NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

 

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE
 

 
SLOVA, BESEDE, POSLANICE
 
Uskršnja Poslanica
1930
 
Dositej,
 
Pravoslavni episkop Bogom – čuvane eparhije niške, šalje svoj arhipastirski blagoslov sveštenstvu oba reda, miloj braći u Hristu, saradnicima svojim i dragom mu narodu – sinovima i kćerima, i miloj deci svojoj, pozdravljajući ih današnjim – uskršnjim radosnim pozdravom:
 
Hristos Voskrese!
 
I zaista, dragi moji, ovaj pozdrav je radosan i preradosan za svakoga, koji je svesan svoje nemoći, svoga ništavila pa i sviju grehova i bezakonja kojima svakim danom sve više i više punimo svoj život. Istina je, da, među nama ima mnogo i braće i mnogo sestara, koji ne misle o sebi ovako. Nego baš obratno ovome. Ima među nama koji i suviše mnogo misle o svojoj sili, o svojoj moći. Ima mnogih među nama, koji uobražavaju da mogu sve, da su sve i sva, da sem njih svi su ostali sićušni, maleni, neznatni i da ako neko štogod vredi, da su samo oni, koji vrede.
Ovakvim mislima o sebi, mnoga naša braća i mnoge sestre najčešće se rukovode svojim bogatstvom, imanjem svake vrste, dakle, novcem ili onim što se u novac može pretvoriti. Drugi se opet u svome uobraženju, da su zaista nešto veliko i slavno, opiru na znanje, na svoju učenost, svoju glavu. Napunili ljudi svoje mozgove znanjem, dugim čitanjem knjiga svake vrste, pa uobražavaju da su sve i sva. Istina je, po njihovim rečima, samo to što oni znaju, to što oni kažu. Sve što se nije smestilo u njihov mozak za njih ili ne postoji ili nema svoje vrednosti.
Hoću još jedne da spomenem, koji o sebi mnogo uobražavaju. Hoću da spomenem one koji su na visokim položajima. Ima zaista mnogo čestitih i valjanih, koji dođu na viša mesta po svojim ličnim zaslugama: bilo vrednoćom, bilo pameću ili poštenjem. Ali kao što i svi vi znate, ima i takvih a to njih dosta, da ne kažem mnogo, koji znaju da dođu do ovih mesta, položaja, i drugim sredstvima, ali samo ne onima kojima bi trebalo da dođu do tih položaja. I šta vidimo? Dok su oni prvi, zaslužni svojih položaja skromni zaista vredni i radni, dotle ovi poslednji, koji ne vole svečana i široka vrata, a na protiv više vole razne kapiđike i sporedna vrata, postaju više nego nesnosni, pa i grubi kad se dočepaju vlasti, uobražavajući da nešto vrede. Oni znaju samo za jedan pravac putu života. Onaj put, koji samo oni smatraju za najbolji. U stvari oni se drže samo jednoga pravca, puta u radu: Što duže na vlasti! Vlast je za njih sve. Vlast ih je oslepila. Ništa drugo ne vide, ni o čemu ne mogu da misle nego samo o visokom položaju, i da se što duže na njemu održe, a uz to još da im se laska, kako su oni najmudriji, najvredniji i najčestitiji.
Ja pobrojah tri neprijatelja za pravilno razumevanje smisla našeg života. Ja rekoh, da su većim delom ili bogatstvo, ili znanje, ili najzad veliki položaj u državi ili društvu one vodilje koje mnoge i mnoge povedu lažnim putem.
Ja ovim još ne velim, da je svako bogatstvo zlo, da je sopstvenost ma koje vrste ona bila, sama po sebi neprijatelj duše naše ili što isto znači, neprijatelj našeg spasenja.
Ja ovim još ne tvrdim da je svako znanje zlo. Ako bi ja ovo tvrdio, onda bi tvrdio i to, da je neznanje vrlina, svetlost, dobrodetelj, a da je znanje porok, mrak i bezakonje.
Ja ovim neću nikoga da ubedim, da je zauzimanje visokog položaja bezumlje ili bezuslovno zlo. Ne. Jer ako bi ovo bila moja namera, onda bi trebao da dokažem, da su nered, dezorganizacija, haos, raspasanost jedini razumni osnov društvenog i državnog života i da su sami visoki položaji tvorevina zloga duha.
Svaka stvar ima svoju meru, svoju cenu, ali svaka stvar treba da je na njenom mestu – veli stari mudrac.
I bogatstvo, i znanje, i visoki položaj mogu za našu dušu biti ili zlo ili dobro. Zlo su onda, ako u njima gledamo ceo smisao našeg života: da smo ovde, na zemlji, samo za to da im služimo; da su oni jedini cilj kome treba svim srcem, svom dušom, svima mislima, celim životom svojim da se predamo.
I bogatstvo i znanje pa i visoki položaj, koji može smrtni čovek zauzeti treba da budu za nas samo sredstvo a nikada cilj.
Mi imamo jedan cilj u našem životu. Bio ti bogat, bio ti veliki znalac, bio ti na velikom položaju, znaj, da za tebe kao i za sve ljude na ovoj zemlji ima samo jedan cilj.
 
Taj je cilj spasenje tvoje duše.
 
Ako ti na bogatstvo, na znanje, na svoj položaj gledaš kao na sredstvo kao na nešto prolazno, vremeno, onda pravilno gledaš, razumno misliš, i najbolje si razumeo cilj svoga života.
Današnji radosan i preradosan pozdrav:
 
Hristos Vaskrese,
 
daje mi povod da na sve ovo što dosada rekoh, pogledamo i sa one strane što ovaj pozdrav čini radosnijim, svečanijim od sviju ostalih pozdrava.
Ovo svetlo i radosno jutro donosi nam veliki dar. Dar je ovaj najveći, kojim je Gospod Bog darovao nas, nemoćnu, ništavnu i grešnu decu zemlje ove. Sećajući se da sve što dobijamo sa Neba, da je potrebno za našu dušu, ali mi treba da znamo da ovoga jutra dobismo ono što je najnužnije za našu dušu.
Jer, ovaj dar je veći nego bogatstvo ovoga sveta, veći nego ma koje i ma kakvo znanje, najzad, veći nego sve ono što daje ma koji visoki položaj. On je veći od svega, jer nam daje ono sa čime se ne može sravniti ni jedan dar ni jedno ovozemaljsko blago.
I zaista, neću ja da kažem, nego kažite vi, dragi i čestiti moji, da li je ma koga sačuvalo od smrti bogatstvo, znanje ili visoki položaj? Ili, kažite mi: da li vi znate mnoge koje bi bogatstvo samo po sebi ili znanje, ili visoki položaj, učinilo stvarno srećnim ili, da li se ma ko spasao samo zato što je bio bogat, ili što je mnogo znao, ili što je zauzimao visoki položaj i imao mnoge sebi potčinjene?
Zaista, kada ljudi ne bi umirali i kada život naš ne bi bio ispunjen svakojakim nepravdama, prestupima, zlim delima i pomislima ispunjen gresima, tada ne bi imao svoga opravdanja ni dolazak Hristov na zemlju, ni Njegova propoved, ni jedno od Njegovih čuda, ni stradanja koje je On podnosio, završujući sa smrću na krstu na Golgoti, pa ni samo Vaskrsnuće.
Niko drugi nego mi, ljudi, mi smo uzrok svemu tome što je Gospod naš Stvoritelj, preko Sina Svoga Jedinorodnog Isusa Hrista za nas učinio.
Stoga, treba da razumemo, da ono što nam niko dati ne mogaše, dade nam Onaj koji je Svemogući. Da razumemo, da nam On danas dade ono što nam ni bogatstvo, ni znanje, ni vlast pa i nikakva druga moć, sila i slava ovoga sveta dati ne mogaše.
Pobediti zlo mi možemo tek sada, kada je zlo Samim Hristom – Svemogućom rukom Božjom pobeđeno; smrt je izgubila njenu stvarnu silu, svoje stvarno određenje, samo zato što je smrću Hristovom pobeđena.
Ovo je taj veliki dar, koji nam ovo svetlo, radosno i praznično jutro donese. Ovo je taj dar, koji treba da čuvamo u našim srcima. Ovo je taj dar, koji i najsiromašnijeg može učiniti najvećim bogatašem – milionerom sviju milionera.
Ovo je taj dar, koji i čoveka sa malo pročitanih knjiga i bez velikih škola može učiniti mudrim i razumnim. Zašto? Jer ko ovaj dar sačuva u srcu svome, taj zna za pravi smisao života, taj zna kuda treba da teži svom dušom, svim srcem i svima mislima svojim.
Ovo je taj dar, koji i najskromnije diže na najveći položaj. Ovaj dar osposobljava čoveka da razume, da ima dva visoka položaja: Jedan, koji je visok u očima ljudi, i drugi, koji je visok u očima Božjim.
Zar je zbilja ono što nam Gospod dade danas iz mrtvih vaskrslim Sinom Njegovim – Gospodom našim Isusom Hristom, nije dar sviju darova?
O, kako je veliki Gospod naš, o, kakva je neizmerna ljubav Njegova prema nama, o, kakav je dar sveti njegov. On nam daje život – jer je
 
Zaista Hristos Vaskrsnuo.
 
Hristos Vaskrese[1]
 


 
NAPOMENE:

  1. Pregled Crkve eparhije niške, broj 4, Niš april 1930, str. 97-101.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *