NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

 

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE
 

 
SLOVA, BESEDE, POSLANICE
 
Pozdrav Kralju na Čegru
1927
 
Vaše Veličanstvo, ljubljeni Kralju,
 
Duša prvosveštenika ove eparhije ispunjena je danas radošću. On se raduje što se danas navršava jedan dug, jer ovo smatram kao skup onih koji su bili dužni. Ima od tada ravno 118 godina, kad je četvrtog dana po svetoj Trojici ovo isto mesto na kome stojimo bilo osvećeno krvlju. Stevan Sinđelić je Vas, Vaše Veličanstvo i ljubljeni Kralju naš, ovde doveo i nas iskupio. Za mene je današnji dan dan radosti i kao prvosvešteniku i kao predsedniku odbora.
Druga radost ne manja je što ovoga svetoga dana vidim Vas, ljubljeni Gospodaru i Kralju naš, kome je Bog dao slavu i moć, blagodarnost i veličinu koju je malo koji vladar imao. U Vašem dolasku vidimo odobravanje naših namera. Time nam Vi rekoste: Sinovi moji, evo i ja svojim prisustvom odobravam vaše priznanje junacima našim. Duboko zahvalni mi Vas molimo da verujete u najtoplija i najsrdačnija osećanja zahvalnosti naše. Vi ste Veličanstvo nama ukazali čast, a Vama neka Gospod Bog da sreću i dug život, Bog silni koji Vas nama dade.
Posle reči episkopa Kralj uzima i na spomenik polaže divan lovorov venac od kovanog srebra na kome je urezan natpis:
 
Onima koji seb’ pregorjev najviše su mogli.
– Sinđeliću i njegovim Resavcima.
 
Aleksandar.
 
Nad zasvođenim ulazom u unutrašnjosti spomenika metalnim starim srpskim slovima ispisano je:
Slava besmrtnom vojvodi Stevanu Sinđeliću i njegovim drugovima palim ovde za Otadžbinu 19. maja 1809. g.
Zatim su položeni bezbrojni venci, bogati i skromni, veliki i mali i nekoliko kita svežih ruža i poljskog cveća.
Levim kamenim stepenicama, koje se kao dva krila spuštaju od sredine spomenika na obe strane, Kralj se penje na srednji balkon odakle prisustvuje rekonstrukciji čegarske borbe.
 
Rekonstrukcija Čegarske Bitke
 
Prethodno general g. Živan Ranković, sa istog balkona, tumači značaj i po istoriskim podatcima opisuje razvoj borbe ne Kamenici. Kralj vrlo pažljivo prati pogledom mesta koja general Ranković pokazuje redom pri svakom značajnom momentu svoga izlaganja.
Veličanstvo, kaže najzad g. Ranković, na ovome mestu bio je položaj Stevana Sinđelića. Sinđelić je imao 3000 pešaka i 3 topa. Konjice nije imao.
A kad je general g. Ranković završio svoj govor odjeknuo je jedan pucanj. To je bio znak. Sa sviju strana otpočela je puščana paljba. Od Kamenice, Matejevca i Svrljiga pored vinograda ispod spomenika rekonstruisan je Sinđeliđev šanac. Na njemu je čudna figura u odelu prošlog veka sa ogromnom kuburom u ruci. To pešadijski poručnik g. Žižović predstavlja poslednje časove Stevana Sinđelića. U poljani vidi se kako neprijateljska konjica nastupa. Resavski knez hrabri svoje ljude. Najzad videći da je u smrti jedini izlazak on vatrom svoje kubure diže u vazduh ceo šanac.
Jedan blesak, jedan gust oblak dima i užasni pucanj. Za čas se ceo taj svet preneo za ceo vek unazad u vreme kad se narodu moglo služiti svojom krvlju. Jedna trospratna piramida od vojnika za čas se podigla. Sa njenog vrha jedan redov pušta iskićeno jato pet belih golubova koji odleću preko doline kroz koju se čas pre razlegla paljba. Ali već trenutak kasnije planinski dah rasterao je dim. Prasak pušaka je umukao i kroz narod koji u slobodi uživa blagodeti mira prolazi Kralj sa osmehom zadovoljstva na licu[1].“
 
Pedeset godina slobode
1928
 
Govor episkopa Dositeja na proslavi pedeset godina oslobođenja Niša od Turaka
 
Posle svršenog crkvenog obreda episkop g. Dositej sa neobičnim poletom obratio se je svojoj pastvi ovim rečima:
 
„Gospodine generale – zastupniče NJ. V. Kralja, braćo i prijatelji, grad velikog Konstantina danas se seća veoma radosnog dana. Grad Nemanje slavnoga koji je ulazak u njega obeležio pobedom nad Vizantincima i zidanjem crkve Pantelejmonske, naš Niš seća se danas velikih događaja:
Pre pedeset godina na ovome mestu gde si sada vidite svoga vladiku stajao je deda Viktor i posle službe govorio pobožnima: „Pastvo moja, mila i premila. Danas je osvanuo, dan slobode. Pođimo cvi mi sveštenici i duhovnici, čorbadžije i zanatlije gore ka Cv. Nikoli, ka Gabrovcu, tamo nas očekuju oslobodioci naši „. I pođe stari deda Viktor i sveštenici i duhovnici i vasceli narod srpski. Beše ciča, zima, ali je svima njima bilo toplo kao da je sijalo najtoplije sunce jer im dođe sloboda mala. Devojke sa peškirima i šimširom,jer je zima ostalo zelenilo pokrila snegom, pođoše ka crkvi Ce. Nikole da se tamo poklone dičnoj vojsci, da vide slavnog Lešjanina i Bučevića, da poljube ruke koje su raskidale petvekovne lance.
Koliko je važan bio ovaj događaj pokazuje samo malo istorija naša i cvi napori da se dođe do Niša. Setimo se Karađorđa i svih patriota, koji su radili da se do Niša dođe. Setimo se našeg Stevana Sinđelića. On je 18. maja u veče rekao da đe sutra dan 19. maja ući u Niš. 19. maja ne uđe Sinđelić u Niš, ali on nam stvori Termopile. Njegovo ime je lepše od Leonide. On je pokazao šta je srce junačko i proslavio ime Srbinovo.
 
Zatim je Episkop g. Dositej podsetio na sudbinu vladike Melentija, koji je 1821. godine, sa istog mesta u staroj crkvi gde je danas držan pomen, posle službe Božije od turskih nizama bio odveden sa protom Stojanom. A o tutorima i o onome što je bilo dalje kazuje onaj mali spomenik kod gradske ćuprije. 1872. Kralj Milan je uzeo vlast u svoje ruke a 1875. imamo već hercegovački ustanak. Mladi Kralj Milan znao je da treba imati dobru vojsku. 1876. godine obrazovana je kraljevska vlada sa Stevom Mihajlovićem u kojoj je bio ministar spoljnih poslova Jovan Ristić, sa zadatkom da učini što treba, i objaviše vladaocu da je krajnje vreme došlo. Znamo kako je prošla 1876. Dalje je episkop g. Dositej govorio o oslobođenju Niša i o onome srdačnom dočeku srpske vojske koja je pre 50 godina bila zasuta cvećem i darovima. Zatim se je dotakao teških dana od 1915-1918. godine i potsetio da je Niš tih dana bio poprište sviju zala i nevolja, ali je Niš i ovoga puta pokazao izdržljivost i veru u Boga i oružje srpske vojske. I Niš se danas s ponosom seća tih heroja i moleći se za njihove živote, mi smo se isto tako molili Bogu danas i za naša dva velika oslobodioca: ljubljenog Kralja Petra i Kralja Milana, koji nam pružiše slobodu da možemo slobodno pevati: kako je divan i slavan Bog u tvorevini Njegovoj.
Ovo nije mali događaj i mi ćemo ga se najbolje sećati, da ne bi nas Gospod Bog zaboravio i svi ćemo se zavetovati da ćemo položiti i živote svoje za veru i otadžbinu. Slava i hvala oslobodiocima. Neka je slava živima i neka ih Gospod poživi na mnoga leta.[2]
 


 
NAPOMENE:

  1. Pregled Crkve eparhije niške, broj 6, Niš jun 1927, str. 193-195.
  2. Pregled Crkve eparhije niške, broj 1, Niš januar 1928, str. 39-40.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *