ЖИТИЈЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА

 

ЖИТИЈЕ СТАРЦА ПАЈСИЈА СВЕТОГОРЦА
 
I ВРЛИНЕ
 
17. Бестрашће
 
Старац је говорио: “У манастир долазимо ради савршенства. Монашки живот је савршен живот, а ми га својим животом понижавамо”. Њему је он тежио и за њега је пролио зној и крв.
Старчева доследност, тачност и настојање на савршенству у држању заповести изазивају дивљење. Он је постегао да од себе начини “дом бестрашћа”[1], имајући врлине као грађу. Ризница бестрашћа састоји се из свих врлина. Бестрашће личи на венац, који се састоји од свих цветова (врлина). Уколико недостаје макар и једна врлина, бестрашће није целовито. “Бестрашће је свеза многих врлина, која уместо душе има Духа Светог”[2] . Старац се више није борио против страсти, будући да их је био покорио, већ се непрестано богатио врлинама. Његово духовно саће било се напунило медом, који наслађује и храни многе.
Старчево бестрашће се назире и из његове превелике чедности[3]. Као што је једном исповедио, Бог га је “сачувао од телесних грехова”. Штавише, његова чедност је достигла до ступња на коме се никада није саглашавао са телесним помислима. И само се присетивши неког прилога бестидне помисли после много година, он је црвенео од стида као мало дете. Чак се и у сну жестоко борио, будући кушан демонским маштањем, те је скакао будан. Речено се дешавало у почетку. Касније је био сасвим непокретан[4] на слична искушења. Будући да је гледао бестрасно, призор женске лепоте[5] не би га потресао, нити саблажњавао. Неколико наведених примера телесне борбе имали су за узрок помисао осуде или гордости.
Његово стамено духовно стање, мир[6] и пунота радости коју је доживљавао, откривају човека ослобођеног од страсти и пуног благодати Светог Духа. Он је прешао море страсти, “починувши” не само од греха на делу, и од греха разумом кроз страсне помисли, него и задобивши непокретност ка страстима[7].
Својим дугим подвизима старац је очистио и покорио тело, напор чинећи одмором и иштући патњу. Он је избегавао уживање, које нас одводи у страсти, те чак ни духовно уживање у молитви није искао. “Онај ко не жуди за телесним уживањем и ни мало се не боји патње, постао је бестрасан”[8].
Благодатни дарови су старцу били повод за смирење[9] и веће подвиге. Будући смиреноуман, он се није узносио када су га славили, нити се жалостио када су га клеветали. Он беше у стању бестрашћа, с обзиром да је имао сећање на Бога[10]. Он је или мислио на Бога, или људима причао о Богу, или се молио Богу. Молећи се, његов ум је иступао из овоземаљске стварности, узносио се у умозрење, не узнемирујући се прилозима помисли[11]. Његов чисти ум сагледавао је нови век. Већ одевен у “живоносно умртвљење”, старац је, причајући о Богу, преносио мирис вечног живота и сладост божанствене љубави.
По светом Максиму Исповеднику, из бестрашћа се рађа савршена љубав[12], “која представља коначно усељење Бога у оне који су бестрашћем постали чисти срцем. Они ће Бога видети”[13].
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Лествица, 26, 14.
  2. Преподобни Петар Дамаскин, Добротољубље, том 3, стр. 145.
  3. “Слава чедности Је веома узвишена и велика, услед чега су се неки оци усудили да је назову бестрашћем”, Лествица 15, увод 65.
  4. “Достигнуће истинске чедности значи бити непокретан на маштања у сну , Ава Исаак, Слово 1, стр. 3.
  5. “Три су општа наравствена стања код монаха. Прво значи не грешити ни у чему делом. Друго не задржавати у души страсне помисли. Треће бестрасно у разуму гледати на женска лица и на оне који су нас ражалостили”, Свети Максим, O љубави, Добротољубље, том 2, стр 26.
  6. “Бестрашћеје мирно стање, којим душа постаје непокретна на зло”, Свети Максим Исповедник, Добротољубље, том 2, стр. 6.
  7. Свети Максим, O богословљу, Добротољубље, том 2, стр. 137.
  8. Исто, стр. 99.
  9. “Обиље смирења јесте пород бестрашћа”, Лествица 26 (3), 55.
  10. “Бестрашће се састоји у сећању на Бога”, Свети Калист и Игњатије Ксантопули, О онима који бирају
    безметежни живот, Добротољубље, том 4, стр. 282.
  11. “Уколико у време молитве ниједна световна мисао никада не узнемири ум, познај да ниси изван граница бестрашћа”, Свети Максим, Добротољубље, том 2, стр. 12.
  12. Исто, стр. 50.
  13. Лествица 26 (3), 55.

Comments are closed.