NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

 

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE
 

 
SLOVA, BESEDE, POSLANICE
 
Pobeda Pravoslavlja
1928
 
Prva nedelja časnoga, velikoga posta završava se nedeljnim danom, koji se za razliku od sviju ostalih u godini nedeljnih dana naziva Nedeljom Pravoslavlja, tj. onim imenom, kojim se naša veroispovest – za razliku od ostalih hrišćanskih veroispovesti, naziva.
Ovaj sveti dan – Nedelja Pravoslavlja, nije usamljen, kao što nisu usamljene ni ostale svete nedelje u godini, nego je svaka sveta nedelja u vezi, nerazdvojnom srodstvu kako sa nedeljama koje su joj prethodile tako i sa nedeljama koje se posle nje nižu.
Za razumevanje Nedelje ove svete potrebno je da razumemo bar one svete nedelje sa kojima je ona u najtesnijoj vezi – koje njoj prethode.
Posle mnogobrojnih, bogatih versko moralnom sadržinom i lepim pesničkim nadahnućem – crkvenih pesama, kojima se opisuje dolazak Božjeg Mira – Vitlejemskog Novorođenčeta u svet, crkveni Ustav – i crkva ima svoj Ustav – skreće pravac naših misli pa i ceo duševni osećaj naš u jedan drugi pravac; naše duhovne oči upiru se u novu grupu pojava, predmeta i slika.
Više se ne razmišlja o Sinu Božjem kao Sinu i Presvete Matere Marije, o tajni Njegovog dolaska u svet i o svemu što o Njemu znamo do Njegovog stupanja na propoved nego se prenosimo u doba kada Sin Božji i Sin Deve svom jasnošću i silinom ubeđenja govori o cilju i smislu Svoga dolaska na zemlju i čime se Otac rukovodio kada je Sina na zemlju poslao.
Četiri smo nedelje udaljeni danas od one nedelje svete kada čusmo Hristove reči o Mitaru – cariniku i Fariseju. Nedelja se ta baš po onome što je Hristos rekao o Cariniku i Fariseju tako i zove.
Sadržina ove Jevanđeljske priče tako je jasna da je ne treba ni objašnjavati. Ako hoćeš da se spaseš ti se moraš otkazati od svoje gordosti i oholosti, od svoga samohvalisanja. Ovo je prvo slovo azbuke hrišćanskog života – prvi korak spasenju, prvi korak Hristu. Bez smirenja, bez krotosti, bez iskrenog ponavljanja reči carinika, koji se čistosrdačno kaje, mi ostajemo za uvek naslednici staroga Adama, koji je baš zbog oholosti i gordosti udaljio se od Boga – od mira, od sreće, od blagostanja.
Poučivši nas ovome, naša sveta Crkva, već iduće nedelje posle ove, kao prve – u Nedelju samovoljnog, Bludnog, neposlušnog sina, posle prvog slova azbuke hrišćanskog života, t. j. pouke koju nam je dala u nedelju Mitra i Fariseja, ide dalje.
Stara se ona da nas upozna i sa drugim, ostalim slovima azbuke hrišćanske.
Grešiš – grešiš ne zato što si od Boga stvoren u grehu, i za greh, nego zato što se rađaš u grehu; nosiš u sebi mogućnost za greh praroditelja. Neposlušnost prvoga Adama izagnala ga je iz raja – i tvoja neposlušnost Bogu i zakonu Njegovom lišava te mira, sreće i svake blagodati. Za tvoju bedu i nevolju krivi sebe. Ti hoćeš da živiš na svoju ruku, i ako ti ruke nisu ni vične za samostalan rad, niti uvek baš čiste. Ti hoćeš da živiš svojom glavom i ako nemaš ni dosta mozga da bi mogao o svemu pametno pa i čestito da razmišljaš. Ti grešiš, padaš i srljaš u bezakonje. Ipak nije još prava tvoja nesreća u grehu, nego u upornosti, tvrdoglavosti koju projavljuješ služeći grehu, čineći bezakonje, srljajući u propast. Stani, prestani jednom sa tim razvratnim životom. Opomeni se. Pokaj se. Vrati se na put pravde i istine. Vrati se Ocu. On te čeka. Ruke su Njegove uvek raširene da te primi u zagrljaj – ako samo poželiš toplinu roditeljskog zagrljaja. Oprostiće ti se ako se iskreno budeš kajao…
Ovo je drugo slovo azbuke svetoga života u Gospodu Bogu.
Budi krotak, budi smiren pred Gospodom, kaj se, iskreno se kaj za bezakonja svoja, za učinjene grehove pred Bogom i ljudima.
Naša sveta pravoslavna Crkva, verujući da smo razumeli smisao i značaj prvih, najosnovnijih istina vere, treće nedelje, u vezi sa dvema prethodnim nedeljama, predlaže nam opet jednu, novu – ali opet osnovnu istinu. Naše verovanje uvek mora biti potvrđeno, osvećeno, dokumentovano dobrim delima.
U nedelju zvanu Mesopusnu – treću posle nedelje Carinika i Fariseja, Hristos, svom odlučnošću govori o potvrđivanju vere naše dobrim delima. Naše mesto u Božjem Carstvu određuju i dobra dela naša.
Ni bogatstvo naše, ni lepota naša, ni velika pamet naša – ništa ol ovoga nema tu silu pred Bogom koliko milostivo srce naše. Ono što si učinio ma kome od najmanjih u ovome svetu i životu učinio si Samome Bogu, učinio si radi spasenja duše svoje: Bog ne zaboravlja, Bog nikome dužan ne ostaje.
Dakle, ove tri nedelje sa današnjom Nedeljom Pravoslavlja su vezane kao najrođenije. Ovu, poslednju razumećemo samo u vezi sa njima.
Ali ima još jedna nedelja, još jedno slovo azbuke hrišćanskog života, koje treba da znamo pa da možemo dušu svoju spasti. Njome se vezuju tri prethodne za današnju svetu nedelju. To je četvrta nedelja, siropusna – bela nedelja, dakle najbliža nedelja današnjoj. Sa belom nedeljom mi smo se rastali pre sedam dana, ali se i danas još sećamo onih istina koju nam njen dolazak objavi. Pa smo se sećali i cele nedelje – svih dana posta dok ne dođosmo do svete trpeze Gospodnje, gde po našem zakonu pristupismo osvećenju kroz sveto i prečisto telo Gospoda Našega Isusa Hrista i svetu i prečistu krv Njegovu.
Cele nedelje prvoga posta, kome su nas spremale prethodne nedelje, mi smo se sećali svete istine koja nam se otkri prilikom ulaska u post – stupanja na put – sveti put, poslednja meta, cilj koga je veliki i sveti Grad svetog Božjeg milosrđa prema grešnicima i smrtnima Pasha Gospodnja – Uskrs. Da, baš toga dana, bele nedelje, ponovljena su nam ona slova azbuke naše svete vere pravoslavne bez kojih ne možemo poći putem Novoga Adama i bez kojih nema početka pravome duhovnom životu:
„Oprosti da ti se oprosti…“
Nemoj biti licemeran ni pred ljudima ni pred Bogom. Ljude možeš još i da prevariš, ali Boga nikada. Postiš li – posti pre svega duhovno, jer Bog sve vidi, sve zna – Bog je duh.
Trudi se, radi pa i stekni. Nemoj zaboraviti samo, da nisi mnogo stekao ako si svu snagu upotrebio na sticanje ovozemaljskih blaga. Ono što moljac i rđa može da kvari i gde lupeži mogu da potkopavaju pa i da ukradu – još nije pravo blago, pravo bogatstvo. Nebesko blago, duhovno blago: krotost, smirenje, pokajanje za učinjene grehove i milosrđe, treba da te uvedu u post – u dane i telesnog, ali što je najglavnije, duhovnog prečišćavanja, jačanja i utvrđivanja.
Može biti da si ti i ranije znao da se ova sveta nedelja zove Nedeljom Pravoslavlja te znaš nešto i iz istorije crkve Hristove i o poštovanju u našoj crkvi svetih ikona, a koje je vezano za ovu nedelju, pa može biti da si se ti i ove godine udostojio svete Božje milosti i pristupio svetoj tajni pričešća krajem prve nedelje posta, ali zapamti ovo, da sve dotle dok ne pronikneš u suštinu svete vere pravoslavne, onako kako nas Sveta Crkva hoće da pripremi, ti ćeš ličiti na onoga licemera koji načini bledo lice da ga ljudi vide da je postio ali ćeš, posigurno, na strašnome sudu zajedno sa njime primiti ono što ste zaslužili.
Sveta Crkva danas poziva vernu decu njenu a sa njima i tebe da se sećaš vere svoje svete pravoslavne i da se milosti Božjoj zahvališ za nebeski dar – tu veru koja je data radi nas ljudi i radi spasenja našeg.
Sećaj se uvek prvih, osnovnih istina svete vere pravoslavne, pa će ona, zaista, za tebe biti najsigurnije sredstvo spasenja[1].
 


 
NAPOMENE:

  1. Pregled Crkve eparhije niške, broj 3, Niš mart 1928, str. 97101.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *