NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA AVGUST

ŽITIJA SVETIH ZA AVGUST

 

ŽITIJA SVETIH
 
14. AVGUST
 
SPOMEN SVETOG PROROKA
MIHEJA
 
Sveti Mihej, prvi prorok sa ovim imenom, bejaše iz plemena Jefremova, sin Jemvlana. Živeo je u dane svetog proroka Ilije, kada nad Izrailjcima u Samariji carovaše Ahav sa Jezaveljom, a nad Judejcima u Jerusalimu Josafat. Jer u to vreme plemena dvanaest sinova Jakovljevih behu razdeljena na dva carstva: jedno se zvalo carstvo Judejsko, sa prestonicom u Jerusalimu, sačinjavala su ga dva plemena, Judino i Venijaminovo; a drugo se zvalo carstvo Izrailjsko, sa prestonicom u Samariji, u njega su ulazila ostala plemena jevrejskog naroda. U Izrailjskom carstvu nalazilo se pleme Jefremovo, iz koga beše i sveti prorok Mihej.
Sveti Mihej često izobličavaše izrailjskog cara Ahava za one grehe, za koje ga i sveti prorok Ilija izobličavaše: za njegovo otpadanje od Boga u idolopoklonstvo, i za nepravde koje je činio. I nenaviđaše car proroka izobličitelja, ali se ne usuđivaše da ga ubije, bojeći se Božje kazne, i stideći se nevinosti i svetosti pravednoga muža, i plašeći se ostvarenja njegovih proročkih predskazanja. Međutim prorok, dajući mesto nepravednom gnevu carevom, udaljavaše se iz prestonice i življaše mnogo po gorama, da ne bi cara, često izlazeći pred njega i izobličavajući ga, pokrenuo na ubilačku jarost.
U te dane orodi se dom cara izrailjskoga Ahava sa domom cara judejskog Josafata, jer Josafat uze Ahavovu kćer Ataliju za sina svog prvenca Jorama. Pobuđen srodničkom ljubavlju car Josafat ode iz Jerusalima u Samariju u posetu caru Ahavu. U toku veselja Ahav moli Josafata, da mu pomogne u ratu protiv asirskog cara da uzme od njega grad Ramot Galadski, koji je iz davnina bio izrailjski, a asirski car ga beše zauzeo silom. Josafat obeća Ahavu da će zajedno s njim sam ići u taj rat, i reče: Kako ti, tako i ja, kako tvoj narod, tako i moj narod poći ćemo s tobom na vojsku. No najpre upitajmo Gospoda Boga, hoće li nam taj rat biti srećan. – I odmah sazva Ahav četiri stotina svojih poganih i lažnih proroka, na čelu kojih bejaše lažni prorok Sedekija, sin Hanaana. I svi oni hrabrahu Ahava nadom na uspeh, govoreći: Idi! Bog će ti dati u ruke ne samo grad Ramot nego i samog cara asirskog.
Međutim car judejski Josafat, čovek pobožan i veran Bogu, videvši i razumevši da među tim prorocima nema ni jednog istinskog proroka već sve sam laskavac i ulizica, reče caru izrailjskom Ahavu: Nema li tu makar jednog proroka Gospodnjeg, koga bismo upitali i on nam kazao istinu? – Ahav odgovori: Ima jedan čovek koji može upitati Gospoda i otkriti nam istinu; to je Mihej, sin Jemvlana; ali ja ga mrzim, jer mi ne proriče dobra nego svagda zlo. – Ne govori tako, reče Josafat Ahavu, nego ga pozovi i čuj, i ne gnevi se kada te izobličava.
I Ahav odmah posla po proroka Miheja, koji u to vreme dođe iz pustih gora u Izrailj. Oba pak cara seđahu na prestolima svojim u krasoti i slavi kod vrata Samarijskih, i svi lažni proroci proricahu pred njima. Pri tome vrhovni lažni prorok Sedekija načini sebi gvozdene rogove, i zatrubivši reče caru Ahavu: Ovako veli Gospod: ovim ćeš rogovima uništiti i istrebiti Siriju. – Tako isto i ostali lažni proroci govorahu: Idi na Ramot Galadski, i pobedićeš cara asirskog, i predaće ti ga Gospod u ruke. – A poslanik koji otide da dozove proroka Miheja reče Miheju: Eto svi proroci proriču caru dobro; molim te, proriči mu i ti dobro, i neka tvoja reč ne bude suprotna njihovoj. – Sveti Mihej odgovori: Tako da je živ Gospod, govoriću caru ono što mi reče sam Gospod Bog moj.
Kada sveti Mihej dođe i stade pred carem izrailjskim Ahavom, car ga upita: Slušaj, Miheje, da li da idem na vojsku na Ramot Galadski ili da se okanem? – Prorok, ne odgovarajući odmah na carevo pitanje i želeći da ga privuče usrdnijim pitanjima, reče: Idi, i uputiće te Gospod, i predaće ti u ruke cara asirskog. – A car Ahav, videći da prorok ne govori smelo, reče mu: Zaklinjem te mnogo puta, kaži mi istinu pred Gospodom. – Tada sveti Mihej reče smelo: Videh sav narod Izrailjev razasut po planinama kao ovce koje nemaju pastira.
Ovim rečima prorok predskaza, da će vojska Izrailjeva izgubiti u ratu svoga pastira, cara: jer će on biti ubijen, i svi će, kao ovce od vukova, biti razjureni po gorama i pustinjama od strane asirskih vojski. I reče car Ahav caru Josafatu. Ne rekoh li ti da mi ovaj neće prorokovati dobra nego zlo? – A sveti Mihej reče: Čujte reč Gospodnju; videh Gospoda gde sedi na prestolu svom, a sva vojska nebeska stajaše mu s desne i s leve strane. I reče Gospod: ko će prevariti Ahava cara Izrailjeva da otide i padne kod Ramota Galadskog? – I od prisutnih jedni rekoše ovo drugi ono. Tada izide jedan duh, i stavši pred Gospoda reče: ja ću ga prevariti. A Gospod ga upita: kako? On odgovori: iziću ću, i biću lažljiv duh u ustima sviju proroka njegovih. I Gospod mu reče: prevarićeš ga i nadvladaćeš, idi i učini tako. Znaj dakle, care, govoraše prorok, lažljivi duh je u ustima svih proroka tvojih, i Gospod je izrekao zlo po tebe.
Kada prorok govoraše ovo, pristupi lažni prorok Sedekija i udari svetog Miheja po obrazu rekavši: Kakav ti duh Gospodnji kaza sve to? – Sveti Mihej odgovori: Ti ćeš videti zbivanje ovih reči u onaj dan kada iz straha od Asiraca budeš bežao iz sobe u sobu, i iz kuće u kuću, želeći da se sakriješ u domu svom.
Ispunivši se gneva, car Ahav naredi da uhvate proroka Miheja i bace u tamnicu, i da mu tamo daju po malo hleba i po malo vode, da samo ne umre od gladi i žeđi, i ostane u životu dok se on ne vrati, da bi ga stavio na muke. Car tako i reče: Držite ga dok se ja ne vratim u miru. – A sveti Mihej odgovori caru: Ako se ti vratiš u miru, onda nije Gospod govorio preko mene. – Rekavši to, sveti Mihej se obrati narodu i gromko reče: Čujte to svi ljudi!
Sveti Mihej bi posađen u tamnicu u prestonici izrailjskog carstva gradu Samariji. A car Ahav, otišavši u rat, bi ubijen, saglasno proročanstvu svetoga Miheja, kao što o tome opširnije piše u 22 glavi 3 knjige o Carevima i u 18 glavi 2 knjige Dnevnika. Po smrti Ahava zacari se njegov sin Ohozije.
O končini svetog proroka Miheja ne govori se ništa u Svetom Pismu; samo se u Prologu kaže kao da je bio ubijen od Jorama, sina Ahavova; no već je ranije rečeno da je Joram bio zet Ahavu a ne sin. Ipak je verovatno da je prorok Božji Mihej skončao mučeničkom smrću, ubijen nekim od mučitelja: jer i žena Ahavova Jezavelja koja ostade udovicom, i sin Ohozija koji se zacari posle oca, i zet Joram car jerusalimski, svi oni nisu mogli štedeti onoga koji je prorekao Ahavovu pogibiju.
Spomen ovog svetog proroka Miheja u Velikom Četi Mineju i u Kijevskim mesecoslovima nalazi se pod petim januarom. I u Četi Mineju govori se o njemu, da je zbog izobličavanja bezakonja ubijen i bačen u provaliju, a bližnji svetoga Miheja izvadili su otuda česno telo njegovo i pogrebli na svojoj zemlji, blizu groba nekog stranstvujućeg proroka.
Nakon sto pedeset i više godina posle prvog svetog proroka Miheja javio se[1] drugi sveti prorok tog imena, čiji se spomen praznuje u današnji dan. On beše iz plemena Judina, a iz sela Morasi blizu grada Elevteropolja, zbog čega je i nazvan Morasićanin. On je prorokovao u Jerusalimu u dane judejskih careva Joatama, Ahaza i Jezekije; u koje vreme življaše i sveti prorok Isaija. Sveti Mihej izobličavaše svoje saplemenike što su ostavili istinitog Boga, pali u idolopoklonstvo i usvojili pogane običaje neznabožačke, i sa tugom im govoraše od lica Božija: Ljudi moji, šta vam učinih? čime vas uvredih? čime vam dosadih? Odgovorite mi. Što vas izvedoh iz zemlje Misirske i izbavih iz ropstva, zato li mene ostaviste a idole neznabožačke sebi za bogove izabraste?
Isto tako izobličavajući zlostavljanja, nepravde, grabež i uvrede, nanošene ubogima i ništima od strane knezova, sudija i starešina, sveti Mihej je govorio: Čujte ovo, poglavice doma Jakovljeva i knezovi doma Izrailjeva, koji mrzite na dobro a ljubite zlo, ne treba li vam znati i tvoriti što je pravo? No vi tako nepravedno tlačite nište i uboge ljude nevine, da i kožu sa njih odraste, i kosti im polomiste, i tela im zdrobiste, kao da ćete ih u lonac metnuti i jelo spremati. Čujte ovo, poglavice doma Jakovljeva i knezovi doma Izrailjeva, koji se gadite na pravdu, i sve što je pravo izvrćete; koji gradite Sion krvlju i Jerusalim nepravdom!
Tako sveti prorok izobličavaše grešnike, i videći da se ne popravljaju, oplakivaše pogibao njihovu jecajući i vapijući: Teško meni! jer sam kao kad se obere letina, i kao kad se pabirči posle branja vinograda, nema grozda za jelo (tako nema onih koji ugađaju Bogu!). Avaj, dušo moja! nesta pobožnoga sa zemlje, nema pravednoga među ljudima! svi vrebaju krv, svaki lovi brata svoga mrežom, ruke svoje spremaju na zlo, knez ište poklone i sudija sudi za mito.
Tako izobličavajući zle i oplakujući nepokajanost njihovu, sveti prorok predskazivaše gnjev Božji koji ide na njih: on će najpre kazniti prestonicu izrailjskog carstva Samariju, jer se u njoj otpoče idolopoklonstvo i gaženje zakona Božija i pogana dela neznabožačka; zatim će ista takva kazna postići Jerusalim, jer je pravosuđe Božije odredilo, da Samarija bude razorena od Asiraca a Jerusalim od Haldejaca. I opet ridaše prorok govoreći: Jao, jao! odmazde Božije stigoše! – No među svima ovim tužnim predskazivanjima prorok Božji objavi i radosnu vest, da će se Pastir i Spasitelj duša naših, Gospod Isus Hristos roditi u Vitlejemu: I ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinim, iz tebe će izaći Onaj koji će biti Gospodar u Izrailju (Mih. 5, 2). – Ostala predskazanja ovog svetog proroka Božjeg izložena su u proročkoj knjizi njegova imena.
Kako je po završetku svoje proročke službe sveti Mihej okončao svoj život, o tome nema jasnih podataka, ali se smatra da je mučenički skončao. U knjizi svetog proroka Jeremije piše da kada su sveštenici sa lažnim prorocima i mnoštvom naroda hteli ubiti svetog Jeremiju, onda neki od starešina ustaše u njegovu zaštitu, govoreći svemu zboru narodnom: Setite se Miheja Morasićanina, on prorokova u vreme Jezekija cara Judina i reče svemu narodu judejskom: ovako veli Gospod Savaot: Sion će se preorati kao njiva i grad će Jerusalim biti gomila kamenja, i gora ovoga doma visoka šuma. Je li ga za to ubio Jezekija car Judin i sav narod? nije li se pobojao Gospoda i molio se Gospodu? i Gospod otkloni bedu koju beše izrekao na njih, a mi hoćemo da učinimo veliko zlo dušama svojim (Jerem. 26, 18-19).
Iz ovih reči može se videti, da sveti prorok Mihej nije bio ubijen, nego je u miru skončao posle bogougodnog života svog u svetu. On je umro i bio pogreben u svojoj postojbini – selu Morasi. A posle mnogo i mnogo godina, u vreme cara Teodosija Velikog prema otkrivenju Božjem Zevzinu, episkopu elevteropoljskom, biše obretene česne mošti njegove zajedno sa moštima svetog proroka Avakuma. Zbog svega toga neka je Bogu našemu slava svagda, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 
SPOMEN SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA
MARKELA,
episkopa Apamejskog[2]
 
Sveti Markel se rodio na Kipru od bogatih i znamenitih roditelja. Bio visoko obrazovan, stupio je u brak i imao dece. Kada mu žena umre, on se povuče u monaški život u Siriju ostavivši svoju decu Proviđenju. Pročuo se beše zbog milosrdnosti, krotosti i učenosti duhovne, zbog čega ga Apamejci izabraše za svog episkopa. Kao episkop revnosno se trudio na obraćanju neznabožaca u veru hrišćansku. Kada izgori neki hram idolopoklonički, idolopoklonici uhvate Markela i, tobož kao prouzrokovača toga požara, sažežu na ognju, oko 389 godine. Poučno je iz života svetog Markela još i to, što se kod njega spominje sveštanje vode i upotreba osveštane vode.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
URSIKIJA (URSIKINA)
 
Sveti Ursikije beše rodom iz grada Siventa u Iliriji. U vreme cara Maksimijana on beše vojnik. Kao hrišćanin on bi optužen kod cara Maksimijana. Car ga predade eparhu Aristidu, da mu sudi. Ovaj naredi te Ursikija silno tukoše volovskim žilama, i sva mu leđa i grudi u rane pretvoriše: zatim mu ruke namazaše zejtinom, pa sumporom, pa smolom, i onda metnuše na njih žeravicu. Mučen tako, sveti mučenik reče da ruke njegove pravedno pate, jer su spasle mučitelja iz smrtne opasnosti. Mučitelj Maksimijan, prekoren od nekog Tertulijana, koji je tu bio prisutan, da je nezahvalan prema svetitelju koji ga je spasao, naredi da izliju hladnu vodu na mučenikove ruke te da ugase oganj. No kasnije, po izvršnoj presudi, svetom Ursikiju bi glava odsečena od nekog Valenta, koji ga najpre i beše optužio kao hrišćanina. Tri puta ovaj bezdušnik udari mačem po vratu svetog mučenika, i tako blaženi Ursikije primi venac mučeništva.
Sveti Ursikije postrada 300 godine.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
LUKIJA VOJNIKA
 
Sveti Lukije beše vojnik. Postrada za Gospoda Hrista sažežen u ognju.
 
SPOMEN SVETOG NOVOMUČENIKA
SIMEONA TRAPEZUNTSKOG
 
Po zanimanju beše zlatar i življaše u Carigradu. Pri jednom sporu hrišćana i Jevreja bi oklevetan od Jevreja kod turskih vlasti da je tukao jednog turskog Jevrejina. Zato bude uhvaćen i bačen u tamnicu, gde provede punih četrdeset dana. Vlasti mu obećale da će ga pustiti ako se poturči, inače će ga pogubiti. Simeon junački izjavi na sudu: „Makar mi hiljade smrti naneli, vi nećete uspeti da me pokolebate u mojoj veri i ljubavi prema Isusu Hristu – Gospodu mom i Bogu mom“. Zbog toga blaženi Simeon bi osuđen na smrt, i obešen u Carigradu, 14 avgusta 1653 godine. Njegovo mučeničko stradanje zapisao je Jovan Kariofilis (vidi „Neon Martirologion“).
 


 
NAPOMENE:

  1. U osmom veku pre Hrista.
  2. Njegov spomen vrši se još i 25 februara.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *