ЖИТИЈЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА

 

ЖИТИЈЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА
 
II БЛАГОДАТНИ ДАРОВИ
 
11. Зналац стања упокојених
 
Као човек чистог ума, старац се благодаћу Божијом удостојио да види душе људи у тренутку када остављају земљу и усходе на небо. Он је знао у каквом стању се налазе упокојени. Упитан за душу упокојеног, он је одговарао о стању у коме ју је видео, на пример: „Твоју мајку је упокојио Бог“, или: „Чините милостињу у његово име“, или: „Помолимо се Господу да га упокоји“.
* * *
Старац је испричао: „Хтео сам да сазнам у ком стању је душа монахиње која је прва сахрањена на гробљу у Суротију. И донели су ми је у руке (и показа рукама као да држи бебу) и рекли: „Ево Магдалинине душе“. Била је у веома добром духовном ста њу, у нивоу мени познатог подвижника, који се годинама подвизавао“.
Другом приликом он виде душу монахиње Ксеније, која је живела у Манастиру Свете Тројице у Коропи, како као мало дете усходи на небеса. Благословена душа је била кћер војводе Марулиса, веома смирена и врлинска.
* * *
Сведочанство господина Ангелоса Хорозиду, поручника солунске полиције: „Вршећи службу обезбеђења близу Централне солунске болнице, 8. јуна 1986. године ја бих рањен бомбом молотоф. Задобио сам тешке опекотине. У болници Ипократио, где су ме пренели, убрзо ме оставише, сматрајући да ћу брзо умрети. Остао сам у животу, изгубивши међутим, сваки додир са околином.
Од првог тренутка када је сазнао, старац је рекао: „Много ће се намучити, али ће преживети“. После неколико дана повратио сам неко општење.
Једног дана, међутим, осетих да умирем и рекох болничарки: „Сестро умирем, умирем“.
Ја почех да узлазим горе, да излазим са земље да се крећем међу звездама и у наставку у сазвежђима. Ето какво тумачење сам давао у наведеном тренутку.
Усходио сам, усходио, а предамном иђаше нека светлост, нешто попут упаљене свеће. Наједном се путовање заустави. Поче кретање у супротном смеру и приземљење. Нађох се у Болници са резом на гркљану и лекарима око себе, који ме посматрају.
Пет месеци касније ја сретох старца у Суротију. Он ме загрли и пољуби, а ја почех да му причам како сам умро. Он ме прекиде, говорећи: „Бре, благословени, заједно смо ишли у други живот и вратили се. Био сам поред тебе. Зар ме ниси видео“.
И ја схватих шта беше светлост коју сам гледао“.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *