NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA

ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA

 

ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA
 
II BLAGODATNI DAROVI
 
11. Znalac stanja upokojenih
 
Kao čovek čistog uma, starac se blagodaću Božijom udostojio da vidi duše ljudi u trenutku kada ostavljaju zemlju i ushode na nebo. On je znao u kakvom stanju se nalaze upokojeni. Upitan za dušu upokojenog, on je odgovarao o stanju u kome ju je video, na primer: „Tvoju majku je upokojio Bog“, ili: „Činite milostinju u njegovo ime“, ili: „Pomolimo se Gospodu da ga upokoji“.
* * *
Starac je ispričao: „Hteo sam da saznam u kom stanju je duša monahinje koja je prva sahranjena na groblju u Surotiju. I doneli su mi je u ruke (i pokaza rukama kao da drži bebu) i rekli: „Evo Magdalinine duše“. Bila je u veoma dobrom duhovnom sta nju, u nivou meni poznatog podvižnika, koji se godinama podvizavao“.
Drugom prilikom on vide dušu monahinje Ksenije, koja je živela u Manastiru Svete Trojice u Koropi, kako kao malo dete ushodi na nebesa. Blagoslovena duša je bila kćer vojvode Marulisa, veoma smirena i vrlinska.
* * *
Svedočanstvo gospodina Angelosa Horozidu, poručnika solunske policije: „Vršeći službu obezbeđenja blizu Centralne solunske bolnice, 8. juna 1986. godine ja bih ranjen bombom molotof. Zadobio sam teške opekotine. U bolnici Ipokratio, gde su me preneli, ubrzo me ostaviše, smatrajući da ću brzo umreti. Ostao sam u životu, izgubivši međutim, svaki dodir sa okolinom.
Od prvog trenutka kada je saznao, starac je rekao: „Mnogo će se namučiti, ali će preživeti“. Posle nekoliko dana povratio sam neko opštenje.
Jednog dana, međutim, osetih da umirem i rekoh bolničarki: „Sestro umirem, umirem“.
Ja počeh da uzlazim gore, da izlazim sa zemlje da se krećem među zvezdama i u nastavku u sazvežđima. Eto kakvo tumačenje sam davao u navedenom trenutku.
Ushodio sam, ushodio, a predamnom iđaše neka svetlost, nešto poput upaljene sveće. Najednom se putovanje zaustavi. Poče kretanje u suprotnom smeru i prizemljenje. Nađoh se u Bolnici sa rezom na grkljanu i lekarima oko sebe, koji me posmatraju.
Pet meseci kasnije ja sretoh starca u Surotiju. On me zagrli i poljubi, a ja počeh da mu pričam kako sam umro. On me prekide, govoreći: „Bre, blagosloveni, zajedno smo išli u drugi život i vratili se. Bio sam pored tebe. Zar me nisi video“.
I ja shvatih šta beše svetlost koju sam gledao“.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *