NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA

ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA

 

ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA
 
II BLAGODATNI DAROVI
 
10. Osećaj molitava i priziva
 
Jedna blagočastiva žena je srela starca u nekom manastiru i upitala ga: „Starče, čuješ li me sa Svete Gore kada te zovem“. A on odgovori: „E, šta. Nisam valjda gluv“.
Zaista, starac je na drugačiji, duhovni način čuo prizivanja i molitve nekih Hrišćana, koji su ga prizivali stotinama kilometara daleko. Pomagao im je skriveno svojom molitvom ili je na neki način slao odgovor.
* * *
Starac je (22. 4. 1978. godine) ispričao: „Postoji jedna duša koju nikada nisam video. Jedanput, kada sam bio napolju, video sam njenog starca. Ona je iz daleka pratila šta smo pričali, što je kasnije i ispričala svom starcu.
Šalje mi, dakle, pomenuta duša jedno pismo od tri stranice teksta, pominjući mi jedan „razgovor“ koji smo vodili dok sam ja bio na Svetoj Gori, a ona u svetu. Kada bih tri stranice prepisao svojim rukama i poslao ih u Suroti, sestre ne bi shvatile da nisu moje. Jer, one zaista jesu moje. Kao da sam ih ja rekao pomenutoj duši. Ja ne mogu ništa da joj odgovorim. Ostavljam njeno pismo da se polako zaboravi.
Mnogo puta osećam da se nalazim u stanju u kome sam potpuno priseban, premda nisam budan. Ja odgovaram na određene teškoće neke duše koja me priziva i koju osećam u blizini, iako se u stvari obraćam duši koja ima neku potrebu i nalazi se daleko.
Rečeno mi se dešava i kada ljudi dolaze ovde u keliju. Počinjem da govorim stvari koje nisu moje, što biva stoga što ljudi dolaze kod mene sa dubokom pobožnošću. Oni veruju da sam ja svet i Bog im pomaže.
Ima ljudi koji od jednog panja[1] mogu da prime blagodat kao od Časnog Drveta. A drugi od Časnog Drveta uopšte ne dobijaju blagodat Božiju.
Bog nikome ne nanosi nepravdu. On svuda sipa svoju ljubav. Dovoljno je da postoji smirenje. Ono privlači blagodat Božiju. Razmišljam kolika je šteta što se ljudi troše na nebitne stvari, iako na pomenut način u velikoj meri mogu da pomognu ljudima.
* * *
Pobožna majka imađaše dve kćeri monahinje u manastiru koji starcu beše poznat, te željaše da joj i najmlađa ćerka postane monahinja. I ona se moljaše prizivajući starca. On je sa Svete Gore vide kako na ruke podiže najmlađu svoju kćer i daje mu je, govoreći: „Uzmi i nju“.
Kada je izašao napolje i susreo se sa njom, starac reče: „Nju poznajem“.
* * *
U toku jedne četrdesetnice starac na Svetoj Gori oseti kako mu gospođa Eleni Patera iz Konice daje vruć hleb. Osetio je njegov miris i toplinu i učini mu se kao da se nasitio. On pomisli kako ga ona još uvek voli kao svoje istinsko dete. Ona je, kako se čini, vadila iz pećnice hleb. Istovremeno je mislila da [bi bilo dobro] kada bi mogla da mu pošalje jedan vruć hleb, kao što je činila kada je bio u Stomiju. Starac je osetio [njenu želju] i kasnije je slučaj ispričao njenoj ćerki, Keti.
* * *
Starac je 1981. godine posetio jedno svoje duhovno čedo i prenoćio u njegovoj keliji. Ujutro je ispričao da je tokom noći osećao da ga snažno priziva bratstvo jednog svetogorskog manastira, koje je prolazilo kroz veliku poteškoću. Kasnije je bilo poznato na čitavoj Svetoj Gori šta se dogodilo u pomenutom manastiru te noći. I zaista, kasnije su mu oci kazali kako su ga prizivali, ištući njegovu pomoć.
* * *
Otac X. Svetogorac priča: „Došli smo rano u keliju jeromonaha Pajsija, na slavu Blagovesti. Hteli smo da vidimo starca, pre nego što dođu drugi oci na slavu. Starac je bio sam u gostoprimnici. Kada ga videh, on mi reče: „Sada samo što se pojavi predamnom neka žena, koja tražaše pomoć. Izgledala je vrlo bolesna. Lice joj beše mršavo i žuto kao limun. Beše mnogo napaćena. Mnogo puta mi se prikazuju ljudi i ištu pomoć“.
* * *
Harilaos, carinski službenik iz Soluna, svedoči: „Posetiše starca Pajsija dva posetioca. Jednome on reče: „Otidi na [određeno] mesto stanovanja i daj ovaj blagoslov čoveku koji ima radnju“. Kada je. .. primio blagoslov, gospodin se zgranuo, s obzirom da ga starac nije poznavao. On se začudio kako mu je starac poslao blagoslov. On se, naime, svake večeri molio starcu na brojanici, što je on sa velike daljine osećao. Blagoslov koji mu je poslao potvrđuje rečeno“.
* * *
Svedočanstvo neimenovane žene: „Ja sa svojim suprugom pođoh na bdenje za prepodobnog Arsenija 1993. godine u Suroti da vidimo starca. Bilo je više od tri hiljade ljudi. Beše mnogo hladno. Od devet ujutro do pet posle podne čekali smo u redu. Videh svog supruga da se oznojio i pobeleo u licu, i uplaših se. Bio mu je izvršen zahvat na srcu, a ne beše poneo sa sobom ni lekove, ni hranu. Pobojah se da mu se nešto ne dogodi. „Šta da radim, Bože moj“.
Najednom vidim jednu sestru kako izlazi, vičući: „Molim, ko je gospodin Aristidis, ko je gospodin Aristidis, koji ima teškoću sa srcem? Neka pođe sa mnom. Traži ga starac. Nosi bež jaknu“. I ja sam shvatila da je starac čuo moju molitvu i video nas na drugi način.
Otišli smo i uzeli njegov blagoslov. Učinio mi se visok do tavana. Osmehivao se. Dao je savet Aristidisu i lupio ga pun ljubavi u leđa. „A ti“, reče mi.
„Ja želim prvo tvoje molitve. I da se na svetlopisu koji je krišom svetlopisao moj sin, kada je bio na Svetoj Gori, očisti tvoj lik, ili ću da je pocepam“. On me pogleda i reče:
„Šta ću ti ja, blagoslovena“.
„Ti znaš“, odgovorih.
Stigavši kući ja sa uzbuđenjem pođoh da vidim svetlopis. Odblesak koji je ranije postajao beše nestao, a pojavio se čist starčev lik. Hvala mu“.
 


 
NAPOMENE:

  1. Sebe je smatrao jednim panjem.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *