NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA

ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA

 

ŽITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA
 
I VRLINE
 
17. Bestrašće
 
Starac je govorio: „U manastir dolazimo radi savršenstva. Monaški život je savršen život, a mi ga svojim životom ponižavamo“. Njemu je on težio i za njega je prolio znoj i krv.
Starčeva doslednost, tačnost i nastojanje na savršenstvu u držanju zapovesti izazivaju divljenje. On je postegao da od sebe načini „dom bestrašća“[1], imajući vrline kao građu. Riznica bestrašća sastoji se iz svih vrlina. Bestrašće liči na venac, koji se sastoji od svih cvetova (vrlina). Ukoliko nedostaje makar i jedna vrlina, bestrašće nije celovito. „Bestrašće je sveza mnogih vrlina, koja umesto duše ima Duha Svetog“[2] . Starac se više nije borio protiv strasti, budući da ih je bio pokorio, već se neprestano bogatio vrlinama. Njegovo duhovno saće bilo se napunilo medom, koji naslađuje i hrani mnoge.
Starčevo bestrašće se nazire i iz njegove prevelike čednosti[3]. Kao što je jednom ispovedio, Bog ga je „sačuvao od telesnih grehova“. Štaviše, njegova čednost je dostigla do stupnja na kome se nikada nije saglašavao sa telesnim pomislima. I samo se prisetivši nekog priloga bestidne pomisli posle mnogo godina, on je crveneo od stida kao malo dete. Čak se i u snu žestoko borio, budući kušan demonskim maštanjem, te je skakao budan. Rečeno se dešavalo u početku. Kasnije je bio sasvim nepokretan[4] na slična iskušenja. Budući da je gledao bestrasno, prizor ženske lepote[5] ne bi ga potresao, niti sablažnjavao. Nekoliko navedenih primera telesne borbe imali su za uzrok pomisao osude ili gordosti.
Njegovo stameno duhovno stanje, mir[6] i punota radosti koju je doživljavao, otkrivaju čoveka oslobođenog od strasti i punog blagodati Svetog Duha. On je prešao more strasti, „počinuvši“ ne samo od greha na delu, i od greha razumom kroz strasne pomisli, nego i zadobivši nepokretnost ka strastima[7].
Svojim dugim podvizima starac je očistio i pokorio telo, napor čineći odmorom i ištući patnju. On je izbegavao uživanje, koje nas odvodi u strasti, te čak ni duhovno uživanje u molitvi nije iskao. „Onaj ko ne žudi za telesnim uživanjem i ni malo se ne boji patnje, postao je bestrasan“[8].
Blagodatni darovi su starcu bili povod za smirenje[9] i veće podvige. Budući smirenouman, on se nije uznosio kada su ga slavili, niti se žalostio kada su ga klevetali. On beše u stanju bestrašća, s obzirom da je imao sećanje na Boga[10]. On je ili mislio na Boga, ili ljudima pričao o Bogu, ili se molio Bogu. Moleći se, njegov um je istupao iz ovozemaljske stvarnosti, uznosio se u umozrenje, ne uznemirujući se prilozima pomisli[11]. Njegov čisti um sagledavao je novi vek. Već odeven u „živonosno umrtvljenje“, starac je, pričajući o Bogu, prenosio miris večnog života i sladost božanstvene ljubavi.
Po svetom Maksimu Ispovedniku, iz bestrašća se rađa savršena ljubav[12], „koja predstavlja konačno useljenje Boga u one koji su bestrašćem postali čisti srcem. Oni će Boga videti“[13].
 


 
NAPOMENE:

  1. Lestvica, 26, 14.
  2. Prepodobni Petar Damaskin, Dobrotoljublje, tom 3, str. 145.
  3. „Slava čednosti Je veoma uzvišena i velika, usled čega su se neki oci usudili da je nazovu bestrašćem“, Lestvica 15, uvod 65.
  4. „Dostignuće istinske čednosti znači biti nepokretan na maštanja u snu , Ava Isaak, Slovo 1, str. 3.
  5. „Tri su opšta naravstvena stanja kod monaha. Prvo znači ne grešiti ni u čemu delom. Drugo ne zadržavati u duši strasne pomisli. Treće bestrasno u razumu gledati na ženska lica i na one koji su nas ražalostili“, Sveti Maksim, O ljubavi, Dobrotoljublje, tom 2, str 26.
  6. „Bestrašćeje mirno stanje, kojim duša postaje nepokretna na zlo“, Sveti Maksim Ispovednik, Dobrotoljublje, tom 2, str. 6.
  7. Sveti Maksim, O bogoslovlju, Dobrotoljublje, tom 2, str. 137.
  8. Isto, str. 99.
  9. „Obilje smirenja jeste porod bestrašća“, Lestvica 26 (3), 55.
  10. „Bestrašće se sastoji u sećanju na Boga“, Sveti Kalist i Ignjatije Ksantopuli, O onima koji biraju
    bezmetežni život, Dobrotoljublje, tom 4, str. 282.
  11. „Ukoliko u vreme molitve nijedna svetovna misao nikada ne uznemiri um, poznaj da nisi izvan granica bestrašća“, Sveti Maksim, Dobrotoljublje, tom 2, str. 12.
  12. Isto, str. 50.
  13. Lestvica 26 (3), 55.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *