NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA AVGUST

ŽITIJA SVETIH ZA AVGUST

 

ŽITIJA SVETIH
 
28. AVGUST
 
ŽITIJE PREPODOBNOG OCA NAŠEG
MOJSIJA MURINA[1]
 
U krajevim egipatskim življaše neki čuveni razboj nik, po imenu Mojsije, rodom Etiopljanin, crn u licu. Najpre on beše rob nekog znamenitog gospodina. Ali zbog svoje rđave naravi i zato što izvrši neko ubistvo, Mojsije bi oteran od svoga gospodara, i on se pridruži razbojnicima. A razbojnici, videći da je Mojsije veoma snažan telom i surove naravi, izabraše ga za svoga harambašu. Ovo se kazuje o svetom Mojsiju, da se vidi njegova popravka i prelaz od tako rđavog života ka pokajanju i Bogougađanju; jer se i raniji gresi svetitelja ne skrivaju radi proslavljenja milosrđa Božija, koje izvodi česno iz nedostojnog i od grešnika stvara pravednika.
Vršeći razbojništva sa svojom družinom, Mojsije činjaše mnoge grabeže, krvoprolića i druga odvratna i stidna bezakonja i nasilja, i postade čuven po svireposti svojoj i strašan svima. Između ostalih razbojničkih dela njegovih pominje se i ovo: Mojsije beše kivan na jednoga ovčara, što ga jednom prilikom omete svojim psima da izvrši neki zločin. Doznavši potom da taj ovčar pase ovce s druge strane reke Nila, on namisli da ga ubije. U to vreme reka Nil se beše strahovito izlila. Svezavši svoje odelo, Mojsije ga priveza sebi za glavu, mač metnu među zube, i stade plivati po velikoj reci. A spomenuti ovčar, ugledavši još izdaleka Mojsija kako preplivava reku, ostavi ovce, pa pobeže i sakri se. Mojsije pak, preplivavši reku, no ne našavši ovčara, zakla mu četiri najbolja ovna, pa vezavši ih konopcem ponovo prepliva obratno reku Nil vukući sa sobom te ovnove. Onda odra ovnove, pojede njihovo izvrsno meso, a kože dade za vino i popi.
Dugo vremena Mojsije vođaše takav rđav život; no jednom on nekako dođe k sebi, jer se Bog smilova na njega i prizva ga pokajanju, pošto preblagi i čovekoljubivi Gospod ne želi pogibao grešnika nego im želi obraćenje na spasenje. Raskravi se dakle srce u grešnika Mojsija, raskaja se za svoja zla dela, ostavi razbojnikovanje i drugove svoje, ode u pustinjski manastir i predade sebe u pokornost i služenje igumanu i bratiji, ili tačnije – samome Bogu. I prolivaše Mojsije mnoge suze i danju i noću, kajući se za ranije počinjene grehe svoje, i revnosno vršeći sva poslušanja i poslove, on postade izvrstan monah. Zatim posle nekog vremena Mojsije ode u otšelničku keliju i življaše sam o Bogu, toplim pokajanjem očišćujući svoja ranija bezakonja.
Kada Mojsije vođaše život u takvom pokajničkom ispravljanju sebe, u njegovu keliju upadoše četiri razbojnika i napadoše ga, ne znajući da je to Mojsije. A on, iako sam, savlada ih i sveza, pa bacivši ih sebi na leća kao vreću pleve, odnese ih u manastir k crkvi i reče bratiji: Pošto ne treba nikome da činim nažao, a ovi me napadoše, i ja ih pohvatah, šta mi vi naređujete odnosno njih? – Oci mu narediše da ih odveže i pusti na slobodu, rekavši: Nama ne dolikuje da ikoga ubijamo. – A razbojnici, saznavši da je to Mojsije, bivši harambaša razbojnički, udiviše se takvoj promeni života njegova, i proslaviše Boga, pa se i sami trgoše i u strah Božji dođoše; i pokajavši se, postadoše monasi viđeni. I ne samo oni, nego i mnogi drugi razbojnici, čuvši o svome vođi Mojsiju da se pokajao i postao monah, ostaviše i oni razbojnikovanje i sva zla dela, i postadoše vrlinski monasi.
Tako Mojsije provođaše vreme u podvizima pokajanja. Spočetka njega napadahu demoni bluda nečistim pomislima i pohotljivim raspaljivanjima, vukući ga na pređašnji bludni život, kao što kasnije sam kazivaše bratiji, govoreći: Ja sam podneo tolike muke boreći se sa telesnom požudom, da umalo ne naruših monaški zavet. – Otišavši k prezviteru avi Isidoru u Skit, on mu ispriča o svome mukovanju u borbi sa telesnom pohotom. I reče mu sveti Isidor: Ne smućuj se, brate! Ti si još početnik, pa te zbog toga demoni žestočije napadaju, ištući u tebi pređašnju naviku; da bi ih odagnao od sebe, savetujem ti da se latiš svakodnevnog pošćenja i u jedenju uzdržanja, da ne jedeš dosita. Jer kao što pas, koji je navikao da glođe kosti oko kasapnice, ne odlazi od kasapnice dok se ne zatvori; ali kad se ona zatvori i nema nikoga da mu što baci, on pošto ogladni odlazi; tako i demon bluda čuči oko čoveka koji jede dosita. Međutim, ako boraviš u postu i uzdržanju, umrtvljujući zemne udove svoje i zatvarajući vrata jedenja pošćenjem, ne dopuštajući da se stomak najede, jer najedanje rađa telesnu pohotu, tada će demon, kao pas izmučen glađu, otići od tebe utučen.
Sluga Božji Mojsije, otišavši u svoju keliju, zatvori se u njoj i provođaše u evakodnevnom pošćenju, jedući malo parče hleba uveče po zalasku sunca, i mnogo se trudeći u rukodelju, i pedeset puta u toku dana ustajući na molitvu, vršeći je klečeći. Ali, iako mučaše telo svoje radom i iznuravaše pošćenjem, ipak ne prestajaše u njemu požuda koja podstiče na greh. Stoga on ponovo otide k avi Isidoru i reče mu: Oče, ne mogu da budem u svojoj keliji, jer telesne strasti vojuju na me. – Blaženi Isidor ga uze i izvede na najviše odeljenje svoje kelije, pa mu reče: Pogledaj na zapad! – Pogledavši, Mojsije vide mnoštvo strašnih demona koji su grajali i pripremali se za borbu. Onda ava Isidor reče Mojsiju: Sada se okreni na istok i pogledaj! – Pogledavši na istok, Mojsije vide bezbrojno mnoštvo svetih svetlonosnih anđela koji su se takođe pripremali za borbu. I sveti Isidor reče Mojsiju: Oni što su na zapadu podižu borbu na svece Božje, a oni što su na istoku šalju se od Gospoda u pomoć dobrim podvižnicima. Gledaj, mnogo je više onih koji nam pomažu od onih koji ustaju na nas.
Okrepljen takvim viđenjem i starčevim rečima, Mojsije se vrati u svoju keliju, i ponovo stade upražnjavati svoje uobičajene trudove sa pošćenjem i molitvama. Međutim napadi ga i dalje ne ostavljahu, naročito mu vrag mnogo muka zadavaše u snu preko sablažljivih privida. Zato on ustade i ode k drugome svetome starcu, veoma iskusnome, i upita ga: Šta da radim, avo, jer mi snovi pomračuju um, raspaljujući telo, naslađujući strast i pobuđujući me prividima na raniji grehovni način života? – Starac mu odgovori: Ti zato patiš od te odvratne muke što ne čuvaš um svoj od sladostrasnih sanjarenja. Uradi ovo što ti preporučujem: odaj se bdeniju, i postepeno se navikavaj na njega, i moli se bodro, pa ćeš se izbaviti od te muke.
Dobivši ovakav dobri savet od iskusnog svetog nastavnika, Mojsije se vrati u keliju, i stade se obučavati svunoćnom bdeniju: on po svu noć stajaše usred kelije, ne preklanjajući kolena u molitvi, da bi izbegao dremanje, nego se moljaše stojeći pravo i ne sklapajući oči. I u takvom mučnom podvigu prepodobni provede šest godina; ali se ni na taj način ne mogaše izbaviti od telesne požude koja vojevaše protiv duha, pošto Bog beše tako dopustio, da bi prepodobni, bivši prekaljen kao zlato u topionici, dobio preslavni venac života sa ostalim stradalcima.
Nakon izvesnog vremena hrabri podvižnik izmisli nov teški podvig: izlažaše noću iz kelije svoje, obilažaše otšelničke kelije pustinjskih staraca, uzimaše prazne krčage ispred njihovih kelija, a da to oni nisu znali, i donošaše im vodu iz daleka. Jer nekim starcima kelije behu udaljene od vode dva potrkališta, a nekima tri, četiri pa i više; neki pak od njih behu već tako stari, da nisu bili u stanju donositi sebi vodu; ovima Mojsije svake noći punjaše krčage vodom. Ovakav podvig prepodobnog Mojsija beše mrzak đavolu. Po popuštenju Božjem đavo priredi svetome Mojsiju ovaku neprijatnost: Jedne noći, kada se ovaj blaženi trudoljubac beše sagao u studenac sa krčagom nekoga starca da zahvati vodu, silno ga udari đavo po leđima velikom motkom, te starac pade onesvešćen i ležaše kao mrtav.
Kada svanu, na studenac dođoše monasi po vodu i nađoše Mojsija gde polumrtav leži. Oni onda odoše i obavestiše o tome velikog skitskog avu Isidora; on ode sa bratijom, uze Mojsija i donese k crkvi. I bi Mojsije kao raslabljen, i toliko bolovaše, da jedva ozdravi telom posle godinu dana. Onda mu ava Isidor reče: Brate Mojsije, prestani već da se preko mere boriš sa besima, jer i u toj hrabrosti treba čuvati meru. – Na to nepobedivi vojnik Hristov odgovori: Neću prestati boriti se dok me ne ostave gadne sanjarije u snu. – Tada mu ava Isidor reče: U ime Gospoda našega Isusa Hrista, evo ovog časa te ostaviše te telesne požude, i od sada ćeš biti na miru; pristupi dakle slobodno i pričesti se Božanskim Tajnama Tela i Krvi Hristove. No ovo znaj, da takva teška telesna borba bi popuštena na tebe radi toga, da se ti ne bi pogordio u umu svome kako si tobož svojim pošćenjima i podvizima savladao strasti, i da, pogordivši se, ne bi propao.
Čuvši ovo, Mojsije se pričesti Božanskim Tajnama, ode u svoju keliju, i podvizavaše se na miru od ranijih telesnih borbi, provodeći strog isposnički život u pobožnom i molitvenom tihovanju. A posle nekoliko meseci Mojsije bi upitan, da li ga uznemiravaju strasti. On odgovori: „Otkako mi služitelj Hristov Isidor očita molitvu, više ne patim od telesne požude“. – Posle tako velikih iskušenja blaženi Mojsije milosrđem Božjim dobi spokojstvo, i provede od toga vremena ostale godine života svoga bestrasno i spokojno; protiv đavola pak dobi od Boga veliku silu, te ih je prezirao kao muve; i napuni se blagodaću Duha Svetoga, i postade slavan među ocima.
Pošto se sveti Mojsije proču vrlinskim životom, ču za njega knez te zemlje i ode u skit želeći da vidi avu Mojsija. Obavešten o tome da knez dolazi njega radi, starac iziđe iz kelije sa namerom da beži u rit i ševar, no sretoše ga sluge što behu sa knezom i upitaše: Gde je kelija ave Mojsija? – On im na to uzvrati: A šta želite od njega? To je bezuman starac, i veoma lažljiv, i vodi pokvaren život. – Čuvši ove reči, oni se začudiše i produžiše put. I kad dođoše k crkvi knez reče kliricima: Slušao sam o avi Mojsiju i došao sam da dobijem blagoslov od njega; no srete nas neki monah koji je išao u Egipat, i kad ga upitasmo gde živi ava Mojsije, on izgovori ružne reči o Mojsiju, nazivajući ga bezumnim, lažljivim i čovekom koji vodi pokvaren život. – Čuvši to, kliricima bi žao i upitaše: A kakav izgledaše taj starac koji izgovori te hule na svetoga muža? – Oni odgovoriše: Starac beše visok, crn u licu, u bednoj odeći. – Klirici na to rekoše: Nema sumnje to je ava Mojsije, pa pošto nije želeo da vam se kaže i da od vas primi počasti, on je izgovorio hulne reči o sebi kao o nekom drugom. – Dobivši na taj način veliku duhovnu korist, knez otide blagodareći Boga.
Tako prepodobni Mojsije izbegavaše slavu i počasti od ljudi i klonjaše se razgovora sa svetovnjacima koji dolažahu k njemu, mada bejaše gostoljubiv, jer s ljubavlju ugošćavaše stranu bratiju koja mu dolažahu, kao što se o gostoljubivosti njegovoj piše u Otačniku. Jednom svima pustinožiteljnim ocima u skitu bi data zapovest ovakva: „Postite se svu ovu nedelju i satvorite Pashu“. U to vreme dođoše k ocu Mojsiju neka strana bratija iz Egipta, i starac im spremi malo variva. A susedi njegovi, videvši dim, rekoše kliricima: Mojsije naruši zapovest i vari hranu sebi. – Klirici na to odgovoriše: „Izobličićemo ga kada dođe u sabornu crkvu“. A svima behu poznati posnički podvizi Mojsijevi. Kada nastupi subota Mojsije dođe u crkvu na saborno bogosluženje, i klirici mu rekoše pred svima: „Oče Mojsije, ti si narušio zapovest ljudsku, ali si ispunio zapovest Božju“. Takođe se i u Žitiju Arsenija Velikog[2] kazuje: Neki brat dođe izdaleka u skit, želeći da vidi prepodobnog Arsenija; priveden k Arseniju, brat ga vide, ali se ne udostoji čuti reči njegove, jer starac seđaše ćuteći i gledajući u zemlju. Otišavši od njega taj strani inok zamoli klirika koji ga je vodio, da ga odvede k avi Mojsiju koji pre monašenja bejaše razbojnik. I klirik ga odvede k prepodobnom Mojsiju. Blaženi Mojsije primi ih s radošću, i odmori ih, i ugosti, i ukazavši im veliku ljubav otpusti ih. Putem klirik skitski reče stranom bratu: Eto video si obojicu, i oca Arsenija i oca Mojsija. Po tvome mišljenju, ko je od njih dvojice bolji? – Strani brat odgovori: Bolji je onaj koji nas s ljubavlju primi. – A neki od bogougodnih staraca čuvši to pomoli se Bogu govoreći: „Gospode, pokaži mi ko je od njih savršeniji: da li onaj koji bega od ljudi imena Tvoga radi, ili onaj koji prima sve imena Tvoga radi?“ I starac taj vide u viđenju dve velike lađe koje plovljahu po nekoj velikoj reci: u jednoj beše prepodobni Arsenije, i Duh Božji upravljaše njegovom lađom u velikoj tišini; a u drugoj lađi beše prepodobni Mojsije i s njim anđeli Božji, koji upravljahu njegovom lađom i stavljahu med u usta Mojsiju.
Pošto provede mnogo godina u postničkim podvizima, prepodobni Mojsije bi udostojen prezviterskog čina, prema nekom otkrivenju Božjem; i kada, proizveden u prvi stepen sveštenstva, bi obučen u stihar, reče mu episkop: Evo sada je ava Mojsije sav beo. – A Mojsije reče episkopu: „Vladiko, šta čini sveštenika, spoljašnje ili unutrašnje?“ Kao da je rekao: da li čoveka čini dostojnim sveštenstva spoljašnja odeća koja pokriva gelo, ili unutrašnje vrline? – A episkop, želeći da ispita Mojsija da li je on zaista sluga Hristov koji ima unutrašnje vrline, reče kliricima: Kada Mojsije uđe u oltar, isterajte ga, pa pođite za njim i slušajte šta će govoriti. – Klirici tako i uradiše: isteraše ga iz oltara, govoreći: Iziđi napolje, murine! – A on, izišavši i stavši na zasebnom mestu, koraše sebe govoreći: Dobro uradiše s tobom, psu! dobro uradiše s tobom, crnoteli đavole! jer nisi dostojan, i kako se usuđuješ ući u svetinju? nisi čovek, i kako se usuđuješ prilaziti ljudima i služiteljima Božjim? – Čuvši ove reči njegove, klirici obavestiše episkopa; i episkop naredi da Mojsija ponovo pozovu u oltar, i hirotonisa ga za prezvitera. Potom ga upita: Šta si pomislio, oče, bivši izgnan pa opet vraćen? – Mojsije odgovori: Uporedih sebe sa psom, koji kada ga odgone beži, a kada ga pozivaju natrag dotrči brzo. – I reče episkop: Zaista je ovakav čovek dostojan božanske blagodati, jer Gospod smirenima daje blagodat.
Slično iskušenje dogodi se ovome ocu i ranije, u vreme njegovog iskušeništva. Jer kada jednom sva bratija behu na skupu u skitu, oci namisliše da oprobaju Mojsijevo smirenje i stadoše ga nipodaštavati, govoreći: Zašto će ovaj crnac među nama? – A on, čuvši to, oćuta. Bratija pak pri razilaženju upitaše ga: Oče Mojsije, ne uznemiri li se kada te oci nipodaštavahu? – On im odgovori rečima psalamskim: Uznemirih se, i ne govorih (Ps. 7, 6) (tojest: ćutke podnesoh nipodaštavanje).
Po prijemu svešteničkog čina prepodobni Mojsije se podvizavaše još petnaest godina, imajući sedamdeset pet godina od rođenja. On imađaše sedamdeset pet učenika, i skonča mučenički na sledeći način. Jednoga dana, sedeći sa bratijom, on reče: Eto, danas će varvari doći u skit da poseku monahe; ustanite i bežite odavde! – Bratija mu rekoše: A zašto ti, oče, ne bežiš? – On im odgovori: Ja već mnogo godina očekujem dan kada će se ispuniti na meni reč Vladatelja mog, Gospoda Hrista, koji je rekao: Svi koji se maše noža, od noža će poginuti (Mt. 26, 52). – Na to mu bratija rekoše: I mi nećemo da bežimo, nego ćemo s tobom da umremo. – No on im odgovori: Meni to nije potrebno; ipak neka svaki čuva sebe kako najbolje ume.
Tada bratija ustadoše i pobegoše, i samo sedam monaha ostadoše s prepodobnim. Nakon malo vremena starac reče: Varvari su već blizu! – Jedan od spomenutih sedam monaha, uplašivši se, pobeže i sakri se negde. A varvari, ušavši, posekoše svetog Mojsija i onih šest sabrata što behu s njim.[3] A monah koji izbeže smrt, nalazeći se u skrivenom mestu, vide nebo otvoreno i sedam presvetlih venaca kako se spustiše na sedmoricu mučenika.
Kada varvari otidoše, ovaj se monah vrati u keliju i nađe prepodobnog Mojsija i šest sabrata posečene i tela im leže u krvi. I monah stade plakati. Potom dođoše i ostala bratija, i plačući pogreboše pobijenu sabraću.
Takav bi kraj prepodobnog oca našeg Mojsija Murina, koji od razbojnika postade monah i istinskim pokajanjem potpuno ugodi Bogu, te se njemu kao mučeniku otvori ne samo raj nego i nebo, i on bi udostojen venca slave. Molitvama njegovim neka i nas uputi na istinsko pokajanje i udostoji Carstva Nebeskog čovekoljubivi Gospod Hristos, Bog naš, kome sa Ocem i Svetim Duhom čast i slava, sada i svagda i kroza sve vekove. Amin.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
SAVE PSKOVSKOG i KRIPECKOG
 
Prepodobni otac naš Sava rodio se i odrastao i monaštvo primio u stranim zemljama. Ne zna se iz koje je zemlje;[4] ali se zna to, da se nije rodio u Ruskoj zemlji nego je kao stranac došao u grad Pskov, u manastir Presvete Bogorodice, zvani Snjatogorski[5]. Primljen od igumana, on se izvrsno podvizavaše u monaškim podvizima, i zbog vrlinskog života njegovog svi ga hvaljahu i slavljahu. Ali on, ne želeći slave od ljudi, pređe na reku Tolvu u manastir velikoga Efrosina.[6] Prepodobni Efrosin ga primi i poveri mu poslove manastirskog sluge. Inok Sava obavljaše te dužnosti revnosno i sa smirenjem. No nakon ne mnogo vremena, sa blagoslovom velikog Efrosina, prepodobni Sava ode u pustinju, udaljenu petnaest potrkališta, ka jezeru zvanom Kripec, i tu se nastani u pustom mestu. Ne malo iskušenja od demona pretrpe tu prepodobni Sava. Uskoro on podiže na tom mestu crkvu u ime svetog Jovana Bogoslova, ustroji kelije i osnova manastir; i sabra se k njemu ne mali broj bratije. Slava o vrlinskom životu njegovom brzo se raširi svuda; za njega doznade i sam pskovski knez Jaroslav Vasiljevič[7]. Knez imađaše veliko poštovanje za prepodobnoga, i davaše velike priloge za izgradnju manastira; on pokloni zemlju i jezera za ishranu bratije; i često sam posećivaše manastir, da bi dobio blagoslov od prepodobnog. Jednom prilikom knez Jaroslav dođe u manastir sa kneginjom, svojom suprugom. Prepodobni Sava sa velikom češću srete kneza, ali kneginji ne dopusti da uđe u manastir, nego je blagoslovi van manastira i isceli je od neke bolesti, pošto je bila bolesna.
Prepodobni Sava požive mnogo godina, i 1495 godine 28 avgusta otide ka Gospodu. Mošti njegove biše obretene 1554 godine otkrivenjem sveštenomonahu istog manastira Isaiji. I do današnjega dana česne mošti njegove podaju mnoga isceljenja onima koji im sa verom pristupaju, u slavu Hrista, kome slava, sada i kroza sve vekove. Amin.
 
SPOMEN SVETOG PRAVEDNOG
JEZEKIJE, cara Judejskog
 
Sin cara Ahaza; stupio na presto 721 godine pre Hrista i carovao 29 godina. On očistio i otvorio za bogosluženja hram Solomonov, koji bio zatvoren od njegovih prethodnika, i proslavio se svojom pobožnošću i ljubavlju k Bogu.
 
SPOMEN SVETE PRAVEDNE
ANE,
kćeri Fanuilove
 
Sveta i pravedna Ana beše kći Fanuilova, od kolena Asirova (Lk. 2, 36). Kao što i samo ime[8] njeno pokazuje ona beše žena vrlinska. Za svoj pobožni život Ana bi nagrađena darom proročkim, i beše proročica (Lk. 2, 36). Ona mnogo i mnogo godina, do duboke starosti, „ne odlažaše od hrama, i služaše Bogu dan i noć postom i molitvom“ (Lk. 2, 37).
Sveta Ana pripadala je broju onih blagočestivih Jevrejki, koje su s nestrpljenjem očekivale dolazak Mesije – Spasitelja na zemlju. Ona se udostoji da bude u hramu onda kada Bogomladenac Isus bi donesen u hram i kada Ga pravedni Simeon Bogoprimac uze na ruke i izgovori svoje proroštvo o Njemu, rekavši: „Sada otpuštaš s mirom slugu svoga, Gospode, po reči svojoj; jer oči moje videše spasenje tvoje, koje si spremio pred licem svih naroda; svetlost, da obasja neznabošce, i slavu naroda tvoga Izrailja (Lk. 2, 29-32). Zatim pravedni Simeon, obraćajući se Materi Gospodnjoj, izgovori ovo proroštvo: „Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti, a i tebi samoj probošće mač dušu, da se otkriju misli mnogih srca“ (Lk. 2, 34-35). U ovim svetim i mnogoznačajnim trenucima beše u hramu i sveta pravedna proročica Ana. Njoj u to vreme beše već osamdeset četiri godine. Tako ona na zalasku zemaljskog života svog dožive blaženstvo, da vidi Bogomladenca Hrista Isusa. Saslušavši proroštvo svetog Simeona o Hristu, ona zajedno sa njim „slavljaše Gospoda i govoraše za njega svima koji čekahu spasenje u Jerusalimu“ (Lk. 2, 38).[9]
 
SPOMEN PREPODOBNIH OTACA NAŠIH
SVETIH UGODNIKA PEČERSKIH
koji počivaju u daljnoj pešteri (prep. Teodosija):
 
PREPODOBNOG MOJSEJA ČUDOTVORCA. On umrtvljavao telo svoje na razne načine: nosio na golom telu gvozdeni pojas i gvozdeni krst. Za svoje podvige i trudove udostojio se dara čudotvorstva.
PREPODOBNOG LAVRENTIJA – zatvorenika.
PREPODOBNOG ILARIONA – shimnika.
PREPODOBNOG PAFNUTIJA – zatvorenika. Opominjući se svog smrtnog časa jednako plakao, i tako proveo sav život; a umirući video horove Angela koji dođoše k njemu, uzeše mu dušu i odnesoše na nebo.
PREPODOBNOG MARTIRIJA ĐAKONA. Za uzvišenu čistotu i isposničke podvige udostojen đakonstva i dara čudesa. Svi, za koje se on molio pred Bogom stojeći na amvonu, dobijali su moljeno. On molitvom izgonio đavole.
PREPODOBNOG TEODORA, kneza Ostrožskog. Usrdno podizao i ukrašavao crkve na Volini; bio junački zaštitnik pravoslavnih od nasilja papizma. Zamonašivši se u Kijevo-Pečerskom manastiru dobio ime Teodosije.
PREPODOBNOG ATANASIJA – zatvorenika.
PREPODOBNOG DIONISIJA – zatvorenika. Bio jeromonah i čuvar peštera u Kijevo-Pečerskom manastiru. Vršeći to skromno poslušanje on dostigao taku svetost da kada je na Uskrs, ulazeći u pešteru da pokadi mošti, rekao po običaju: „Hristos voskrese!“ on je tog trenutka čuo od svih moštiju odgovor: „Vaistinu voskrese!“ – Ovaj događaj je toliko porazio prepodobnog, da se on povukao u zatvoreništvo.
PREPODOBNOG TEOFILA, episkopa Novgorodskog. Spočetka se podvizavao u Otenskoj pustinji, i za svetog Jone bio protođakon. Po smrti svetog Jone Teofil bi kockom izabran za arhiepiskopa Novgorodskog. Proslavio se kao revnostan zaštitnik Pravoslavlja u vreme novgorodskih međusobica. Prestavio se oko 1480 godine u blizini Kijeva, kuda se uputio radi poklonjenja svetim ugodnicima. Svete mošti njegove počivaju u kivotu.
PREPODOBNOG ZINONA – postnika i trudoljupca. On divno ugodio Bogu mnogim podvizima vrlinskog monaškog življenja: postom, molitvom, smirenošću, poslušnošću.
PREPODOBNOG GRIGORIJA ČUDOTVORCA. Odlikovao se podvizima uzdržanja, posta i molitve. Celog života hranio se nevarenom travom i pio samo vodu. Udostojen od Boga dara čudotvorstva: svi bolesnici, jedući travu sa vodom kojom se on hranio, dobijali su isceljenje.
PREPODOBNOG IPATIJA – lekara i iscelitelja. On se po ceo dan trudio na manastirskom poslušanju, a svu noć stajao na molitvi. Služeći svetim ocima za vreme njihovih bolesti, on dobi od Boga takav dar da je dodirom ruke isceljivao bolesnike.
PREPODOBNOMUČENIKA LUKIJANA. Prezviter, podneo mučeničku smrt pri najezdi Batija 1239 godine.
PREPODOBNOG JOSIFA MNOGONAPAĆENOG. Bolujući mnogo godina u svetu, on dao zavet da će do smrti služiti u Pečerskoj obitelji, ako mu Gospod podari zdravlje. Gospod mu usliši molitvu: on ozdravi. Stupivši u manastir, on se sve do smrti usrdno podvizavao, ugađajući Gospodu postom i molitvom i služeći bratiji u smirenoj poslušnosti.
PREPODOBNOG PAVLA POSLUŠNOG. On nikada nije bio besposlen; bez roptanja je izvršivao svako poslušanje, odrećeno mu od nastojatelja.
PREPODOBNOG SISOJA SHIMNIKA. Provodio život u velikim isposničkim podvizima. Bog mu darovao pobedu nad strastima i zlim dusima.
PREPODOBNOG NESTORA – neknjiževnog, prostog. On tako ognjeno služio Gospodu, da je na molitvi viđao Anđele i samoga Hrista Spasa; bio unapred obavešten o danu smrti svoje.
PREPODOBNOG PAMVA. Od neznabožnih Tatara mnogo postradao za veru. Verovatno 1240 godine, kada su monasi, zatvorivši se u pešterama zbog neprijatelja, bili primorani poslati Pamva po hranu. Pokorno izvršujući to poslušanje, Pamvo bi uhvaćen od Tatara, i stavljen na muke. Čudesno spasen od smrti, on otpočinu u zatvoreništvu.
PREPODOBNOG TEODORA ĆUTLJIVOG. Izabrao ćutanje kao put k spasenju.
PREPODOBNOG SOFRONIJA ZATVORNIKA. Svaki dan pročitavao Psaltir; svagda nosio vlasenicu i gvozdeni pojas na telu.
PREPODOBNOG PANKRATIJA – jeromonaha, koji počiva u zatvoru.
PREPODOBNOG ANATOLIJA – zatvornika.
PREPODOBNOG AMONA – zatvornika.
PREPODOBNOG MARDARIJA – zatvornika. Strogo držao post, molitvu i poslušnost; u keliji ništa nije držao sem odeće koju je nosio na sebi.
PREPODOBNOG PIORA – zatvornika. Odlikovao se naročito pošćenjem i trudoljubljem.
PREPODOBNOG MARTIRIJA – zatvornika.
PREPODOBNOG RUFA – zatvornika.
PREPODOBNOG VENIJAMINA. Bogat trgovac, razdao svo svoje bogatstvo, uzeo na sebe dobrovoljno siromaštvo i postrigao se u monaha. Svete mošti njegove počivaju netljene.
PREPODOBNOG KASIJANA – zatvornika.
PREPODOBNOG ARSENIJA TRUDOLJUBIVOG. On nikada nije bio bez posla, već se stalno – čas molio, čas izvršivao manastirsko poslušanje. Hranu nikada nije uzeo pre zalaska sunca.
PREPODOBNOG JEVTIMIJA SHIMNIKA. On živeo čisto i u molitvenom tihovanju, podražavajući vrlinama velike svetitelje. Primivši shimu, on ni s kim nije govorio ni reči; varenu hranu nikada okušao nije; hranio se samo divljim zeljem.
PREPODOBNOG TITA. Najpre bio vojnik; postrigavši se, on se usrdno podvizavao u postu i molitvi. Svesrdnim molitvenim suzama on stekao od Boga taku blagodat, da je još za života bio obavešten da su mu gresi oprošteni.
PREPODOBNOG AHILE ĐAKONA. Strogi isposnik. Njegova hrana: jedna prosfora na nedelju dana.
PREPODOBNIH PAISIJA i MERKURIJA POSTNIKA. Živeći međusobno u nerazdvojnoj bratskoj ljubavi i jednomisliju, oni neprestano molili Boga da ih ne razdvoji ni u ovom ni u budućem životu. I posle smrti oni biše položeni u jednom grobu.
PREPODOBNOG MAKARIJA ĐAKONA. Od detinjstva obećan Bogom, on kao monah tako usrdno služio Bogu u postu i molitvi da se udostojio dara čudotvorstva.
PREPODOBNOG PIMENA POSTNIKA. Bio iguman Pečerskog manastira od 1132 do 1141 godine. On jeo samo jedanput nedeljno, i nikada nije popuštao sebi ni u postu ni u trudu.
PREPODOBNIH LEONTIJA i GERONTIJA. Kanonarsi velike crkve Pečerske obitelji; oba od detinjstva monasi; ugađali Gospodu molitvama, uzdržanjem i revnosnim obavljanjem svoga služenja.
PREPODOBNOG ZAHARIJA POSTNIKA. Hranio se samo zrnevljem pšenice jarice; i to uzimao po zalasku sunca i u maloj količini; imao blagodat izgoniti đavole.
PREPODOBNOG SILUANA SHIMNIKA. Revnitelj čistote i čuvar gradina. On jedanput molitvom prikovao za zemlju lopove koji behu došli da kradu; pa se sažalio na njih i pustio ih s mirom.
PREPODOBNOG AGATONA ČUDOTVORCA. On polaganjem ruku svojih na bolesnike isceljivao ih; imao dar proroštva i prozorljivosti.
PREPODOBNOG IGNJATIJA, arhimandrita pečerskog (od 1435 godine). On molitvama svojim isceljivao mnoge bolnike.
PREPODOBNOG LONGINA, vratara pečerskog. On je znao misli ljudi, sa kakvima je ko ulazio u manastir i izlazio.
 
SPOMEN SVETIH
TRIDESET TRI MUČENIKA IRAKLIJSKIH
Postradali za Gospoda sagoreni u ognju.
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA
DIOMIDA i LAVRENTIJA
 
Privezani za platan, ova dva sveta mučenika biše strelama prostreljeni, i tako skončaše. (Nije poznato odakle su, ni kada i gde skončaše).
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
AMFILOHIJA,
episkopa Vladimira Volinskog
 
Po kazivanju letopisa on hirotonisan 1105 godine, a prestavio se 1122 godine.
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
ILARIONA,
mitropolita Kijevskog
 
Pre episkopstva bio prezviter u crkvi sela Berestova. Bio strog podvižnik; tajno odlazio iz svoga sela k Dnjepru u malecnu pećinicu radi molitve. U to vreme već bio poznat kao čovek blag i književan, a usto i kao isposnik. Godine 1551 sveti Ilarion bi od strane sabora ruskih arhipastira postavljen za mitropolita u Kijevu. U tom činu sveti Ilarion se mnogo trudio oko uređenja crkvenih učilišta i oko zasađivanja istinske pobožnosti u svojoj pastvi. Prestavio se ne pre 1066 godine.
 
SPOMEN SVETE MUČENICE
ŠUŠANIKE (= SUZANE)
 
Kći Gruzinskog cara i supruga Gruzinskog kneza Vaskena. Kada se knez Vasken odreče Hrista, sveta Šušanika ne hte da mu bude žena. Zbog toga bi stavljena na žestoke muke; a zatim zaključana u mračnu i tesnu tamnicu. Tu sveta mučenica provede punih šest godina, ugađajući Bogu neprestanom molitvom i postom, i dostiže taku visinu duhovnog života da je čudesa tvorila. Iznurena surovim podvizima, ona se mirno upokoji u tamnici oko 466 godine. Svete mošti njene počivaju u Tiflisu, u Metehskoj crkvi.
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
SIMEONA,
episkopa Pereslavskog
 
SPOMEN PREPODOBNIH OTACA NAŠIH:
STARACA EVLOGIJA i DANILA
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
DOSITEJA,
igumana Pečerskog
 
Prvi doneo u Rusiju sa Atona čin pojanja 12 psalmova i napisao odgovor na postavljena mu pitanja o životu Svetogorskih monaha.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
TIMOTEJA, igumana Pečerskog
 
Igumanovao od 1127 godine. Njegovim staranjem kivot prepodobnog Teodosija bi 1130 godine obložen zlatom i srebrom.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
AKINDINA,
igumana Pečerskog
 
Igumanovao od 1219 godine. Na njegov predlog, monah Pečerske obitelji sveti Polikarp[10] opisao život nekih prepodobnih podvižnika Pečerskih. Prestavio se 1235 godine.
 
SPOMEN SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA
DAMONA[11]
 


 
NAPOMENE:

  1. Murin – Αιφιοψ = Etiopljanin, crn licem, crnac.
  2. Spomen svetog Arsenija 8 maja; pod tim danom i njegovo Žitije.
  3. To se dogodilo oko 400 godine.
  4. Po Mesecoslovu Veršinskoga i po drugim podacima, prepodobni Sava je poreklom bio Srbin.
  5. Snjatogorski Bogorodični manastir – jedan od najstarijih manastira Pskovskoga kraja; nalazio se na obali reke Velike, četiri vrste daleko od Pskova.
  6. To je bio Spaso-Velikopustinjski manastir na reci Tolvi u Pskovskoj guberniji, na 30 vrsta od Pskova; osnovan prepodobnim Efrosinom oko 1450 godine. Spomen prepodobnog Efrosina praznuje se 15 maja.
  7. To je bio knez Jaroslav Vasiljevič Obolenski koji je upravljao Pskovom.
  8. Ana, jevrejsko ime, znači: milostiva.
  9. Spomen svete Ane praznuje se još i 3 februara, kada i spomen svetog Simeona Bogoprimca.
  10. Spomen njegov Crkva praznuje 25 jula.
  11. Spominje se u Sinajskom rukopisnom mineju br. 631 (iz 10-11 v.).

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *