NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA

ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA

 

ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA
 
II BLAGODATNI DAROVI
 
7. „Izliveno miro“
 
Starac je govorio: „Bog ponekad daje miomiris u vreme molitve, a ponekad u vreme kada se ne moliš. On ga daje da bi utešio, osnažio i da bi nešto projavio nekoj duši, tj. uglavnom sa nekim ciljem. Miomiris je jak i ne liči na miris aromata. I čovek oseća veliko olakšanje. Ponekad ne možeš da izdržiš od jakog miomirisa“.
Božanstveni miomiris je projava prisustva Svetog Duha na osveštanim mestima ili na mestu gde ima svetih moštiju.
* * *
Starac je pričao: „Jedanput, kada sam bio u Filoteju, pođoh u keliju prepodobnog Dometija. Iznenada bih preplavljen jakim miomirisom. Pitao sam i rekoše mi da u blizini treba da je sahranjen prepodobni Dometije, premda niko ne zna tačno mesto“.
* * *
„Drugom prilikom, kada sam bio na Katunakiji i prolazio pored neke opustele kelije, u kojoj se videla bačena gvožđurija i drva, osetih jak miomiris. Kako sam kasnije saznao, u keliji je živeo neki vrlinski podvižnik, koji je dospeo do visokog (duhovnog) stanja“.
* * *
Jednom je starac, živeći u Keliji Časnog Krsta, prolazio pokraj zapustele ruske Kelije Svete Trojice, i osetio jak miomiris. Jedanput je sa njim bilo i jedno njegovo duhovno čedo. Starac ga upita da li oseća nešto. Oni behu sišli u kosturnicu kelije, s obzirom da je miomiris dolazio od lobanje vrlinskog monaha.
* * *
U periodu dok je pripremao za izdanje knjige Otac Arsenije Kapadokijski, starac je sa nekoliko monahinja iz Surotija bio u jednoj sobi, ispravljajući tekst. U jednom trenutku starac oseti neizreciv miomiris, ali ne progovori kako bi video da li su ga i monahinje osetile. Ubrzo one počeše jedna po jedna da pitaju: „Šta miriše? Kakav je ovo miomiris“. Starac je miomiris primio kao blagovoljenje prepodobnog Arsenija za izdanje njegove knjige.
* * *
I nije samo starac osećao miomiris, već je i sam bio postao Hristov miomir [2.Kor.2,15]. Bezbroj puta ga je izdavala Božanska blagodat i miomirisom potvrđivala njegovu svetost, koja je kao „izliveno miro“ izlazila iz njega, iz ličnih stvari njegovih, ili iz prostora u kome je živeo.
* * *
Monah Svetogorac pripoveda: „Miomiris kojim je starac odisao beše nešto posebno. Dok bih mu celivao ruku mnogo puta sam osećao neki natprirodan miris, kao miro. Isto sam osećao i iz njegovih usta dok mi je pričao, iako bi, zbog prevelikog posta, prirodno trebalo da se oseća neprijatan miris. U više navrata mi se desilo da isti miris najpre osetim čim bih prešao potok. On bi me pratio celim putem, sve dok ne stignem u njegovu keliju, u Panagudu“.
* * *
Svedočanstvo preosvećenog mitropolita Lemesosa g. Atanasija: „Prvi put sam posetio starca Pajsija kao đakon 1976. godine, zajedno sa svojim poznanikom, takođe đakonom. On je tada bio u Keliji Časnog Krsta. Pokucali smo i čekali sa uzbuđenjem. Bio sam čuo mnoge stvari o starcu i veoma sam želeo da ga upoznam.
I on nam otvori. Bio je suv, umotan u neko ćebe, s obzirom da beše zima. U razgovoru je bio veoma raspoložen. Pričao nam je razne šale. Istinu da kažem, ja se razočarah i rekoh u sebi: „Zar je ovo veliki svetitelj, za koga kažu da je čudotvorac“. U sebi sam imao drugačiju sliku o svetima. Ništa nam nije rekao, već nam je samo pričao šale i hranio nas ratlucima i drugim stvarima.
Odlazeći, kraj ograde pre nego što se pozdravismo, mi mu rekosmo: „Starče, reci nam nešto duhovno“. On nam odgovori: „Šta da vam kažem, bre deco? Činite dosta poklona“. Mi upitasmo: „Koliko poklona da činimo“. On ne odgovori, nego se njegovo lice izmeni. I on se pokaza drugačiji, te odjednom sav prostor veoma jako zamirisa. Miomiris zaista beše jak. Sve je miomirisalo. Vazduh, kamenje, drveće, sve.
Starac nam užurbano reče: „Brzo, brzo, hajde idite, idite“.
Mi ga pozdravismo i ne rekavši ništa osetismo veliku radost u sebi. Mi počesmo da trčimo. Ne znam šta nam se dogodilo. Miomiris i velika radost. Nastavili smo dalje trčeći i smejući se i miomiris nas je pratio sve dok nismo prešli Burazersku keliju.
Nešto ranije moja osećanja behu upravo suprotna. Međutim, posle navedenog događaja osetih veliko poštovanje prema starcu“.
* * *
Svetogorac jeromonah A. svedoči: „Starac me je jednog jutra čekao da zajedno uradimo neki posao. Kada mu celivah ruku, ja osetih jak miomiris. Uostalom, i čitavo dvorište beše ispunjeno miomirisom“.
Monah X. je takođe osetio da starac miomiriše: „Jedanput, dok sam pričao sa njim, ja osetih da miomiriše, što mu i saopštih. On mi odgovori da uzrok predstavlja moja navodna dobrota. Drugi put mi je poklonio jedan drveni krstić, koji je ponekad miomirisao. Ja mu opet saopštih događaj, a on odgovori da krstić miomiriše kada sam u dobrom duhovnom stanju“.
* * *
Starac Grigorije iz Manastira Časnog Preteče u [selu] Preobraženju svedoči: „Ponekad sam osećao miomiris, kao od svetih moštiju. Starac (o. Pajsije) je bio nedaleko od mene. U početku bejah u nedoumici o proizilaženju miomirisa. Međutim, prišavši blizu starca ja se uverih da je miomiris dolazio od njega“.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *