NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA

ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA

 

ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA
 
II BLAGODATNI DAROVI
 
15. Blistalac nestvorenom svetlošću
 
Starac je mnogo puta bio zritelj nestvorene svetlosti. Međutim, u više navrata je bio viđen kako i sam zrači nestvorenom svetlošću.
* * *
Jeromonah Maksim Psilopulos, starac Kelije Vavedenja Presvete Bogorodice sa Kerasije, pismeno izlaže: „Beše praznik Preobraženja Spasovog, 6. avgust, 1977. godine. Starac je uveče došao u keliju u kojoj sam živeo u Kapsali. U gostima su mi bila dva bogoslova, delovna predavača bogoslovlja, gospodin G. Dilbois, prosvetni savetnik, i gospodin Atanasije Vistas (sada monah Arsenije u našoj keliji).
Pošto smo odslužili bdenje, na kome je starac pojao na poznat monaško umilni način, postavismo sto. Potom je on krenuo ka svojoj keliji. U času kada sam ga pozdravio, pre nego što se sunce rodilo, videh da njegovo lice zaista svetli „kao svetlost“. Zračio je nekom belom svetlošću, doduše ne mnogo zaslepljujućom, koja beše slična svetlosti velikih svetla na vozilu pri gustoj magli, koja nas ne zaslepljuje. Ja događaju nisam dao značaja. Međutim, pomisao mi je govorila da se možda radilo o svetlosti sa neba, tj. o daru Božijem na praznik Preobraženja. Uspokojio sam se.
Dva bogoslova ja bejah poslao da isprate starca do Kelije proroka Ilije. Kada se vratiše, ja čuh da pričaju između sebe: „Šta beše ono svetlo“. Oni me upitaše: „Jeste li videli nešto na starcu Pajsiju“. I ja uđoh u priču. „Video sam“, rekoh im.
I oni mi rekoše da su videli njegovo lice svetlo, tj. osvetljeno nekom drugačijom svetlošću, različitom od sunčeve ili od zvezdane.
I sva trojica smo poverovali da je preobraženi Gospod nagradio svog slugu Pajsija, koji beše podvižnik na preobražavanju sopstvenog bića. Mi proslavismo Boga koji proslavlja one koji Njega slave. Nismo ništa kazali ocu Pajsiju, ni ja, ni oni. Oklevali smo… stideli se… bojali… Otišao je na nebo ne „saznavši“ da smo ga, ništavni i nedostojni, videli u svetlosti Preobraženja. Međutim, mi smo uvereni da se on sada nalazi u svetlosti Carstva Božijeg“.
* * *
Pismeno svedočenje brata, sa molbom da njegovo ime ne bude objavljeno: „Krajem avgusta, početkom septembra 1984. godine, dogovorih se sa jednim duhovnim bratom i njegovim sinom od 6 – 7 godina, i uđosmo na Svetu Goru. Bili smo primljeni u Manastir Kutlumuš. Posle ustanovljenog posluženja u gostoprimnici, odgovorni monah nas odvede u sobu u kojoj ćemo boraviti.
Mi ostavismo svoje stvari i izađosmo na balkon, sa kog smo videli u dubini Manastir Iviron i bliže starčevu keliju. Beše pola četiri, četiri posle podne. Jako sunce je osvetljavalo sav prostor i obzorje. Razgovarao sam o raznim stvarima sa svojim prijateljem, pazeći na njegovog nemirnog sina, koji se verao po drvenoj zaštitnoj ogradi na balkonu.
U jednom trenutku videh da iz prozora starčeve kelije izlazi neka drugačija svetlost, jača od sunčane i različita. Njena različitost se nalazila u jačini koja prevazilažaše sunčevu, ali i u nijansi boje. Ona beše prozračnija, čistija, zlatastija i uporedo plavkasta.
Čudesan događaj je potrajao oko deset minuta. Od njegovog početka do završetka pitao sam se da li sam dobro video i da li sam sam dobro. Ne gubeći dodir sa svojim sagovornikom u onome o čemu smo razgovarali, pratio sam čudesan događaj ne govoreći mu ništa. Uzbuđen, zadržao sam ga za sebe.
Poslednji put sam posetio starca u njegovoj keliji krajem septembra 1993. godine. Zatekao sam ga veoma iscrpljenog. Kako smo razgovarali, u meni je preovladala pomisao da mu ispričam čudesan događaj iz 1984. godine. Kada mu ga ispričah, izgled mu se promeni. Njegovo lice postade jako blago i milo. Posle nekoliko trenutka on mi smireno i skromno reče: „Ima mnogo stvari, ali nije na korist da kažem“. Odlazeći, ja ga zapitah za blagoslov da ispričam događaj. On mi odgovori: „E, ostavi, blagosloveni““.
Preosvećeni mitropolit Ksantija, g. Pantelejmon, kao očevidac svedok priča: „Beše rano jutro, posle noćenja u Keliji Panaguda. Pročitasmo službu u crkvici kelije. Služio sam (kao sveštenik), a pojao je starac Pajsije. Nemoćan sam da opišem izlivanje blagoslova. Kako je Liturgija tekla, dođe čas Svetog Pričešća. Starac priđe sa velikom pobožnošću i skrušenošću da se pričesti Prečistim Tajnama. Kako se savio, on skinu svoju skufiju, oslobađajući kosu. Iznenađen, primetio sam da je njegovo lice, sa očevidnim znacima božanstvene izmene, postalo svetlo. Zračio je tihu, jaku svetlost! Prizor beše neuobičajen za mene, prenoseći mi sladost božanstvenog svetlucanja. Nisam želeo ništa da progovorim. Zadržao sam, kao časni dar, u svom pamćenju njegov svetlonosni lik, spreman da primi Gospoda slave. [Sada] ga iznosim, s obzirom da ne pripada samo mojoj malenkosti, već svima koji ištu utehu od svetlonosnog starčevog lika“.
Starac je jednom rekao: „Znam mnoge koji bi mogli da zablistaju kada se pričešćuju. Bog, međutim, rečeno ne dopušta, da možda ne bi pozavideli drugi, koji bi ih videli“. Možda on iza „mnogih“ skriva sebe? Jer, i u drugim prilikama je bio primećen da u času Svetog Pričešća zrači svetlošću.
* * *
Dva vazduhoplovska strojara ratnog vazduhoplovstva posetiše starca. On ih upita:
„Gde ćete boraviti“.
Oni ne mogahu da se sete imena manastira.
„Dobro, setićete se. Koji posao radite“.
„Vazduhoplovni strojari“.
„I ja sam znao jednog strojara koji se zvao Ksenofont“.
I starac savi glavu.
„A, da, u Ksenofontu ćemo boraviti“, odgovoriše.
Beše dva sata po podne i sunce je sijalo. Jedan, koji je i ispričao događaj, vide svetlovenac [oreol] oko starčeve glave, svetliji od sunca. Čim se udaljiše, odlazeći od kapije, on upita svog prijatelja:
„Bre, Jorgo, hoću da te pitam nešto“.
„Šta, za svetlovenac“.
* * *
Svedočanstvo jeromonaha Stefana iz Lako skita sa Svete Gore: „Drugi put sam išao u posetu starcu u jesen 1993. godine sa ocem Dositejem, Rumunom. Došli smo kod zadnjih vrata. Beše mnogo ljudi u dvorištu. Starac je bio uspravan, razgovarajući sa nekim, budući nama leđima okrenut. Čim je čuo naše korake, on okrenu svoje lice i pogleda nas. Ali, šta ugledah! Videh kako njegovo lice svetli. Videlo se njegovo lice, ali u svetlosti. Pred neuobičajenim prizorom stadoh, dok mi se srce ispuni velikom ljubavlju i radošću. Starac je izgledao veoma mio. Nikada u svom životu nisam osetio sličnu ljubav. Potom se njegovo lice povratilo u prirodno stanje“.
* * *
Svedočanstvo monaha Alimpija Svetoananitskog: „U susednoj Keliji svetog Jovana Bogoslova vršio se postrig jednog monaha. Beše prisutan i starac Pajsije. Ja sam stojao pored njega. U vreme pričesna, koji je sam pojao, ja ga pogledah i videh da mu glava svetli kao lampa. Ja ne mogadoh da ga gledam. Događaj je kratko potrajao“.
* * *
Svedočanstvo neimenovanog klirika: „Prvi put sam išao u posetu starcu Pajsiju u njegovu keliji. Ne videvši ga nikada ra nije, stao sam kratko pred njegov prozor, što on nije primetio. On beše na molitvi. Čuo sam ga kako glasno govori. [Njegove reči] zapravo više ličaše na razgovor dijalog, negoli na samogovor monolog. I videh ga bukvalno okupanog svetlošću plave boje. Određenije, jedan plavi zrak je silazio i celog ga prekrivao. Istovremeno, njegove razmere su bile mnogo veće od prirodnih. I njegovo lice beše izmenjeno, svetlo i u svakom slučaju, uveličano. Gledajući prizor, ja nisam poistovećivao oca Pajsija sa onim što sam video. Tek kasnije, kada sam se uverio da u njegovoj keliji nije bilo nikog drugog, shvatio sam da se o njemu radilo.
Udaljavajući se kasnije od starčeve kelije, ja sam sve više shvatao kakvog sam se velikog dara udostojio, što mi pružaše radost i milinu“.
* * *
Starac je, dakle, gledao slavu Božiju i sagledavao nestvorenu svetlost, mnogo puta i sam spolja zračeći njome. Sam se, međutim, koliko je mogao, trudio da se krije, ne pričajući o sličnim stanjima. Jednom ga je neko upitao o nestvorenoj svetlosti. On mu je odgovorio na šaljiv način: „Peć koju imam u keliji je stvorena [zidana]“.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *