mladenca sa Neba poslatog, u naša srca i primiti u naš život najveće blago – mir, mir Božji, ili ćemo naša srca zatvoriti pred Mladencem u Vitlejemu rođenom, te i dalje srljati u propast i žaliti se na sve, na ceo svet, ali ne na stvarnog krivca, na sebe, što nema mira, što nema sreće u svetu.
Mi se radujemo, Mi se veselimo što je Hristos doneo sobom ono što život naš čini zaista – srećnim.
Anđeli Božji objaviše ove noći rođenje Hristovo – objaviše dolazak najveće sreće za ljude. Čovek je narušio mir sa svojim Bogom. Čovek je tvorac sviju nemira, sviju svađa i sviju ratova. Čovek je izgubio mir prema sebi samom, i najzad, čovek je izgubio mir u odnosu prema sebi ravnima, prema ljudima. Hristos se rađa – mir se povraća. Povraća se temelj, osnovica sviju sreća. Mir je došao ponovo u svet. Anđeli pevaju da sreća nije ni u bogatstvu, niti u visokom činu i položaju, niti u velikim kućama, kao ni u prostranim koševima i ambarima i drugim bogatstvima, nego da je sreća pre svega u našem odnosu prema Tvorcu i Bogu i Isusu Hristu.
Sreća je u davanju Bogu onoga što je Božje, u slavljenju i hvalenju Gospoda Boga svim srcem i svom dušom svojom. Sreća je u prenošenju Isusa Hrista iz surove, uboge vitlejemske pećine u naša srca. Sreća je u tome da mesto naše sebične, zle volje u nama vlada Božja dobra, blaga volja. Anđeli Božji pevali su da je tamo sreća gde se Bog slavi i tamo gde je dobra, blaga volja – da je tamo i mir, najveće blago čovečijeg života.
Ali, draga Naša u Hristu braćo i sva ostala deco Naša duhovna, sada, kada vam ovo pismo pišemo, iako bi želeli da ova radost dugo i dugo Nas ne ostavi i da se dugo i dugo veselimo, ipak je duša naša puna i drugih osećaja. Ona je puna i bola i tuge.
Vi ste, dragi i mili, sigurno čuli da je naš Sveti arhijerejski sabor pod predsedništvom Njegove Svetosti patrijarha Varnave, na jednoj od svojih jesenjih sednica izabrao Nas, vladiku vašeg, za mitropolita novoosnovane pravoslavne eparhije zagrebačke.
Ovom odlukom Sv. Arhijerejskog sabora Mi smo od vas odvojeni. Veza koja nas je vezivala bezmalo dvadeset godina raskinuta je. Veliki niz godina, ali i godina sudbonosnih, proveli smo zajedno. Vi ste bili Naši i Mi smo bili vaši. Rukovodili smo vas, u čuvanju vere naše svete pravoslavne, brinuli se za vas, starali se o vašem dobru, i svakom blagostanju a najviše o spasenju duša, od Gospoda Boga poverene Nam duhovne dece. Radovali smo se u radosti vašoj, u tuzi i nesreći vašoj i sami smo tugovali, a nesreću sa vama delili. Iskreno smo se molili Gospodu Bogu da vam da što više dana mira duševnog, dana radosti i veselja i da nemaština i oskudica bude što dalje od vas.
Svaki je rastanak težak pa i rastanak duhovnog roditelja i arhipastira sa svojom duhovnom decom nije lak.
Ali neka bude volja Božja u svemu pa i u ovome našem rastanku. Tvrdo verujemo da se naš Sveti arhijerejski sabor rukovodio Duhom Svetim kada je Nas poslao iz dragog Nam Niša i eparhije niške u naš lepi i beli Zagreb. Baš ova jaka, nepokolebiva vera Naša, da Nas Sam Gospod poziva na novu službu u crkvi Njegovoj svetoj i daje Nam silu i moć da težinu bola rastanka lakše podnosimo.
Volja Božja i putevi Njegovog Svetog Promisla za nas su većinom nepoznati i tajanstveni pa ne možemo unapred tačno znati šta će dalje u Našem životu biti, ali, zasad, bar, jasno je i tačno da se rastajemo i da ovo Naše pismo upućujemo vam već kao mitropolit pravoslavne zagrebačke eparhije i da se vama obraćamo poslednji put iz lepoga grada Niša, iz grada velikog i svetog Cara mirotvorca i ravnoga svetim apostolima Konstantina, slavnog grada Nemanjinog i besmrtnog junaka čegarskog Sinđelića, iz nezaboravljenog grada naših sveštenomučenika, bezbrojnih sinova i sokolova, koji dadoše živote svoje za svetu veru pravoslavnu, za slobodu i otadžbinu milu. Mi se rastajemo.
Na rastanku Mi vam se svima zahvaljujemo za ljubav i odanost prema Nama, duhovnom ocu, roditelju i prvosvešteniku vašem. Hvala naročito braći Našoj u Hristu duhovenstvu eparhije niške, na stalnoj ljubavi, na iskrenom trudu i saradnji u vinogradu Gospodnjem. Ako se možemo čime pohvaliti moramo se pre svega pohvaliti vašom iskrenošću prema Nama i ljubavlju prema svetom delu od Crkve svete poverenog njenim služiteljima.
Molite se Bogu za Nas. Nama su potrebne vaše molitve. Mi vas uveravamo da ćemo vas uvek sadašnjom ljubavlju ljubiti i da ćemo se sviju vas sećati u Našim molitvama. Molićemo se Gospodu Bogu za sve vas. Molićemo da se Božji mir, što nam ga donese ove noći naš Spasitelj Isus Hristos stalno osvetljuje sve puteve života vašeg i sve domove vaše.
Verujte Nam, braćo Naša i deco Naša, da ćemo biti srećni i presrećni ako budemo o vama čuli samo reči pohvalne. Ako budu hvalili vašu pobožnost, vašu čestitost, jednodušnost i složnost u radu i neprekidne napore za opšte dobro; ako budu isticali, kao i dosada, vaše rodoljublje, požrtvovanje za dobro i napredak našeg naroda i otadžbine naše mile. Kažemo, bićemo srećni i presrećni ako ostanete uvek onakvi kakve smo vas Mi ostavili. Osobinama, vrlinama vaše duše Mi smo se uvek hvalili – jer ste zaista bili dostojni pohvale. Mi se rastajemo. Neka je volja Božja. Oprostite. Budite mi zdravi i od Gospoda Boga uvek blagosloveni!
 
Hristos se rodi!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *