NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA

ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA

 

ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA
 
II BLAGODATNI DAROVI
 
12. Prozrenje i prozorljivost
 
Imajući blagodatni dar prozrenja i prozorljivosti, starac je ponekad, blagodaću Božijom, unapred znao dolazak posetilaca, njihovo raspoloženje, duhovno stanje, ime, mesto poreklo, pitanja koja su ih mučila, te njihovu prošlost i budućnost. On je imao svoj (duhovni) dalekozor, te je mogao da vidi neku osobu koja je daleko od njega, tj. kako je, šta radi i čime se bavi. Znao je još i šta piše u pismu koje mu šalju, dajući odgovor i ne čitajući ga. Znao je šta sadrži paket i ne otvarajući ga.
Starac je pričao: „Kada je počeo rat u Persijskom zalivu, ja sam osetio neki bol. Čuo sam brujanje od pucnjave, bombe, vazduhoplove i probudio se. Shvatio sam da je rat počeo i da se dešavalo veliko zlo. Kada je kasnije došao jedan otac iz Kutlumuša i rekao mi da je rat počeo, ja mu odgovorih da ima otprilike dva sata kako je počeo. Slično sam osetio i trećeg dana“.
* * *
Starac je ispričao: „Došao je neki čovek srednjih godina, koji imađaše jaku glavobolju godinu dana. Lekari nisu mogli da mu pomognu. Čim ga videh iz daleka, ja shvatih da ima demona. Pošto mi reče svoju patnju, ja mu rekoh: „Muka ti se dešava stoga što si prevario jednu ženu. Ona je otišla i napravila ti vradžbine. Zatim, obeščastio si i jednu drugu devojku. Idi i zatražiš oproštaj od njih. Potom se ispovedi i neka ti pročitaju egzorcizme, te ćeš biti dobro““.
* * *
Monah G. Svetogorac izlaže pismeno: „U leto 1992. godine imao sam jednu teškoću, još kao svetovnjak. Bio mi je neophodan novac, jer sam svojim prijateljima dugovao trista hiljada drahmi. Da bih uzeo zajam trebalo je moj otac da potpiše. Međutim, on nije potpisivao. Mnogo sam se bio nasekirao. Čuo sam za starca Pajsija i pomislio da odem da ga upitam o svojoj teškoći.
Čim me je ugledao, starac me je pozvao po imenu i (bez da mu išta kažem) nastavio: „Otac ti je potpisao i uzeo zajam iz Trgovinske banke“. Ja ga upitah: „Kako znate, oče Pajsije“. A on mi odgovori: „Pošto ne veruješ, idi u Kareju i dalekozbori sa svojim ocem da bi se uverio“.
Zaista, ja odoh u Kareju i dalekozborih sa ocem. On mi reče da je pre sat vremena uzeo zajam iz banke. Ja odmah ponovo siđoh do starčeve kelije, načinih mu poklon i zablagodarih mu za radost koju mi je dao. On me posluži i ja otidoh“.
* * *
Gospodin Evangelos Antipa priča: „Jedanput sam bio kod starca i razgovarao o zaposlenju: „Starče, nemam spremu da se zaposlim u Državnoj zdravstvenoj ustanovi“. On mi reče: „Ti podnesi svoje papire, a Presveta Bogorodica zna“. Posle petnaest dana ja ga ponovo posetih. On mi reče:
„Znači, postavljen si u Harakasu“.
„Ne, starče, kakav Harakas? Molba koju sam predao bila je za Mires“.
„Postavljen si u Harakasu, Evangele“.
„Starče, u Mires“, bio sam uporan.
Otišao sam kući i posle dva dana mi dođe preporučeno pismo iz Ministarstva zdravlja, koje me je postavilo za prvog nadzornika Zdravstvenog centra Harakasa. Starac je sve znao pre nego što je postavljanje bilo objavljeno.
Jednom sam bio na Kritu na odmoru i potom došao kod starca. On me upita:
„Evangele, jesi li dobio premeštaj za Bolnicu Sveti Dimitrije“.
„Nisam, starče. Šta pričate“.
„Dobio si premeštaj“.
Otišao sam i posle mesec dana se vratio, te mu rekao: „Starče, dobio sam premeštaj za Halastru“. Imao sam, šta više, sa sobom novinu Vlade, gde je pisalo Halastra… Starac je bio uporan: „Došao si u Bolnicu Sveti Dimitrije“, tj. ono što je govorio pre mesec dana.
Posle 45 lista Vladinih novina bi objavljeno moje postavljanje u Bolnicu Sveti Dimitrije. Starac je znao da ću doći u Bolnicu Sveti Dimitrije još pre nego što sam bio podneo molbu“.
* * *
Gospodin Colakis Vasilije, policajac iz Arideje priča: „Neki moj poznanik ode u inostranstvo, gde se, nažalost, uplete sa protestantima, što je dovelo do odricanja od Pravoslavlja. I on postade protestant.
Jednog dana me poseti u mom uredu. Videvši svetlopis starca Pajsija, on mi uplašeno reče: „Njega znam. Pre deset godina sam, sa još dvojicom, bio u njegovoj keliji. Pošto smo stigli, on samo meni ne dopusti da uđem. On mi reče da sam jeretik,
budući da ne verujem u Bogorodicu i u svete““.
* * *
Poklonik Kipranin priča: „Moj otac je otišao kod starca. Moja supruga mu je dala jedno pismo. Starac ga pozva po imenu. On se zaprepasti i zaboravi da mu da pismo, te ga starac upita:
„Imaš li nešto da mi daš“.
„Ne“.
„Od tvoje ćerke“.
„Koje moje ćerke“.
„I žena tvoga sina ti je ćerka. U svakom slučaju, reci joj odgovor na njeno pitanje“.
I on reče odgovor na ono što ga je moja supruga pitala u pismu“.
* * *
 
Svedočanstvo monaha Jovana iz Manastira Svete Trojice sa Meteora: „Prilikom jedne moje posete Americi, u bolnicu gde sam se lečio, dođe jedna gospođa Kipranka, po imenu Ekaterina Kiki, i zamoli me da starcu Pajsiju dam jedno pismo.
Kada sam se vratio u Grčku, ja sam otišao da vidim starca. I pre nego što sam ušao u keliju, starac mi reče: „Zašto si od Ekaterine uzeo pismo u kome je sto dolara“.
On je otvorio pismo koje sam mu dao i vratio mi sto dolara. Je ne htedoh da ih uzmem, govoreći: „Starče, šta da radim sa njima“. On mi reče: „Na putu ćeš naći oca 3… Daj mu novac da sebi kupi shimu da bi postao velikoshimnik, rekavši mu da me ne osuđuje“.
I zaista. Ja ga sretoh i dadoh mu novac. On se iznenadi s obzirom da nikome nije bio rekao da će da postane velikoshimnik. Potom otide da zatraži oproštaj od starca, budući da ga je mnogo puta osudio“.
* * *
Gospodin T., stanovnik X., pratio je u poslednje vreme predavanja nekog od onih ustrojstva, koje svaki čas niču u našoj zemlji poput otrovnih pečurki, sa navodno naučnofilosofskim pokrićem, u stvari, sumnjivog sadržaja i ciljeva. Proučavao je on, takođe, i odgovarajuće knjige i listove koje su mu davali. Ishod svega što je slušao i čitao beše da se ne oseća dobro. On kao da je bio u nesvestici, pomućen, zbunjen. Preispitivao se da li treba da nastavi, lomio se i sekirao. Saznavši za njegovu teškoću, neki njegov prijatelj mu preporuči da ode na Svetu Goru i da se posavetuje sa starcem Pajsijem. On se ubedi i krenu na Svetu Goru. U desni spoljašnji džep od jakne beše stavio Sveto Pismo, a u levi spoljni džep neku knjigu i listove pomenutog ustrojstva.
Stigavši u Panagudu, on nađe starca okruženog mnogim ljudima. Čekao je dok drugi nisu otišli. Ostala su dvojica, koji su želeli da nasamo vide starca. Razmišljao je kako da izloži svoju teškoću. Međutim, starac ga preteče i upita:
„Kako je X.“ (pomenuvši njegovo mesto).
„Dobro je, oče“, reče on čudeći se kako je starac, koji ga prvi put vidi, znao odakle je.
„Vidi T. (novo iznenađenje, jer ga je nazvao po imenu), knjiga koju imaš u ovom džepu (i pokaza mu džep u kome je bilo Sveto Pismo) je dobra. Proučavaj je što češće možeš. Ali, ove koje su ti ovde (pokazavši mu levo na grudima) što pre baci. Jer… ima li ludnica (u tvom mestu)? Ako nema, otići ćeš negde drugde““.
Neki čovek je hteo da poseti starca, ali nije znao put. On srete neku družinu koja je išla starcu, te pođe za njima. Bio je iz Seresa, ali je živeo u Americi. Imao je neku torbicu. Čim ga ugleda, starac reče mu: „Bre, visoki, sedi u naslonjaču (na panj). Šta si došao da me pitaš. Da li će biti rata, kao što piše u knjizi što ti je u torbi (a knjiga beše pisana na engleskom)“.
* * *
Gospodin D. X. sa Krita je radio u Nemačkoj. On je doveo svog sina da uči Školu Atonijadu. Pošto ga je sredio, on siđe u Panagudu da bi video starca, kao što mu je bio preporučio njegov duhovnik, otac G. P. Posle razgovora, starac ga s ljubavlju lupi u leđa i nekako naglašeno mu reče:
„Sada, pošto dođeš u Kareju, pozovi svoju ženu u Nemačku, da je umiriš. Rekli su joj neke bezumne stvari za dete, i ona se kao majka uznemirila. Dalekozboriću i ja odavde mojoj Majci (tj. uputiću molitvu Presvetoj Bogorodici)“.
Poslušavši starca, gospodin D. se odmah pope do Kareje i pozva svoju suprugu. Nađe je veoma uznemirenu. Neki poznanici joj rekoše da će da ostane bez deteta, jer će ga kaluđeri, navodno izigrati i zadržati za monaha. Ona uznemirena pozva daleko zborom oca G., koji dođe njenoj kući da je umiri, ali bez ishoda. Međutim, čim je od svog muža čula o čudesnom starčevom „dalekozoru“, i čim joj je preneo njegove reči, ona se odmah umirila i zadivila blagodatnom starčevom daru, tj. da sa Svete Gore zna šta se dešava u njihovoj kući u Nemačkoj. Međutim, da se njeno uznemireno srce smiri očigledno je pomoglo i starčevo „dalekozborenje“ njegovoj Majci.
* * *
Protoprezviter otac Konstantin N. Papadopulos, predavač na Bogoslovskom učilištu atinskog sveučilišta, govori: „U leto 1981. ili 1982. godine iskrcao sam se u Dafni, držeći svog sina za ruku, koji imađaše 6 ili 7 godina. Odmah mi priđe neki nepoznati svetovnjak i reče mi da danas ne idem kod starca Pajsija, nego sutra. Iznenadih se stoga što je znao moje planove. I pitajući, ja saznah da je bio kod starca, koji ga beše poslao da svešteniku koga vidi da izlazi sa broda u Dafni i drži dete prenese pomenutu poruku. Starac je bio isplanirao da toga dana ode negde, te se pobrinuo da se mi uzalud ne namučimo. Neka bi njegov blagoslov bio na nama“.
Dok je sedeo sa svojim duhovnim čedima u gostoprimnici u Panagudi, starac je, čuvši gvožđe da udara, i ne gledajući, govorio: „Otvori vrata. Dolazi neki dečko iz Larise“, ili: „Dolazi otac Nikodim“, i ne bi pogrešio. Rečeno on nije činio da bi se pokazao, ili da bi mu se divili, nego je ili neposredno pričao, ili želeo da naglasi njihovu veru i poverenje u njegove duhovne savete, ili iz nekog drugog razloga.
* * *
U Stomiju, dok je sedeo sa ljudima u gostoprimnici, govorio je: „Dolaze Vasilije i Dimitrije“, te je ustajao da sprema jelo, ili da skuva kafu. Drugi su se čudili njegovom znanju.
* * *
Dok je sa nekim ljudima išao putem, on je, i ne gledajući, govorio: „Dolaze tri mladića“. I posle nekog vremena susretoše tri mladića, koji iđahu ka njegovoj keliji.
* * *
Neki posetioci su iz osetljivosti, da ne bi uznemirili starca, dolazili tiho i sa strpljenjem sedeli pred Panagudom, iza grana, sve dok starac ne bi izašao. Oni nisu želeli da ga prekidaju u molitvi. Međutim, on je brzo otvarao vrata i pozivao ih po imenu, ne videvši ih i ne poznavajući ih.
* * *
Bilo je i onih koji su tražili da osete „Hrista, koji je u njemu govorio“, tj. koji su hteli da se uvere da li starac ima dar prozrenja i prozorljivosti.
Poručnik, koji je radio na zračnicima [radarima], želeo je da isproba da li i starčev „radar“ dobro dejstvuje. I bio je „uhvaćen“ njime, tj. starac je „uhvatio“ i otkrio njegove pomisli.
* * *
Starac je rekao jednoj monahinji, koju je poznavao: „Vidim te (sa Svete Gore) da stalno čitaš Žitije svetog Arsenija. Dobro činiš, čitaj ga“.
* * *
Neko je lupio u zvonce dok je starac radio ikonice na gnječilici. On pogleda kroz prozor i vide jednog mladića, ali nije otvorio, već je nastavio svoje rukodelje. Tri puta je odlazio do prozora i pažljivo posmatrao mladića. Treći put prošapta sam sebi: „U dobru pošao, momče“. Monahu, pak, koji se nalazio pored njega on objasni: „I da mu otvorim, ništa ne vredi. On je od svog srca načinio štalu“.
* * *
Jednom u Keliji Časnog Krsta udari zvono. Starac pogleda kroz prozor i vide jednog svetovnjaka kako čeka. Posmatrao ga je kratko vreme i pričao sam sa sobom: „Ima epitrahilj, a pop ni je“. I starac mu otvori i porazgovara s njim. Posetilac mu otkri
da je vračar i da ispod odeće nosi epitrahilj.
* * *
Drugom prilikom starac je predvideo dolazak mladića, koji nisu imali duhovne sklonosti. Oni su dolazili da ga vide iz radoznalosti. Da ne bi izgubio dan, on uze svoju torbu sa Psaltirom, zatvori keliju i ode u šumu. Na vratima je ostavio poruku, u kojoj je pisalo: „Zoološki vrt je zatvoren. Majmun je odsutan“, misleći na sebe, s obzirom da je za pojedine postao predmet znatiželje. Čudesno je, međutim, što su se posetioci potresli od poruke, pribrali se i otišli da se ispovede. I sada oni već posećuju Svetu Goru iz duhovnih razloga.
* * *
Jednom je jedan učenik iz Atonijade došao kod starca. On ga upita: „Koliko vas je braće i sestara“. „Osmoro“, odgovori dečko. Starac mu reče: „Grešiš, devetoro vas je“. Majka mu, naime, beše trudna, što učenik nije znao.
* * *
Jedan poklonik priča: „Moja ćerka se spremala za venčanje i iznenada se razbolela od raka. Njen budući suprug se veoma nasekira i dođe na Svetu Goru da vidi starca Pajsija. Čim stiže u Panagudu, starac mu reče: „P., za četiri dana Gospod će Maru pozvati sebi“. I zaista, za četiri dana moja kći Mara umre, kao što je starac prorekao“.
* * *
Svedočanstvo gospodina K. D., lekara iz Seresa: „Poštovanog starca Pajsija sam prvi put posetio u leto 1991. godine, dok sam se suočavao sa nedoumicom da li da kupim stan za ušteđevinu koju smo bili sakupili (da ne bismo plaćali zakup), ili da novac dam u čovekoljubive svrhe.
Čim me je video i pre nego što sam stigao da ga upitam, on me upita:
„Reci mi, doktore, da li ptice imaju gnezda“.
„Da“, odgovorih mu neposredno.
„Dakle, razumeli smo se“.
„Neka je blagosloveno“.
On je odgovorio na moju nedoumicu i ja iz poslušanja kupih stan“.
* * *
Svedočanstvo neimenovanog čoveka: „Radio sam u Nemačkoj u gostionici. S vremena na vreme sam potkradao svog gazdu. Međutim, imao sam grižu savesti. Čuvši za starca Pajsija, dođoh na Svetu Goru da mu ispričam svoju teškoću i da primim savete.
Stigavši u Panagudu, nađoh i druge posetioce. Čim me ugleda, starac me uze nasamo, sa zadnje strane kelije. I pre nego što stigoh da mu bilo šta kažem, on uze moje dlanove i zakrsti ih, govoreći: „Od sada nemoj da činiš ono što si činio. Idi kod duhovnika da se ispovediš“.
Bio sam duboko ganut. Ispovedio sam se i uz pomoć Božiju više nisam krao“.
* * *
Svedočanstvo gospodina Angela Horozidu, poručnika solunske policije: „Išao sam kod starca. Dva puta, u Uranupolisu i u Kareji, sretoh svog upravnika iz policijske stanice Poligira. Bio je dobar, ali strog i dosledan više nego što treba. Sutradan u deset sati pre podne trebalo je da se nalazim na svom mestu, u Kasandri na Halkidici, što beše nemoguće.
Ja sam ga izbegao, ali nisam bio ubeđen da me nije video. Bez kašnjenja stigoh kod starca. Kada sam uzimao blagoslov od njega, on mi reče:
„Dobro došao. Nemoj se bojati. Nije te video“.
„Ko me nije video, starče“.
„Tvoj veliki iz Poligirosa““.
* * *
Gospodin Jorgo Papatemistokleus pismeno saopštava: „Nas tri izučavaoca iz Konice smo se sreli sa starcem u Solunu, gde beše izašao radi svog zdravlja. On nas celiva i obrati se meni, govoreći: „Otac Pavle (moj otac) je izbegao opasnost. Sada je dobro“. Meni beše čudno. Nisam znao da je moj otac bio bolestan. Međutim, ni starac nije imao opštenje sa nekim iz Konice. Kada sam dalekozborom razgovarao sa sestrom, saznao sam da je otac bio u opasnosti da umre baš onoga dana kada smo se sreli sa starcem“.
* * *
 
Gospodin Dimitrije Burulidis, trgovac iz solunskog Kordelja, pismeno iznosi: „Januara 1991. godine bio sam se razboleo. Nisam mogao ni reči da izgovorim. Svakog dana bivalo je sve gore. Izvršili su mi zapis osovinskog preseka, koji je pokazao tumor na mozgu veličine 1,6 santimetra.
Petog dana od mog ulaska u bolnicu, moj brat i zet odlučiše da posete starca Pajsija. Došli su i starac ih je primio. Morali su da čekaju, s obzirom da je bilo sveta.
Stigao je i njihov red. I pre nego što je stigao moj brat da mu išta kaže i ne znajući ništa u vezi sa mnom, starac mu reče: „Nemoj se sekirati. Dimitrije će biti dobro. Bura je proći će. Recite mu da ode da se ispovedi i da se pričesti“.
Posle petnaest dana u bolnici izvršili su mi privlačeći presek da bi nam se čistije pokazalo šta se dešava. Pošto je stigao ishod, doktor dođe i reče mi: „Tumor koji imaš obično preseljava. Međutim, tvoj je posle lečenja promenio oblik i ubzo će nestati“. I zaista, posle četrdeset pet dana izađoh iz bolnice i danas sam vrlo dobro i svakog dana slavim Boga, koji me sačuvao preko oca Pajsija“.
On u svojoj radnji ima starčev svetlopis i svakog dana celiva sa pobožnošću i blagodarenjem.
* * *
Bog je prorocima otkrivao svoju volju na razne načine, a. i preko snova. Međutim, objašnjenje snova nije lako delo. Samo onaj ko ima blagodat proroka Danila i prekrasnog Josifa, može „verno da tumači snove“ [2.Mak.15,11]. „Jer, mnogi snovi su vapajni i đavo može da ih iskoristi“, naglašavao je starac.
Starac je ponekad u snu dobijao obaveštenje o neposrednom zbivanju ili ličnosti koja bi ga posetila, te je znao ime, lik, teškoću i njen razvoj.
* * *
U Keliji Časnog Krsta on je video u snu svog telesnog oca koji mu je rekao da očisti crkvu. On pretraži malu crkvu, koja beše čista i nađe na jednom delu zida smokvu, koja samo što beše isklijala od vlage.
* * *
Starac je ispričao: „U Keliji Časnog Krsta u snu sam video jednog dečka i saznao i za teškoću koja ga je zaokupljala. Bio je dobre duše. Međutim, postao je žrtva i izgubio svoje izučavanje. Očekivao sam ga sutradan. I zaista dođe, primi pomoć i ode spokojan. Bio je iz Makedonije. Bio sam se veoma potresao i sažalio. U snu sam zaplakao čim sam saznao za njegovu teškoću“.
* * ¦
Starac je otkrivenja za određena lica dobijao uglavnom u vreme molitve. Jednom je dobio otkrivenje da će ga sledećeg dana posetiti neki đavoimani. Stoga je pripremio posudu sa vodom, u koju je krstoobrazno zamočio mošti prepodobnog Arsenija. Čim đavoimani dođe, on ga posluži ratlukom. On zatraži vodu. Starac mu dade i drugi i treći, ukupno sedam ratluka. Imao je svoj cilj, tj. da đavoimani dosta ožedni i da popije vodu. Pošto popi malo, on shvati i ne htede da popije ostatak.
* * *
Starčev poznanik priča: „Dođoh jednom da starca preuzmem u Uranupolisu. Usput razgovarasmo o saobraćajnim nesrećama. On mi se okrenu i reče:
„I ti si preživeo jedan udes. Ali, nemoj se brinuti. Ima još dosta hleba da pojedeš“.
„Starče, ko ti je rekao“, upitah ga.
„Niko mi nije rekao. U pomenuto vreme sam se molio i video te. Dok sam se molio za one koji su u opasnosti od udesa, ja te videh. Nemoj se bojati, živećeš dugo godina“.
Zaista, bio me je povukao autobus. Otišao sam u bolnicu. Nisam imao prelome, ali su mi čitave noge bile crne od modrica. U bolnici sam ostao dva tri dana, a pet šest dana nakon udesa otišao sam da uzmem starca“.
* * *
Neki poznanik je starcu doneo blagoslove. Starac mu reče:
„Zašto si stvari donosio ovamo. Zašto ih nisi dao siromašnima“.
„Danas nema siromašnih“.
„Ako uzmem brojanicu, reći ću ti koji su i daću ti njihova mesta stanovanja“.
* * *
Jednog dana u rano jutro otac Pajsije zakuca na vrata kelije jeromonaha koga je poznavao. Otvorivši, on vide starca koji ga nasekiran upita: „Reci mi, šta su radio juče? Nešto mi se sinoć dogodilo. Osećao sam neku težinu i videh te kao prodavca sa keceljom“. I starac kelije se doseti da je prethodnog dana došao neki bolesnik i zatražio da mu izvrši jeleosvećenje. Na kraju je bolesnik navaljivao da ostavi neki blagoslov, malo novca. Sveštenik nije primao, ali je na kraju, da ga ne bi ražalostio, zadržao novac.
Otac Pajsije mu zapovednički reče: „Odmah idi da vratiš novac da bi ti se greh oprostio“. I on je dva dana tražio čoveka po manastirima. Na kraju ga nađe i vrati mu novac. I najzad se smirio i obradovao i starac, koji nije želeo da sveštenici uzimaju novac od bolesnog i napaćenog čoveka.
* * *
Svedočanstvo jednog duhovnika: „Dođoh kod starca i ispričah mu da je jedna duša pala u očajanje. Bila je kao izgubljena, izgubivši nadu i danima nije mogla da spava. Čuvši za teškoću, starac zatvori oči sedeći na drvenom krevetu i učini se da ga savlada san. Međutim, on se molio. U jednom trenutku on se osmehnu, lice mu zablista od radosti i reče: „Nije ništa. Proći će. Pritisnule su je neke stvari. Prisiljavala je sebe i dostigla u [željeno] stanje“. Starac je odmah uz jednu kratku molitvu dobio otkrivenje. Govorio je sa izvesnošću. I bilo je upravo kako je rekao. Nešto ju je pritiskalo, a sada je veoma dobro“.
* * *
Starac je često primao prosvećenja. Dok je hodao, ili razgovarao, ili se bavio rukodeljem, on je dobijao neku poruku ili obaveštenje za nešto što se veoma daleko događalo nekoj osobi. Sveti Duh ga je obaveštavao i starac je shodno slučaju ili palio
sveću i molio se, ili priticao lično da pomogne.
* * *
Svedočanstvo neimenovanog čoveka: „Otišli smo sa starcem u Suroti. Iznenada mi on reče: „Vrati se nazad. Ovoga časa se jedna porodica rastura“. Mi dođosmo u jedan grad, uđosmo u jednu kuću i nađosmo muža i ženu u svađi, te kako dele svoje stvari. Starac porazgovara sa njima i oni se izmiriše“[1].
* * *
Gospodin Matej Golias iz Janjine navodi: „Prilikom jedne od mnogih mojih poseta starcu, poveo sam sa sobom i svog sina Konstantina. Ja rekoh starcu:
„Konstantin planinari. On vrši i opasne uspone na stene“.
Starac reče: „Konstantine, na visoke planine možeš da se penješ, jer si bliže Bogu. Na stene, pak, nemoj više da se penješ, jer razvijaš svoju sebičnost“.
On mu ispriča i jednu dugu pouku sa primerima iz svog života iz vojske. Kada smo odlazili, on nas isprati do kapije. Pošto je mog sina poljubio u glavu, on mu ponovo reče: „Nemoj više da se penješ na stene. Ako se, međutim, ponekad i popneš, ja ću se moliti“. Zbog prozorčića koji mu je ostavio, Konstantin krijući nastavi da se penje na stene.
Beše septembar i ja se opet nađoh kod starca. Imao je dosta sveta. Čim me vide, on mi reče: „Sačekaj poslednji da ti kažem nešto važno“. Kasnije mi reče: „Konstantin je pao sa stene za koju je bio prikovan. Od jedne karike do druge beše dvadeset metara. Presveta Bogorodica ga je zadržala u svom zagrljaju. Video sam ga svojim očima“.
Čim se vratih u keliju gde sam boravio, u blizini Kareje, dalekozborih sa Konstantinom u Atinu, gde je izučavao, i rekoh mu:
„Kosta, pao si sa opasne stene“.
„Kako znaš“.
„Znam“.
„Jesi li bio kod starca“, odmah mi reče.
„Da“, rekoh mu.
„Idi i zahvali mu se. Uveri ga da ću da prodam svu opremu za penjanje i da se neću više penjati“. Tako i bi“.
 


 
NAPOMENE:

  1. Usledio je zanimljiv razgovor. Žena je upitala starca: „Recimo da sam ja u raju i imam sina koji je u paklu. Da li ću ga videti? Da li će on mene videti“.
    „Recimo da smo mi u salonu sa upaljenim svetlima, a napolju je noć. Mi ne vidimo napolje, dok oni koji su napolje vide nas. Slično je i u raju. Jer, kad bismo iz raja videli one koji su u paklu, raj u stvari ne bi ni postojao“.
    „Da li postoji razlika od jednog do drugog kod onih koji su u raju“. „Postoje rodovi. Recimo, jedan ima radosti jedan naprstak, drugi jednu čašu, treći jedno bure, četvrti vododrž. Ali, svi se osećaju ispunjeni, nezavisno od roda u kome se nalaze“.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *