NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

 

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE
 

 
SLOVA, BESEDE, POSLANICE
 
Prvi Vaskršnji pozdrav Crkvi zagrebačkoj
1933
 
Dositej,
 
Srpski pravoslavni mitropolit Bogom čuvane eparhije zagrebačke, šalje svoj braći u Hristu – duhovenstvu, najbližim saradnicima u vinogradu Gospodnjem i vernoj deci Crkve pravoslavne, očinski, arhipastirski blagoslov, a povodom najvećeg praznika Hristove Crkve i pozdravlja ih sa:
 
Hristos Voskrese!
 
Gospodu Bogu ugodno je bilo da mene, Svoga skromnog slugu, a posle dvadesetogodišnjeg služenja u činu episkopskom prevede iz eparhije niške u novoosnovanu eparhiju zagrebačku, sa dostojanstvom mitropolita.
Prošle svete nedelje – na Cveti, kada je naša sveta Crkva praznovala svečan ulazak Isusa Hrista Spasitelja našeg u grad Jerusalim, ja sam u katedralnom hramu moje nove rezidencije ustoličen bio, uveden u tron mitropolitski. Ustoličenjem ovim ja sam primio na se tešku i punu odgovornosti dužnost eparhijskog arhijereja – sve brige i svo staranje o onim dušama koje su mi od Gospoda poverene.
Ja govorim o teškoj i punoj odgovornosti dužnosti na prvom mestu, jer čovek baš naših dana manje misli o dužnostima nego li o časti i vlasti, o pravima sa kojima su vezani položaji činovnički. U Crkvi Hristovoj mnoge stvari drukčije se posmatraju i ocenjuju nego li kod uređenja od „ovoga sveta“. Ukoliko se nalazim na većem položaju utoliko imam i više prava, veću vlast pa i da zahtevam veću čast i da računam na veće spoljašnje blagostanje – govore ljudi našega veka. „Ukoliko se nalaziš na većem položaju utoliko imaš veće i teže dužnosti, utoliko uzimaš na sebe veću odgovornost“ – veli Hrišćanin. Hrišćanin mora da je uvek svesan da ne samo za svoja dela nego i za svoje pomisli ima da da odgovornost pred sudom Gospodnjim, koji je mnogo strašniji od sviju sudova zemaljskih. Niko ga izbeći ne može. Dobio si mnogo, mnogo će se od tebe i tražiti. Količina dobivenih talanata određuje i količinu potraživanja. Valjda je baš u tome tragedija mnogih u naše dane, što se malo misli o pravilnom shvatanju svoje dužnosti kao i o pravilnom razumevanju svojih prava – vlasti i časti i spoljašnjeg blagostanja. Međutim, razumno shvatanje jednog i drugog kao i preimućstvo jednoga nad drugim, vrlo je važno za uspeh u radu pa i za duhovni mir mnogih.
Razumećete braćo moja u Hristu i sva deco moja duhovna, da mi nije lako bilo rastati se od moje braće u Hristu, iz Niša, kao i iz eparhije niške, i tamošnjeg pobožnog, junačkog i rodoljubivog naroda. Svoju ljubav svetoj veri pravoslavnoj, moja braća u Hristu, sveštenici, posvedočili su drugom, novom Ćele-kulom, a junaštvo dece moje duhovne iz drugog gvozdenog puka, i u topličkom i jablaničkom ustanku dugo se neće moći zaboraviti, nego će se dugo i dugo pričati i prepričavati, pa i uz gusle opevati.
Ali je velika uteha obuzela moju dušu, radošću je bila ona ispunjena, od svega onoga što sam već pri prvom dolasku u novu Bogom mi čuvanu eparhiju video i čuo. Iskreni, srdačni i oduševljeni pozdravni govori najotmenijih predstavnika, naročito pri dolasku u rezidenciju nove eparhije, mnoštvo naroda – braće, sestara i drage mi dece, koja su me dočekala na stanici lepog, belog Zagreba, druge prestonice naše prostrane Kraljevine, grada istaknutog lepim vrlinama duše i prebogatog kulturnim tekovinama, ma da pod vrlo teškim uslovima života stečenim, kao i prilikom ustoličenja jačaju me, hrabre me, uveravaju me, a sa tvrdom nadom u Boga, da ću se i sa vama uskoro duhovno sroditi. Verujem da ćemo uskoro biti svoji i najrođeniji.
Nosim vam, draga braćo, čestiti i pobožni sinovi, slavne i vredne sestre i deco moja zlatna, čisto srce i najbolju volju, da vas učinim što srećnijim u Gospodu i da u svemu budete od Boga blagosloveni. Došao sam među vas ne radi slave svoje, nego radi slave Onoga, Koji me je izabrao i k vama poslao. Neka je slava Gospodu Bogu; Onome na nebeskim visinama, carstvu Kojera kraja nema! Došao sam među vas, da kao skromni sluga Božji poslužim svima vama, pa i najmanjem među vama. U sreći, u blagostanju i duhovnom bogatstvu vašem hoću da stvaram svoju sreću i da pripremam spasenje duši svojoj, ali sve sa Božjom pomoći.
Verujem da ću u svome novom vinogradu kod moje braće u Hristu, najbližih saradnika, kod braće sveštenika, naći iskrenu i oduševljenu potporu, a kod moje pravoslavne pastve punu odanost i ljubav.
 
*
 
Ove moje prve bratske, očinske i prvosvešteničke reči, ja vam upućujem radosnog i velikog dana, u dan Praznika nad praznicima, kad se ushićeni čudom sviju čuda, kojim nas Gospod obdari, pozdravljamo sa:
 
Hristos Voskrese!
 
Pozdravom ovim mi ispovedamo, potvrđujemo našu veru da je Gospod i Spasitelj naš Isus Hristos radi nas i našega spasenja sišavši s Neba, stradao, razapet bio na Golgoti, pogreban bio i treći dan vaskrsnuo.
Pozdravom ovim mi se zahvaljujemo Gospodu Bogu za Njegovu neizmernu, preveliku ljubav prema nama grešnicima. Zlom voljom čovek je raskinuo vezu između sebe i Tvorca svoga. Bog Otac naš, Bog ljubavi nije hteo do kraja da ostavi decu svoju da stradaju i propadaju. Radi čoveka, radi njegovog spasenja, On šalje Sina Svoga u pomoć grešnome, palome čoveku.
Pozdravom ovim, najzad, mi iskazujemo i našu veliku radost, veliko ushićenje. Pozdravom ovim mi čestitamo jedan drugome. Čestitamo jer je naš Gospod i Spasitelj Svojim vaskresenjem nama, deci Svojoj, doneo pravu sreću, oslobodio nas praroditeljskog greha i njegove posledice, smrti grešnika. Izmireni smo sa Bogom. Vrata raja otvorena su za nas. Tuga naša, žalost naša za umrlim milim i dragim, nije više neutešna. Reči očajnika: „Za navek ožalošćeni“, ili: „Neutešni i do groba ucviljeni“, koje se, nažalost, vrlo često čuju i ponavljaju, pravi hrišćanin ne sme izgovoriti ako zaista veruje u Hristovo vaskresenje, jer se ovim rečima potvrđuje neverovanje u osnovnu, najglavniju istinu naše svete vere. A kako je duši, koja se preselila iz ovoga privremenoga života u večni život? Da li reči nevernika olakšavaju njenu sudbinu? Naprotiv. Ona je u stalnom nemiru jer ona je brižna ne samo za svoju sudbinu na strašnom sudu Gospodnjem, nego i za sudbinu nevernika, očajnika, pa ma koliko joj on blizak i rođen bio.
Svi, bez razlike radujemo se i veselimo i dajmo mira dušama naših milih i dragih, koji su ostavili ovaj zemaljski, vremeni život. Ovim dušama potrebne su naše srdačne molitve i dobra dela, a ne sumnja, ili, ne daj Bože, odricanje stradanja, smrti i vaskrsenja našeg Gospoda Spasitelja i Iskupitelja. Verujmo do kraja naših dana i u realni život onih duša, od kojih smo se samo privremeno rastali; verujemo da je – kako to naročito sveti apostol Pavle, jasno i ubedljivo ispoveda – za slavno, svetlo Vaskrsenje Hristovo vezana sudbina svake duše. Blagosloven i srećan je onaj koji u stradanju i smrti Hristovoj priprema sebi večni pokoj, večni mir u Gospodu. Stradajući i umirući sa Hristom, verujući u Njega mi se pripremamo za naslednike večnih blaga, koja nam je Hristos doneo sa neba i tuda vratio.
I tako, braćo moja, prijatelji moji i deco moja duhovna, jačajmo u veri u Boga, jačajmo u zahvalnosti za Njegovu ljubav prema nama i za preveliku milost, koju nam pokaza ovoga za nas najsvetijeg dana; radujemo se, čestitajmo jedan drugome, pozdravljajmo se jer smo zaista oslobođeni od najvećeg zla i neprijatelja našeg. Radujmo se, jer smo vaskrsenjem Hristovim primireni sa Bogom, i otvorena su nam vrata raja.
Čestitajući svima vama najsvetiji praznik naše svete Crkve, ja prizivam na vas Božji blagoslov. Bogu se molim da naročito radosno raspoloženje ovoga Praznika nad praznicima, ostane uvek u vašim dušama. Svi se vi pozivate za naslednike večitih nebeskih blaga; svi ste određeni za večno spasenje, jer je
 
Hristos zaista Vaskrsnuo![1]
 
Uskrs 1933. god.
Zagreb
 


 
NAPOMENE:

  1. Pregled Crkve eparhije niške, broj 4, Niš april 1933, str. 34-37.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *