Žitija Svetih za jul

4. JULI
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
ANDREJA,
arhiepiskopa Kritskog[1]
 
Sveti Andrej rodio se nem u gradu Damasku[2] od vrlinskih hrišćanskih roditelja. I ostade nem sedam godina. Kada se s roditeljima svojim pričesti u crkvi Božanstvenih Tajni Tela i Krvi Hristove, tog časa mu se u vreme svetog pričešćivanja razreši jezik od nemila i on stade govoriti. Jer Hristos, istiniti Sin Božji pod vidom hleba i vina, načinivši sebi hvalu ustima ovog nemog dečka, pokaza koliko je velika sila Svetog Pričešća. Dobivši kroz Sveto Pričešće moć govorenja, blaženi Andrej bi dat da se uči božanstvenim knjigama. U četrnaestoj pak godini svoga uzrasta on bi doveden u sveti grad Jerusalim radi služenja Bogu. Svjatjejši patrijarh ga primi i pričisli kliru; potom ga, kao pametna čoveka, uze sebi za pismovoditelja. Sveti Andrej vođaše tako vrlinski život, podvizavajući se u celomudriju, uzdržanju i krotosti, da mu se i sam patrijarh divljaše. I beše on Bogu ugodan i svima mio.
Nakon mnogo godina, za carovanja Konstantina Bradatog[3], u Carigradu bi sazvan Šesti Vaseljenski Sabor svetih otaca[4] protiv zločestive jeresi monotelita[5]. Na ovaj Sabor tadašnji jerusalimski patrijarh Teodor posla ovog blaženog Andreja, tada arhiđakona, jer sam svjatjejši patrijarh nije mogao ići na Sabor u Carigrad, pošto se Jerusalim u to vreme nalazio pod vlašću muslimana. Na ovom Saboru blaženi Andrej postade znamenit među svetim ocima, i kod cara, zbog blagodati Svetoga Duha kojom beše ispunjen. Oni primetiše u njemu ne samo knjižnu mudrost i duboko poznavanje dogmata svete Pravoslavne Crkve nego i svetost bogougodnog života. Protiv jeretika on se pokaza kao sjajan vojnik Isusa Hrista, i junački vojujući za blagočešće on mnogo pomagaše Saboru svetih otaca.
Po završetku Sabora sveti Andrej se vrati u Jerusalim, i provođaše vreme u svojim uobičajenim bogougodnim trudovima. Po nalogu patrijarha on vođaše brigu o sirotinji, zbrinjavanju putnika i negovanju bolesnika. U svemu tome on bejaše toliko marljiv i usrdan, kao da samome Hristu služi. Posle toga, za vladanja cara Justinijana Drugog[6] blaženi Andrej bi naznačen za arhiepiskopa na Kritu. Tu on beše svetilnik svetu, obasjavajući Crkvu Hristovu svojim bogonadahnutim učenjem i svojim životom, punim svakovrsnih vrlina. Jereticima pak on beše strašan, kao nepobedivi podvižnik, koga se i demoni bojahu i koje on izgonjaše.
No ne samo nevidljivi nego i vidljivi neprijatelji se progonjahu njegovim molitvama. Tako jednom na ostrvo Krit napadoše Saraceni sa svojim lađama, i opsedoše grad Drumeos, u kome se hrišćani behu zatvorili sa svojim pastirem, svetim Andrejom. Oni silno tukoše opsednuti grad, ali bez uspeha; i sa stidom pobegoše, gonjeni ne oružjem nego moćnijim od svakoga oružja molitvama svetiteljevim, koje on sa suzama prolivaše k Bogu, i njima kao strelama nanošaše rane neprijateljima. Njegove molitve imađahu veliku silu: on za vreme bezdoždija i suše na Kritu molitvama svojim nizvede dažd, koji napoji zemlju i dade joj obilan rod.
Svetitelj Hristov Andrej napisa mnoge bogonadahnute knjige, pesme i kanone, kao i Veliki Kanon što se peva u četvrtak pete nedelje Velikog Posta. On ukrasi Crkvu pesmama, i mnogim pohvalama okiti Prečistu Djevu Bogorodicu. Radi nekih crkvenih potreba on otputova u Carigrad, i bi tamo mnogima od koristi, jer se svaki naslađivaše i popravljaše gledajući lice njegovo i slušajući medotočive reči njegove. Zbog toga se i sticahu k njemu svi koji ištu spasenje dušama svojim. A pred povratak iz Carigrada na Krit, svetitelj provide svoju smrt i reče svojim milim u Hristu prijateljima, da on neće više videti Krit. I oprostivši se sa tim prijateljima, on sede na lađu i krenu na put. Doplovivši do ostrva Mitilene, on se razbole, i na jednom mestu zvanom Jeris on predade svoju svetu dušu u ruke Božije, godine 740.
Blaženi Andrej, pošto je bogomudro pasao povereno mu stado slovesnih ovaca, uvršćen je među svete jerarhe, koji stoje pred prestolom Oca, Sina i Svetoga Duha, Jednog u Trojici Boga, kome slava vavek. Amin.
 
ŽITIJE SVETE PRAVEDNE
MARTE[7],
majke svetog Simeona Divnogorca
 
Sveta pravedna Marta rodila se u Antiohiji. Roditelji njeni behu pobožni hrišćani. Oni je ubeđivahu da stupi u brak, ali ona ne pristajaše na to, pošto je želela da živi devstvenim životom. Međutim neko božanstveno viđenje u crkvi svetog Preteče natera je da se pokori roditeljima i da se uda. U braku ona po Božjem daru zače sina, svetog Simeona, o čemu ona bi unapred obaveštena svetim Jovanom Pretečom koji joj se javi[8]. Poživevši ne mnogo godina sa mužem ona obudove, i vaspitavaše svoje dete vrlo brižljivo, pazeći na njega po naređenju svetog Preteče, pošto je ono imalo biti sasud Svetoga Duha. Marta se svagda moljaše Bogu za svoga sina, da ga primi na službu Sebi, kao nekada Samuila[9] od proročice Ane.
Jednom kada Marta razmišljaše o detetu svom šta će biti od njega kada poraste, ona vide u snu sledeće viđenje. Ona vide sebe sa krilima i kako uzleće visoko, držeći u rukama dete i uznoseći ga na dar Gospodu, i pritom govoraše: Ovakvo uzlaženje tvoje željah da vidim, o čedo! Neka me Sazdatelj moj otpusti s mirom, jer obretoh milost kod Njega, pošto se udostojih posvetiti Mu plod utrobe moje!
Ovo viđenje, kao i ranija otkrivenja što je imala, blažena Marta skrivaše u srcu svom i blagodaraše Boga. I boravljaše stalno u hramu Božjem, nikada ne propuštajući crkveno pravilo, zbog čega i stanovaše blizu crkve. Ona je pre svih dolazila u crkvu na bogosluženje, a izlazila posle svih. U nje beše blagočestivi običaj: odlaziti na praznična bogosluženja, ma gde se vršila ona, u svete hramove; s velikom pažnjom i skrušena srca stajati na svunoćnim bdenijima i božanskim službama; i često se pričešćivati Božanskim Tajnama Tela i Krvi Hristove. A koliko se dostojno ona pričešćivaše, svedoči to što posle svetog pričešća njeno lice sijaše nekom čudnom svetlošću, kao nekada Mojsijevo.
Svake noći u svojoj kući Marta ustajaše pred ponoć na molitvu, koju svršavaše u toploti duha, lijući suze, a svim umom pogružena u Bogu, koga ona ljubljaše svim srcem, svom dušom i svom snagom. Prema ništima ona beše neiskazano milosrdna, hraneći gladne i odevajući nage. Često posećujući bolnice, ona svojim rukama služaše bolnima, a za one što umirahu davaše pogrebnu spremu od trudova svojih. Isto tako i onima što se krštavahu davaše bele haljine koje sama izrađivaše. Po naravi ona beše toliko krotka, smerna i nezlobiva, da je niko nikada ne vide da se gnevi, ili da se prepire, ili da je žalosna. Ona čuvaše usta svoja od mnogogovorenja, govoreći samo najnužnije. Ona veoma čuvaše molčanije, pošto ono navikava um na bogorazmišljanje; i iz njenih se usta ne ču reč prazna, ili lažna, ili nebogougodna, već iz dobre riznice srca svog iznošaše dobra ustima svojim. Sveta Marta beše i mirotvorka među razgnevljenima, i savetodavka onima koji ne vode dobar život, i obrazac celomudrenog, bogobojažljivog i bogougodnog života za sve, ne samo za žene nego i za ljude. Ona bejaše prepuna svakovrsnih vrlina, koje je nemoguće podrobno ispričati. Dovoljan dokaz o svetosti njenog života jeste velika svetost rođenog od nje prepodobnog Simeona, jer je takvoj ženi i dolikovalo da bude majkom takvog sina.
Kada se već njen sin prepodobni Simeon podvizavaše na Divnogorskom stolpu[10], Marti, posle ponoćne molitve, u tananom dremežu bi ovako viđenje. Njoj se sa svetim apostolom Timotejem javi sveti Jovan Krstitelj, prema kome ona, posle Boga i Prečiste Bogorodice, imađaše naročito usrđe i svakodnevno mu se s verom moljaše, i reče joj: „Ja se u svako vreme molitveno zauzimam za tebe pred Bogom, i nikada te neću ostaviti.“
Užasnuta i obradovana ovim viđenjem, Marta se prenu i sa strahom proslavi Boga. I ispriča to sinu svom prepodobnom Simeonu, koga je ona ponekad posećivala. Dolazeći i videći pri stolpu prepodobnoga mnoštvo najraznovrsnijih bolesnika, steklih se tu radi isceljenja, i mnoga čudesa koja bivaju molitvama prepodobnoga, Marta se ne nadimaše u umu svom, nego gledaše na to sa naročitom zebnjom, da ne bi kako vrag podmetnuo zamku nogama sina njenog. Stoga se ona sa suzama moljaše Bogu, da joj izbavi sina od lukavstva vražija. A prepodobnome govoraše: Čedo moje, za sve to valja proslavljati Boga koji dejstvuje preko tebe. Ti pak imaj na umu svoju nemoć, i sa najvećom opreznošću čuvaj srce svoje. – Prepodobni s radošću primaše savete svoje majke i, veseleći se dušom zbog bogougodnog života njenog, uznošaše blagodarnost Bogu.
Pošto blažena Marta provede dugo godina u mnogim vrlinama i najzad ugodi Bogu, ona na godinu pred smrt svoju, u vreme toplih ponoćnih molitava k Bogu, dođe u ushićenje i vide mnoštvo Nebeskih Činova sa svećama u rukama, koji likovahu i njoj govorahu: Po isteku godine mi ćemo te, razrešenu od tela, uzeti u pripremljeno ti od Gospoda mesto pokoja.
To isto bi otkriveno i prepodobnom Simeonu. A jednome od bratije bi ovakvo viđenje. Vide on Mater Božiju Prečistu Djevu Mariju gde u slavi sedi na prestolu, a blaženu Martu gde stoji pred Njom, sa rukama krstoliko pruženim k Njoj, sva pretvorena u krst zlatni, i sija svetlošću nalik na sunčane zrake. Ona sva izgledaše kao presvetli krst, samo joj se lice mogaše raspoznati iznad krsta. – Ovo viđenje bi kazano prepodobnom Simeonu. A on reče da je to znak da se približava kraj blažene matere njegove.
Kada se navršavaše poslednja godina bogougodnog života svete Marte, ona dođe u posetu sinu svom prepodobnom Simeonu. I reče joj Simeon: Blagoslovi me, majko moja, kao što Avraam blagoslovi Isaaka! – Ja radi toga i dođoh ovamo, odgovori sveta, da se udostojim tvoga blagoslova i molitava, jer mi samo još tri meseca preostaje života, pa ću otići ka Gospodu Bogu mome, koji te izvede iz utrobe moje. On neka ti da blagoslov i blagodat Svoju, da bi ti dobro završio otpočeti dobri podvig svoj, i neka te On udostoji carstva Svog!
Govoreći to, blažena Marta ronjaše suze iz očiju svojih. A plakahu i bratija koji se behu sabrali tu, jer se veoma ožalostiše čuvši da posle tri meseca neće više videti lice Martino. Oni govorahu: Neka je živa duša tvoja, mati, i neka hvali Gospoda! – A ona potvrđivaše svoje reči, govoreći: Ako ne bude onako kao što vam rekoh, onda smatrajte lažljivicom mene, sluškinju vašu. – Na to joj prepodobni Simeon reče: Mi sada molimo za tvoj blagoslov, a ove reči tvoje su bol srcu našem. – Svetiteljka onda reče: Blagosloveni ste vi od Gospoda, i blagosloveni su oni koji vas blagosiljaju. – Pri ovim rečima svi joj se prisutni pokloniše. A i ona im se takođe pokloni, i ode kući svojoj u Antiohiju.
Sutradan po odlasku matere svoje, prepodobni Simeon dozva najopitnije među bratijom i reče im: Zaista se približuje vreme odlaska sa zemlje gospođe majke moje, jer prošle noći videh u viđenju postavljen preda mnom presto i na njemu sedi mati moja, a mi svi stojimo oko nje, i ona nam učiteljski govori prve reči psalma: Blago čoveku koji ne ide na veće bezbožnika (Ps. 1, 1), i ostalo iz toga psalma. Pored toga ona nam, kao majka svojoj deci, izgovori i mnoge druge poučne reči. Zatim ustade i pođe ispred nas u crkvu, držeći u ruci presvetli krst, a mi, pojući umilne psalme, iđasmo za njom.
Posle toga, na nekoliko dana pred svoju končinu blažena Marta ponovo dođe k prepodobnom Simeonu radi poslednjeg praštanja. Tom prilikom ona mu ispriča sva božanstvena otkrivenja koja je imala u toku svoga života; sem toga obavesti ga i o trudovima i podvizima svojim, koje je tajno obavljala radi slave imena Božjeg. I tu noć ona prenoći tamo. U sanom viđenju ona vide sebe uznesenu na nebesku visinu, i vide čudesnu i presvetlu palatu, čiju lepotu ne može izraziti nikakva reč. I dok ona hođaše po toj palati i divljaše se nerukotvornoj građevini, ona ugleda Prečistu Djevu Bogorodicu sa dva presvetla angela, koja je upita: Što se diviš? – A ona, sa strahom i radošću poklonivši se bogobojažljivo Božjoj Materi, odgovori: Divim se, o Vladičice, jer tako čudesnu palatu ja ne videh na zemlji u sve dane života svog. – Šta misliš, upita je Prečista, za koga je spremljena ova palata? – Ne znam, Gospođo! odgovori Marta. – Tada joj reče Mati Božija: Zar ti ne znaš da je ovo mesto pokoja, koje sagradi sin tvoj i u kome ćeš ti odsada boraviti vavek, spremljeno za tebe? – Rekavši to, Prečista naredi anđelima i oni postaviše usred palate divan presto; onda Prečista reče svetoj Marti: Ova slava daruje se tebi, pošto si bogougodno poživela u strahu Gospodnjem. – Posle toga Bogomater upita Martu: Želiš li da vidiš nešto još slavnije? – Pri ovim rečima Ona joj naloži da pođe za Njom. Uzišavši na najviša nebeska mesta, Bogomati joj pokaza palatu, nesravnjeno čudesniju i blistaviju od one prve, čiju divotu ne može um ljudski postići niti jezik iskazati. I ovu palatu, reče Prečista, podigao je tvoj sin; a počeo je temelje i treće palate. – Rekavši to, Prečista je povede ka sunčevom istoku i pokaza joj s visine rajska naselja, i u njima mnoštvo horova muškog i ženskog sveta koji se veseljahu. I reče Vladičica: Ova mesta darova Sin moj onima koji provedoše život celomudreno i pravedno u držanju zapovesti Gospodnjih, i usrdno činjahu mnoge milostinje, zbog čega se i sami udostojiše od Gospoda, jer: blago milostivima, jer će biti pomilovani (Mt. 5, 7).
Takvo bi viđenje svete Marte, koje ona ispriča sinu svom. A taj dan beše nedelja, i ona se pričesti Božanstvenih Tajana Tela i Krvi Hristove, i sijaše licem od blagodati Božije, i od neizrazivog radovanja duhovnog kojim se ona ispuni kada bi obaveštena o končini svojoj i o spasenju svom. Ceo taj dan i sledeću noć blažena Marta provede delom u mnogim prijatnim bogonadahnutim razgovorima sa svojim sinom, delom u toplim suznim molitvama k Bogu. U ponedeljak pak, davši mir i blagoslov i poslednji celiv sinu svom i svima učenicima njegovim, ona se rastade s njima, dok svi oni plakahu mnogo, i ode u naselje, zvano Tivirint, tri potrkališta udaljeno od Divne Gore, u kome beše crkva svetog Jovana Krstitelja. Tu ona izli mnogo molitava, i stade iznemogavati telom. Žitelji ovog naselja, koji je veoma poštovahu, moljahu je mnogo da odahne kod njih od trudova svojih. I ona se stvarno taj dan i iduću noć odmori kod njih, ali još više iznemože telom. Onda u utorak bi odvezena na kolima u Antiohiju kući svojoj, koja se nalazila u predgrađu, zvanom Dafne. A u sredu, moleći se toplo Bogu i lijući obilne suze, i imajući nesumnjivu nadu na svoje spasenje, ona predade u ruke Božje svetu dušu svoju, u peti dan meseca jula. Umirući, ona zavešta da telo njeno bude pogrebeno na mestu gde se pogrebavaju stranci i ništi. Ali prepodobni sin njen Simeon, obavešten otkrivenjem od Boga o prestavljenju majke svoje, posla neke od svojih učenika da telo njeno prenesu k njemu na Divnu Goru, da ga sahrani pored svoga stolpa.
O svetoj Marti piše i ovo. Kada sveta duša njena otide ka Gospodu, neki, nalazeći se oko česnog tela njenog, videše kako se lice njeno osmehuje radosno, i iz njenih usta čuše se ove reči: „Veliku blagodat primih od Boga, i nalazim se u neiskazanoj svetlosti i radosti“. Prisutni se užasnuše, i pomišljahu da ona radi sina svog dobi milost od Gospoda. Ali ona na ovakve njihove pomisli govoraše, da se ona proslavi ne toliko zbog sina koliko zbog vrlinskog života svog, jer Gospoda radi pokaza veliko trpljenje u uzdržanju i postničkim podvizima, i revnosno hoćaše putem zapovesti Njegovih, i od sveg srca zavole Bogomater koja je Gospoda rodila.
Česno telo svete Marte bi u petak sa velikom češću nošeno iz antiohijskog predgrađa Dafne na Divnu Goru, jer mnogi antiohijski narod i sveštenstvo sa kadionicama, svećama i psalmopojanjem sprovođahu veliku ugodnicu Božju. Oni što nošahu kovčeg sa česnim telom njenim tvrđahu da nikakvu težinu ne osećahu za vreme nošenja. Jer dok tela ostalih mrtvaca imaju prirodnu težinu, dotle ovo sveto telo bejaše nekako nadprirodno lako, i kao da samo po vazduhu iđaše. A jedan mlad čovek iz gomile, po imenu Sergije, sin uglednog građanina Antonija, videvši ovu veličanstvenu pratnju i narod koji se tiska oko kovčega, jedne kako usrdno podmeđu svoja ramena pod kovčeg da ga nose, druge kako žele da se dotaknu česnog tela, podsmehnu se u sebi, govoreći: „Kakva je korist od dodira k mrtvome telu?’ – I vrati se natrag. I gle, odmah se tako teško razbole, da oneme od bolesti; i ta bolest njegova trajaše trideset dana, i jedino na grobu svetiteljke on dobi isceljenje, o čemu će biti reči kasnije.
Kada česno telo donesoše u obitelj prepodobnog Simeona, koja se nalazi pored njegovog stolpa, stadoše pri telu vršiti svunoćno bogosluženje. I te noći dvojici od bratije učenika Simeonovih blažena Marta javi se živa u svetloj odeći i presvetlog lica. Učenici se silno prepadoše, znajući da je ona umrla. No ona im reče: „Ne bojte se, jer me Gospod ne ubroja među mrtve nego među žive, i ja dođoh da vam pomažem protiv đavola, da biste, pobedivši ga, dobili život večni.“ – Rekavši to, ona postade nevidljiva.
Kada nastupi subota, silan se svet sa sveštenicima i kliricima sabra iz okolnih gradova i sela radi pogreba svetiteljke. Oni primetiše da se sveto lice njeno u grobu ne beše izmenilo, nego beše kao mlado, cvetajuće lepotom i sijajuće blagodaću; i iz tela njenog ne izlažaše zadah svojstven mrtvacima, mada već beše četvrti dan otkako se prestavila. Uz pojanje propisanih pesama oni je česno pogreboše pred stolpom svetog Simeona, po njegovom naređenju, da bi on svagda mogao gledati grob svoje majke.
A kad minu subota i stade se vršiti nedeljno bogosluženje, jedan čovek iz naroda, po imenu Jovan, po činu crkveni čtec, zadremavši, vide svetu Martu kako blistajući sva uzlazi po lestvici na stolp k prepodobnom Simeonu; a nad grobom njenim vide heruvimsku kolesnicu, voženu šestokrilim životinjama. – Ovo viđenje on potom sa zakletvom ispriča prepodobnom Simeonu. Prepodobni mu na to reče: Čedo, daj slavu Bogu što te udostoji da vidiš heruvimsku kolesnicu. A mati moja i ja začeti smo i rođeni u gresima, i nama je potrebna milost Božja.
Posle toga k prepodobnom Simeonu dođoše otac i majka gorespomenutog Sergija, koji se podsmehnu pratnji svete Marte i zbog toga se iznenada razboleo, i s plačem ga moljahu da molitvom svojom isceli i njihovog sina kao što isceljuje mnoge drute bolesnike. Svetitelj im na to reče: Idite i upitajte sina svog, neka vam sam kaže uzrok svoje bolesti, jer on već može govoriti, pošto mu je sada lakše. – Vrativši se kući, roditelji stadoše raspitivati sina o njegovoj bolesti. On im onda reče: Ova teška bolest naiđe na mene zato što se podsmehnuh česnoj pratnji svete Marte, okrenuh lice svoje od nje, i ne htedoh na ramenima svojim ponositi njen kovčeg. – Tada roditelji metnuše sina svog u kola i odvezoše ga na Divnu Goru k prepodobnome. A on im naloži da ištu isceljenje od groba njegove majke. I kada se oni sa suzama pomoliše na česnom grobu njenom, bolesnik odmah ustade savršeno zdrav, kao da nikada ni bolovao nije.
Po sahrani prepodobne Marte bratija postaviše kandilo na grobu njenom s rešenjem, da ono i danju i noću gori u čast njenu. No posle izvesnog vremena oni se olenjiše i prestadoše paliti kandilo. Međutim, primeđujući to, prepodobni Simeon ćutaše i ništa ne naređivaše odnosno kandila, da učenici njegovi ne bi pomislili o njemu, da on bezmerno poštuje svoju mater posle smrti. Tih dana, teško se razbole manastirski ekonom, tako da beše skoro na samrti. No u ponoći njemu se javi sveta Marta, govoreći: „Zašto ne palite kandilo na grobu mome? Znajte, da meni nije potrebna svetlost od vaših sveća, pošto sam se udostojila od Boga večne nebesne svetlosti; no to je potrebno za vas. Jer kada svetlost zažižete na grobu mom, to vi činite za svoje spasenje, jer me pobućujete da se molim za vas Gospodu.“ Govoreći to, svetiteljka držaše u svojoj desnoj ruci kao presvetli biser – česticu životvornog Tela Hristovog. Dodirnuvši njome bolesnika, ona reče: Budi živ i zdrav od ovoga!
Rekavši to, ona postads nevidljiva. Bolesnik pak odmah ustade zdrav i pohita na grob svetiteljkin; i pavši kraj groba, on suzama zalivaše zemlju, moleći s jedne strane oproštaj za svoj nehat, a s druge – blagodareći za isceljenje. Posle toga on uredi, te kandilo neugasivo goraše na svetiteljkinom grobu.
Zbivahu se i mnoga druga čudesa na grobu svetiteljke: slepi progledahu, đavoli se iz ljudi izgonjahu, i svakovrsne bolesti se brzo isceljivahu, molitvama svete pravedne Marte a blagodaću Gospoda našeg Isusa Hrista, kome slava sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
DONATA, episkopa Libije
 
Kao episkop Libije učinio mnoga velika i bogougodna dela.
 
STRADANJE SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA
TEODORA,
episkopa Kirinejskog
 
Sveti sveštenomučenik Teodor življaše u vreme cara Dioklecijana[11] u gradu Kirineji[12], u Libiji, odakle je bio i Simeon Kirinejac[13]. On imađaše divan rukopis, i bejaše tako savršeni krasnopisac, da je crkvama Božjim ostavio mnogo svojeručno napisanih knjiga. Zbog toga ga njegov rođeni sin Lav optuži igemonu[14] Dignianu kako on ima neke knjige, te mnoge jeline odvraća od služenja bogovima i obraća ih u Hristovu veru. Sa tog razloga sveti Teodor bi izveden pred igemona, a njemu sledovahu mnogi hrišćani, među kojima behu sveta Lukija, Aroa i Kiprila. Igemon zatraži od svetitelja da mu preda knjige, i zahtevaše od njega da se odrekne Hrista. No svetitelj niti knjige predade, niti se Hrista odreče. Zato ga silno tukoše motkama i olovnim štapovima. Posle toga mučenik razruši neznabožački žrtvenik. Zbog toga ga obesiše o drvo i strugahu mu celo telo; pri tome mu rane zalivahu sirćetom i solju, pa ih surim krpama trljahu; zatim mu brijačem odsekoše jezik; koji uzeše gorespomenute svete žene; pa ga najzad odvedoše u tamnicu. Idući u tamnicu, evetitelj uze od svetih žena svoj jezik i metnu ga na svoje grudi, i pojavi se jedan golub koji lećaše oko svetitelja. Videći to Lukije neznabožac, većnik grada Kirineje, verova u Hrista. A sveti mučenik ozdravi blagodaću Božjom; i posle toga požive kratko vreme, pa predade dušu svoju u ruke Božje, 310. godine. Utom i golub izlete iz tamnice.
Međutim igemon, doznavši da je većnik Lukije poverovao u Hrista, naredi da se predadu na smrt gorespomenute žene: Lukija, Aroa i Kiprila, a i svi jelini koji poverovaše u Hrista i biše kršteni svetim Teodorom. Posle toga Lukije, pošto se krsti, ubedi i samog igemona Digniana, te i on poverova u Hrista. Onda oni zajedno otploviše sa Krita na ostrvo Kipar, i tamo nađoše drugog igemona koji stavljaše na muke sve koji prizivahu ime Hristovo. Krišom od Digniana Lukije predade sebe mučiteljima; i pošto razruši idolopoklonički žrtvenik, njemu bi odsečena glava, i on primi venac mučeništva. Dignian uze sveto telo njegovo i pogreba ga.
Sveta mučenica Kiprila bejaše iz istoga grada, iz koga beše i sveti mučenik Teodor: Kirineje. Udavši se, ona provede u braku dve godine; i posle smrti svoga muža ostade udovica dvadeset osam godina. Pateći od silne glavobolje, ona umoli svoje roditelje, te je ovi pustiše da radi isceljenja od svoga neduga ide k svetom episkopu Teodoru, koji tada beše u tamnici za ispovedanje vere Hristove. Dobivši isceljenje od svetitelja, ona mu zajedno sa Lukijom i Aroom služaše do smrti. A kada sveti Teodor skonča, sveta Kiprila bi optužena kod igemona. Izvedena pred igemona, ona ispovedi veru u Hrista i odbi da prinese idolima žrtvu. Tada joj metnuše na jednu ruku žar, držeći joj čvrsto ruku; zatim na taj žar metnuše tamjan, i tako je primoravahu da prinese idolima žrtvu. Na to im svetiteljka reče: „To nije moja dobrovoljna žrtva, već žrtva satanska i nedobrovoljna“. Zbog toga joj zlotvori čvrsto držahu ruku, dok joj sva ne izgore.
Posle toga svetu mučenicu obesiše o mučilišno drvo, pa joj stadoše strugati telo, i tada joj iz rana na telu tecijaše krv, a iz dojki mleko. Usred tih muka blažena mučenica predade dušu svoju Hristu, i dobi od njega netruležni venac. Po naređenju igemona, spomenute Lukija i Aroa uzeše telo svete Kiprile, i sahraniše ga uz najslađe pogrebne pesme. Čim česno telo bi sahranjeno, iz groba svete mučenice provre rosa, koja isceljivaše sve bolesti i sve strasti. Poele toga igemon predade na smrt i svetu Lukiju i svetu Arou, i one sada zajedno sa svetom Kiprilom blaženstvuju na nebesima.[15]
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
TEODOTA
 
Ovaj sveti mučenik (ili po nekima sveštenomučenik) postrada za Gospoda Hrista mačem posečen.
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA
TEODOTA, TEODOTIJE i DOLINDUHA, i sa njima
DIOMIDA, EVLAMPIJA i ASKLIPIADA
 
Ovi sveti mučenici zbog ispovedanja vere u Hrista biše uhvaćeni od neznabožnog cara Trajana[16]. Primoravani da se odreknu vere u Hrista i prinesu idolima žrtvu, oni odbiše. Zbog toga ih staviše na razne muke, pa ih potom zatvoriše u istu tamnicu u kojoj se nalažaše sveti mučenik Jakint komornik[17]. Tamo ih sveti Jakint učvrsti u Hristovoj veri. A kada sveti Jakint primi venac mučeništva, tada izvedoše ove svete mučenike iz tamnice i primoravahu ih da jedu od idolskih žrtava. Ali oni čvrste duše, ne samo ne pristadoše no to, nego i izobličiše idolopokloničku veru. Zbog toga ih povešaše o mučilišna drveta i strugoše im tela, pa ih potom skinuše i odsekoše im česne glave, te tako ovi pobedonosci uziđoše na nebesa. A česna tela njihova česno pogreboše neki hrišćani na mestu gde i primiše mučeničku smrt.[18]
 
SPOMEN SVETIH ŽENA MUČENICA
KIPRILE, AROE i LUKIJE,
postradalih sa Sv. Teodorom Kirinejskim.[19]
 
SPOMEN SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA
TEOFILA II
 
Postradao za Hrista mačem posečen.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
MENIGNOSA
 
U miru se upokojio u Gospodu svome.
 
SPOMEN SVETE
ASKLIPIJE ČUDOTVORKE
 
U miru se prestavila.
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
MIHAILA HONIJATA,
arhiepiskopa Atinskog
 
Prema jednom Vatopedskom kodeksu spomen se njegov vrši danas zajedno sa Sv. Andrejem Kritskim[20].
 


 
NAPOMENE:
[1]Krit ili Kandija – najveće ostrvo u Sredozemnom moru; nalazi se u istočnom kraju ovoga mora, na jugu od Jegejskog mora.
[2]Damask – najstariji sirijski grad; spominje se u Bibliji još u povesti o Avraamu (1. Mojs. 14, 15); nalazi se na severoistoku od Palestine, u prekrasnoj i plodnoj ravnici kod istočnog podnožja Anti – Livana.
[3]Konstantin IV (Pogonat) carovao od 668. do 685. godine.
[4]U 680. godini.
[5]Jeres monotelita (=jednovoljnika) priznavala u Gospodu Isusu dve prirode, ali samo jednu volju, i to božansku. O ovoj jeresi opširno se govori u Žitiju prepodobnog Maksima Ispovednika, pod 21. januarom.
[6]Justinijan Drugi carovao od 685. do 695. godine.
[7]Treba primetiti, da se sveta pravedna Marta, majka svetog Simeona Divnogorca, prestavila u peti dan ovoga meseca; ali pošto je njena služba u Mineju stavljena pod ovaj dan, četvrti juli, a i u Prologu se sinaksar čita ovoga dana, to je sa tog razloga i žitije njeno stavljeno pod četvrti juli. Isto tako treba primetiti da se u nekim Sinaksarima ovoga istog dana (5. jula) spominje prepodobna Marta, majka sv. Simeona Stolpnika, koji se slavi 1. septembra (tamo videti i spomen ove svete Marte, majke njegove). Ova pak sv. Marta, majka Sv. Simeona Divnogorca spominje se pod 5. julom i u Patmoskom kodeksu 266.
[8]To je podrobno opisano u Žitiju svetog Simeona Divnogorca, čiji spomen Crkva praznuje 24. maja.
[9]Samuilo – znameniti sudija i prorok naroda izrailjskog. – Spomen njegov praznuje se Crkvom 20. avgusta.
[10]Divna Gora, na kojoj se podvizavao sveti Simeon, nalazila se u blizini Antiohije sirijske i Selevkije.
[11]Dioklecijan upravljao rimskom imperijom od 284. do 305. godine.
[12]Grad Kirineja ili Kirina nalazio se u staroj rimskoj afričkoj provinciji Kirenaki, blizu severnih obala Sredozemnog Mora.
[13]Vidi: Mt. 27, 32; Mk. 15, 21; Lk. 23, 26.
[14]Igemon = upravitelj oblasti.
[15]Njihov sveti spomen takođe se vrši na današnji dan.
[16]Trajan carovo u rimskoj carevini od 98. do 117. godine.
[17]Spomen svetog mučenika Jakinta praznuje se 3. jula.
[18]Ovi sveti mučenici postradaše u Rimu za vlade cara Trajana.
[19]O njima videti opširnije pod današnjim datumom: Stradanje sv. sveštečomučenika Teodora, ep. Kirinejskog.
[20]Vidi: Dimitrijevski, Tipici II, 754.

2 komentar(a)

  1. Slavoljub Mitrović

    Možete li mi dati podatak, vezan za obeležavanje dana koji je u srpskoj pravoslavnoj crkvi vezan za Nićifora(Nikitu) Remizijanskog

  2. Prvi i apostol Vaskresenja…….neustrašiva u svojoj veri i odanosti……neumorna u propovedanju njenog Učitelja…….prisustvovao sam mnogim večernjim službama, ali samo sam na jednoj proplakao i to u manastiru Svete Magdaline u Jerusalimu gde je deo njenih moštiju i ogromna freska momenta kada Sveta Magdalina pokazuje crveno jaje caru Tiberiju. Sestre tog manastira gase i pale sve sveće u crkvi u određeno vreme službe, tako da vernik ima utisak i kompletne tame za vreme Spasove smrti i svetla u momentu Njegovog Vaskresenja. Nezaboravna i dostojna služba Svetoj Mariji Magdalini. Sveta učenice Hristova, moli Boga za nas!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *