NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » Žitija Svetih za jul

Žitija Svetih za jul

29. JULI
 
STRADANJE SVETOG MUČENIKA
KALINIKA
 
Sveti mučenik Kalinik rodio se u Kilikiji i bio vaspitan u hrišćanskoj pobožnosti. Postavši zreo čovek, on vide kako se mnogi ljudi drže mnogobožačkog bezbožja: pomračeni demonskom obmanom, oni su daleko od Gospoda Hrista, veruju u neosetljivo kamenje i prinose žrtve idolima. I plakaše Kalinik zbog pogibli njihove, i stade ih javno učiti poznanju istine, obraćajući ih od njihove zablude ka Hristu Bogu. I proputova Kalinik mnoge gradove i sela, apostolski propovedajući reč Božiju. Tako doputova on i u galatijski grad Ankiru, tražeći spasenje duša ljudskih. U njemu on provede dugo, trudeći se u blagovešću Hristovom, i mnoge privede Bogu. Zato bi uhvaćen od nevernika i izveden na sud pred kneza Sakerdona, čoveka veoma pogana, najusrdnija služitelja idola, neprijatelja Hristova i ljuta gonitelja hrišćana. Privodeći Kalinika na sud pred kneza, bezbožni mnogobošci povikaše: Ovo je Kalinik stranac; došao je u naš grad i uči ljude da bogovima ne prinose žrtve i da im se ne klanjaju, i već je mnoge zaveo u svoju obmanu.
Pogledavši jarosno na Kalinika, knez ga stade groznim glasom ispitivati: Kako si se ti stranac, bezumniče, drznuo da razvraćaš narod, učeći ga da ostavlja bogove koji su svet stvorili, i koje poštuje car i sve vlasti i sva vaseljena? – Svetitelj mu krotko odgovori: Ja sam sluta Hristov. Videći kako ljudi srljaju u pogibao, srce mi se kida za njih, i koliko mogu staram se da ih dobrim učenjem obratim od tame ka svetlosti, i od pogibli ka spasenju. Jer u našim knjigama piše: Koji obrati grešnika s krivoga puta njegova, spašće dušu od smrti i pokriće mnoštvo grehova (Jak. 5, 20). Stoga bi hteo da i tebe privedem k svetlosti od demonskog pomračenja koje vlada tobom, i da te uputim na put istine.
Knez, kipteći od gneva, reče: Eda li ti hoćeš da se ja, poslušavši tvoje bezumne reči, odrečem bogova i pretpostavim gorku smrt slatkome životu? Ne, nikada! Naprotiv, ja ću te, i protiv tvoje volje, primorati da se pokloniš bogovima našim, jer ću te staviti na ljute muke, i videću da li će Bog tvoj doći da te izbavi iz mojih ruku. I neću poštedeti telo tvoje sve dotle dok ne poznaš silu i vlast bogova i ne prineseš im žrtve.
Tada mu svetitelj poče smelo odgovarati, govoreći: Pretnjama nećeš ustrašiti istinskog slugu Hristovog, jer svako mučenje radi Gospoda mog meni je tako poželjno kao gladnome hrana. Stoga ne oklevaj i ne gubi vreme na pretnje, nego odmah počni da me mučiš. Evo, pred tobom je telo moje, gotovo na muke; ono ima u duši svojoj Boga, koji priprema meni spasenja a tebi pogibao.
Knez se još više razjari i povika: Bedniče! kako se usuđuješ da me vređaš takvim rečima? Tako mi bogova, neću se sažaliti na tebe, nego ću zderati meso tvoje sa kostiju tvojih, i zadaću ti svaku muku dok te ljutom smrću ne pogubim. – Svetitelj odgovori: O, najpoganiji čoveče među svima poganim ljudima! dokle ćeš uzalud traćiti vreme besneći gnevom, a ne pristupaš delu? Hajde, predaj me na muke, pa ćeš videti junaštvo i neustrašivost podvižnika Hristova koji očekuje da od Spasitelja svog primi venac pobede.
Tada mučitelj naredi da mučenika obnažena i opružena nemilice biju volovskim žilama. I svetitelj bi dugo bijen, a birov vikaše: Kaliniče, poznaj bogove i prizovi ih, i oni će te izbaviti od muka! – Međutim sveti mučenik se smejaše mučitelju i mukama, i gromko mu dovikivaše: Pretio si mi velikim mukama, a nalažeš na mene veoma male. Daj mi veće rane, nanesi mi najljuće mučenje: jer se ja ni ognja ne bojim, ni mača ne plašim, i smejem se smrti, čekajući da od Gospoda mog dobijem život večni.
Tada knez naredi da stradalca obese na mučilišnom drvetu i telo mu stružu gvozdenim grebenima. I ostrugaše mu telo do kostiju. Međutim sveti mučenik, trpeći sve to kao u tuđem telu, smejaše se ovom mučenju, i govoraše knezu: Naredi da me još jače stružu, jer ukoliko više stružeš moje telo, utoliko više nasićuješ moju dušu: meni pomaže Hristos, i ja, krpljen blagodaću Njegovom, ne osećam bol od mučenja.
Posle toga mučitelj naredi da stradalca Hristova skinu sa mučilišta, da mu obuju gvozdene čizme sa oštrim klincima iznutra, da ga vode u grad Gangr, udaljen od Ankire osamdeset potrkališta, i da ga tamo ognjem sažegu. Tako mučitelj odluči da uradi, zato što u tom gradu sveti Kalinik beše obratio vrlo mnoge ka Hristu, pa mišljaše da će se oni, videvši Kalinikov mučenički kraj, uplašiti i vratiti pređašnjoj veri.
I ljuti knez predade Hristovog vojnika u ruke nemilosrdnim vojnicima svojim, naredivši im da jašu na brzim konjima, a mučenika gone pred sobom, primoravajući ga batinama da trči. Obuven u gvozdene čizme sa klincima, mučenik hođaše kao da ne oseća bolove od klinaca, i pevaše psalam Davidov: Trpeći čekah Gospoda, i saže se k meni, i usliši molitvu moju; i izvadi me iz jame, i iz gliba, i postavi na kamen noge moje, i utvrdi stope moje (Ps. 39, 2-3).
Tako mučenik krenu određenim putem, i bez primoravanja trčaše brzo ispred konja. Kada prođoše šezdeset potrkališta i stigoše na mesto zvano Matrika, vojnici silno ožedneše od sunčane žege, jer beše mesec juli. Pošto vode ne beše nigde na putu, vojnici počeše iznemogavati od žeđi, a i konji, i jedva disahu, skoro da izdahnu. Tada oni sa suzama zavapiše k svetom mučeniku: Slugo istinitoga Boga, smiluj se na nas, umiremo od žeđi. Umoli Boga tvog da nam da vodu, i mi nećemo umreti. Slušali smo da Bog tvoj može sve. Ne spominji zla koja ti učinismo: jer te mi mučismo ne po svojoj volji nego po naređenju kneza.
Videvši da oni stvarno umiru od žeđi, sveti Kalinik se sažali na njih i, želeći da neprijateljima svojim učini dobro, stade kraj jednog kamena što se zadesi na putu, pa podiže oči svoje k nebu i pomoli se govoreći: Gospodaru neba i zemlje, i mora, i celokupne tvari! Ti si nekada u pustinji vodom iz kamena napojio slugu Tvog Mojsija i sa njim žedni narod. Pokaži i sada čudesa Tvoja, te neka po naređenju Tvom i iz ovog kamena poteče voda i napoji ove žedne, da bi se preslavna dela Tvoja pokazala i onima koji Te ne znaju, i proslavilo sveto ime Tvoje.
Čim sveti mučenik završi molitvu, odmah poteče iz kamena izvor žive vode, te svi piše i rashladiše se, i gromko klicahu: Velik je hrišćanski Bog, i slavniji od sviju! – I od toga časa ovaj izvor ne prestade davati vodu na nezaboravni spomen čuda Božjeg, učinjenog molitvama svetog mučenika.
Pošto se dobro rashladiše, i vojnici i konji prevališe lako ostatak puta i stigoše u grad Gangr. No vojnicima se nije htelo da predadu na smrt svoga dobrotvora Kalinika, koji ih putem izbavi od smrti. Ali bojeći se da knez u gnevu svom ne pobije njih same, oni i protiv svoje volje ispuniše naređenje kneževo: zažariše peć, i postaviše mučenika blizu nje. A on, radujući se i veseleći se, oseni sebe krsnim znakom i pomoli se govoreći: Blagodarim Ti, Oče nebesni, što si me učinio dostojnim ovoga časa, u koji za sveto ime Tvoje umirem. Primi u miru duh moj, i posrami neprijatelje Tvoje, svesilni Bože!
Sa ovim rečima on uđe usred usijane peći, leže i predade svoju svetu dušu u ruke Božije.[1] Kada se oganj ugasi, nađoše česno telo njegovo mrtvo ali celo i od ognja nepovređeno. Verni uzeše sveto telo njegovo i pogreboše sa doličnom češću, slaveći Oca i Sina i Svetoga Duha, jednog u Trojici Boga, kome i od nas neka je čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 
STRADANJE SVETE MUČENICE DEVICE
SERAFIME
 
Gonjenjima strašnim, naređenim od neznabožnih careva rimskih, mnogi verni postradaše za Hrista u raznovrsnim mukama. U to vreme u selu Vindeni, u domu jedne visokorodne žene Savine, senatorke, življaše devojka Serafima, rodom iz Antiohije. Svojim poukama ona i Savinu privede veri Hristovoj.
Igemon Viril posla sluge svoje u dom Savinin, s naređenjem da uzmu devicu Božju svetu Serafimu i dovedu k njemu na sud. Blažena Savina se usprotivi tome i nipošto ne dopuštaše da poslani uzmu devojku. No sveta Serafima joj reče: Gospođo mati, pusti me da idem s njima. Ti samo moli Boga za mene. Ja se uzdam u Gospoda Isusa Hrista i verujem da će On doći k meni i dati mi sile da Mu verno poslužim, iako sam nedostojna toga zbog grehova mojih.
Blažena Savina, nemajući poverenja da svetu devicu pusti sa neznabožnim slugama igemonovim, sama pođe sa njom k igemonu. Pošto Savina po poreklu svom pripadaše znamenitoj senatorskoj familiji, to igemon, ugledavši je, zbuni se i požuri te je pusti doma zajedno sa svetom Serafimom.
Nakon tri dana igemon naredi da se ustroji sudište na mestu Alvini, gde je obično obavljano suđenje, i zapovedi gradonačelnicima da mu na to sudište dovedu Serafimu. Bezbožni vlastodršci uhvatiše svetu devicu i povedoše na sud, a blažena Savina pođe peške za njom. Uvidevši da je nemoguće izbaviti Serafimu iz ruku neprijatelja njenih, ona gromko povika ka igemonu: Svirepi psu azijatski! ne usuđuj se zlostavljati svetu devicu Božiju. To će ti biti na pogibao, jer je s nama Hristos Bog naš, i On će kazniti tebe i tvoje careve večnim mukama za mnogobrojna stradanja koja naložibte na sluge Boga živoga. – Rekavši to, Savina se kukajući vrati domu svom.
Tada igemon reče Serafimi: Prinesi žrtvu besmrtnim bogovima, kojima prinose žrtve i gospodari naši carevi. – Serafima odgovori: Ja se bojim i služim svemogućem Bogu, koji je stvorio nebo i zemlju, i sve što je na njima. A oni, kojima mi ti naređuješ da se poklonim, nisu bogovi nego demoni; poštovati njih, meni ne dolikuje, jer sam hrišćanka. – Igemon reče: Onda pristupi pa prinesi tvome Hristu ovu žrtvu koja je spremljena za naše bogove. – Serafima odgovori: Ja svaki dan Njemu prinosim žrtvu, klanjam Mu se i molim Mu se dan i noć.
Tada je igemon upita: Gde je hram Hrista tvoga? I kakvu Mu žrtvu prinosiš? – Serafima odgovori: Hristu je ugodna žrtva to, da besprekorno sačuvam u čistoti devstvo svoje, i da svesilnom pomoću Njegovom privedem i druge tome podvigu.
– Igemon upita: Je li to crkva vaša i žrtva? – Serafima odgovori: Ništa nije uzvišenije od poznanja istinitog Boga i služenja Njemu Jedinome pobožnim životom. – Igemon upita: Jesi li ti sama, kao što kažeš, crkva Boga tvoga? – Serafima odgovori: Pošto pomoću Njegovom čuvam sebe neporočnom, to sam zaista crkva Njegova. Jer naše Sveto Pismo kaže: Vi ste crkva Boga živoga, i Duh Božji živi u vama (2. Kor. 6, 16). – Igemon upita: Ako budeš napastvovana i obeščašćena, da li ćeš onda prestati biti crkva Boga tvoga? – Serafima odgovori na to rečima Svetog Pisma: Ako pokvari ko crkvu Božiju, pokvariće njega Bog (1. Kor. 6, 17).
No igemon, ne shvatajući ove reči, naredi da Serafimu predadu dvojici bestidnih mladića, rodom iz Egipta, da oni svu noć provedu sa njom. Onda je ovi bezbožni mladići uzeše i odvedoše u jednu veoma mračnu kuću. A sveta devojka se tamo sa umilenjem ovako moljaše Gospodu: Tebe prizivam, Gospode Isuse Hriste, istiniti hranitelju i čuvaru devstva moga! K Tebi vapijem, svetlosti i veselje večno! Ti si posetio i ukrepio Tvog, zatvorenog u tamnici, apostola Pavla, pogledaj i na mene i pomiluj smirenu sluškinju Tvoju, i izbavi me od nečiste požude ovih mladića. Molim Te, neka potamne oči njihove, i oni se neće moći kosnuti sluškinje Tvoje koja se u Tebe uzda, niti će oskvrniti telo moje, zapečaćeno svetinjom Tvojom. Posrami njihovu bestidnost i nedopusti da budem obeščašćena, nego naredi da pređem k Tebi. Pogledaj, blagi Isuse, i na sluškinju Tvoju Savinu i ukrepi je silom Tvojom, da ne bi uzlikovao nad njom ljuti vrag đavo: jer i ona radi svetog imena Tvog pretrpe mnogo u delu mom. Usliši me, Gospode Isuse Hriste, blagosloveni i sveproslavljeni i preuznošeni sa Ocem i Svetim Duhom, kroza sve vekove. Amin.
I gle, u prvi čas noći, kada oni mladići htedoše da joj pristupe, iznenada nastade silna huka i strašan zemljotres, da to čuše i svi okolni žitelji; a oni mladići padoše na zemlju kao pokošeni i svi im se udovi oduzeše. Videći tako brzu pomoć Božiju, čista devica podiže ruke sa suzama blagodareći Gospodu, i svu noć provede u molitvi. A rano u zoru dođoše izaslanici od igemona da pitaju mladiće, jesu li zadovoljili svoju požudu. Ušavši u kuću, oni ugledaše svetu devojku gde se moli, a mladiće gde leže na zemlji kao mrtvi, nemajući snage niti da ustanu niti da što kažu, samo njihove otvorene oči ukazivahu na to da su još živi. Na takvo čudo sabra se mnogo naroda, da vidi.
Čuvši za to, igemon ponova naredi da pred njega dovedu na sud sluškinju Božiju Serafimu. I on je upita: Nu, Serafima, je li zadovoljena tvoja telesna požuda, ili se još raspaljuješ pohotom? – Sveta Serafima odgovori: Ti, kako vidim imaš razvratno srce i đavo obitava u njemu, zato i govoriš takve bestidnosti. No ja ne poznah te mladiće o kojima ti govoriš, niti sam osetila da su oni bili kod mene. – Igemon upita: Ti, dakle, tvrdiš da oni nisu proveli svu noć kod tebe? – Serafima odgovori: Sa mnom beše Onaj koji me steče krvlju Svojom i čija sam ja sluškinja. – Igemon upita: A ko je to? – Serafima odgovori: Hranitelj i čuvar moj, Gospod Isus Hristos. – Igemon upita: Zašto tako mnogo nepotrebnoga govoriš? Reci mi, kakvim si to mađijama izazvala uzetost kod onih mladića? – Sveta Serafima odgovori: Nama hrišćanima ne dolikuje da se učimo mađijama, a oni koje vi ubijate svojim zločinačkim mađioništvom, njih oživljuje Gospod naš i Gospodar sviju Isus Hristos kada Ga prizivaju u pomoć. Igemon na to reče: Dobro, ako tvoj Hristos nadvlađuje ovu mađioničku veštinu, onda prizovi Ga, da ovim mladićima povrati njihovu pređašnju telesnu snagu. Tada mi možemo doznati od njih, šta su oni svu noć radili kod tebe. A ja sam potpuno ubeđen, da si ih ti nekakvim zlim mađijama lišila svesti, da oni ne bi mogli objaviti tvoju prljavštinu. – Serafima odgovori: Svemoćan je Bog čija sam ja sluškinja, i nema za Njega ništa nemoguće. – Igemon na to reče: Onda učini da mladići dođu k sebi, da im se povrati zdravlje, i da mogu govoriti. – Serafima odgovori: Ti držiš da sam ja mađioničarka. Međutim, ja uopšte ne znam mađioničarsku veštinu. Ja svoje molitve prinosim Bogu mome, radi kojih On daje ono što ištem ne samo meni jednoj, nego i svakome koji Ga priziva svim srcem. – Igemon reče: Radi što hođeš, samo učini da mladići progovore, i mi ćemo saznati da li si ti sačuvala svoje devičanstvo. – Serafima odgovori: Ja ti već rekoh da ne znam mađioništvo; ja samo mogu moliti Boga da javi milost Svoju. – Igemon odgovori: Onda idi na mesto gde se nalaze mladići, pa se pomoli za njih Bogu. – Serafima odgovori: Ne dolikuje meni da idem tamo; osim toga, u tom slučaju drugi ne bi videli to čudo, pa bi po svome neverju pomislili o meni ono isto što i ti: da sam ja mađioničarka. Bolje je, naredi da obamrle mladiđe donesu ovamo.
Igemon onda izdade naređenje da mladiće donesu na sudište. Kada ih doneše, svi se zapanjiše gledajuđi ih. Oni behu tako strašno ukočeni, da je izgledalo da uopšte nemaju ni jezika, ni ruku, ni nogu. Tada igemon reče: Serafimo, zamoli sada Boga svog, da mladići ozdrave. – Sveta Serafima onda podiže ruke k nebu i stade se sa umilenjem moliti ovako: Gospode Bože svesilni, Ti si stvorio nebo i zemlju, more i sve što je na njima; Ti si preko svetih apostola Svojih vaskrsavao mrtve, isceljivao gubave, davao govor nemima i sluh gluvima; Ti i sada usliši mene, sluškinju Tvoju, koja se uzda u Tebe; ne prezri moljenje moje, niti se odvrati od mene zbog neverja ovog bednog igemona, nego isceli ove mladiće pred očima sviju koji posmatraju i očekuju ovo čudo. Neka se postidi ovaj bezumnik, koji podstican besom goni one koji veruju u Tebe. Pohitaj, Gospode, i javi silu Svoju, da poznadu da si Ti jedini Bog koji tvori čudesa, i nema drugoga osim Tebe.
Pomolivši se tako, sveta Serafima priđe mladićima i, dodirnuvši ih, reče im: U ime Gospoda našeg Isusa Hrista ustanite na noge! – Mladići odmah ustadoše i stadoše govoriti. Videći to, svi se ljudi zaprepašćeni divljahu. A igemon im se obrati pitanjem: Zar ne primetiste da ona ne mogaše obaviti svoju mađioničarsku veštinu dok mladiće ne dodirnu rukama? – Potom se obrati mladićima i upita ih: Kako vam ova žena oduze i um i telesnu silu? – Mladići odgovoriše: Gospodine igemone, kada mi po naredbi tvojoj uđosmo k njoj, odjednom se pojavi jedan divan mladić, blistajuđi sav kao sunce, i stade između ove devojke i nas. Od silnog blistanja njegovog nas obuze strah, trepet i tama, i potpuna uzetost. I tako od toga trenutka pa sve do sada mi besmo u takvom stanju. Rasudi sada sam, da li je ova devojka mađioničarka ili je Bog njen zaista velik.
Igemon se obrati Serafimi i reče: Objaoni mi, Serafimo, kakvom si veštinom ovo učinila, pa ću te odmah pustiti. – Serafima odgovori: Ja sam omrznula zla učenja, i svi hrišćani odgone od sebe svaku vradžbinu i mađije, i ove im ne mogu naškoditi, čim oni prizovu ime Gospoda svog. – Igemon joj na to reče: Vidim ja da ti mnogo možeš svojim mađijama, ipak ti kažem: ako bogovima mojim ne prineseš žrtve, glavu ći ti skinuti. – Serafima odgovori: Radi što ti je volja, ja demonima tvojim neću prineti žrtve, niti ću ispuniti volju oca tvog Satane, jer sam hrišćanka.
Tada igemon naredi da joj sa dve sveće žegu telo. No sveće se odjednom ugasiše, i oni što držahu sveće padoše na zemlju. A sveta Serafima, podigavši oči k nebu, govoraše: Gospode Isuse Hriste, neka se postide i posrame svi neprijatelji moji! – Igemon joj reče: Prinesi žrtvu bogovima, da ne bi umrla u mukama. – Serafima odgovori: Ja zato i ne prinosim žrtve vašim demonima, da ne bih umrla večnom omrću. – Igemon joj na to reče: Bezumnice i besomučnice! poslušaj zapovesti carske, pokloni se besmrtnim bogovima, pa ćeš sebe osloboditi muka i pogibli. – Serafima odgovori: Vi ste sami besomučni i bezumni, jer se odričete Boga živog i istinitog i klanjate se demonima, sa kojima ćete zajedno i propasti. Međutim, ja samu sebe prinosim na žrtvu besmrtnome Bogu, samo da bi On blagoizvoleo primiti mene, iako grešnu, ipak istinitu hrišćanku.
Tada igemon naredi da svetiteljku biju štapovima. No kad nju bijahu, iznenada se zemlja strahovito zatrese, i odlomi se jedan komad štapa kojim bijahu mučenicu, odskoči i udari igemona Virila u desno oko, te on kroz tri dana oslepe. To strahovito razjari igemona i on izdade ovakvu zapovest o svetoj mučenici: Naređujemo da se mačem pogubi Serafima, koja ne samo carske naredbe prezire nego je kriva i za velike zločine.
I tako svetoj devici Serafimi bi odsečena glava.[2]
Blagorodna Savina, sa strahopoštovanjem uzevši sveto telo njeno, sahrani ga sa češću koja priliči takvoj devojci i mučenici, i kao preveliko blago i najskupoceniji biser položi ga u svom novom grobu, slaveći Hrista istinitog Boga, sa Ocem i Svetim Duhom slavljenog vavek. Amin.
 
SPOMEN SVETE MUČENICE
TEODOTIJE
i troje dece njene
 
Sveta Teodotija beše udovica sa troje dece. U Solunu, zajedno sa svetom Anastasijom (22. dec.), Teodotija se trudila na delu Božjem, predana potpuno životu pobožnom. U vreme Dioklecijanova gonjenja ona bi osuđena na smrt, i zajedno sa svojom decom bačena u peć ognjenu. Svete duše njihove vinuše se u nebesku domovinu.
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA:
OCA i MAJKE SA DVOJE DECE NJIHOVE
 
Postradali za veru Hristovu sagoreni u ognju.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
EVSTATIJA MCHETSKOG
 
Sveti Evstatije beše Persijanac, rodom iz sela Arbuketa. U svojoj tridesetoj godini dođe u Mchet grad, i tu videći kako hrišćani žive i veruju, primi krštenje. On bi mučen za Hrista i posečen u Tiflisu 589. godine. Česne mošti njegove počivaju u sabornoj crkvi u Mchetu i daju isceljenje verujućim.
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
KONSTANTINA,
patrijarha Carigradskog
 
Stupio na presto 674. godine, i u miru se upokojio 676. godine.
 
SPOMEN SVETOG BLAGOVERNOG
CARA TEODOSIJA MLAĐEG
 
Sin cara Teodosija Velikog, veoma pobožan; carovao od 408-450. godine. Za vreme njegove vladavine carevina njegova „postala kao Crkva“. U njegovo vreme bi održan Treći Vaseljenski Sabor u Efesu 431. godine. Prestavio se 450. godine.
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA:
VENIJAMINA i VIRIJA
 
Skončali u mukama za Gospoda svoga.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
MAMANTA
 
Bačen u more i tako postradao za svoju veru u Hrista.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
VASILISKA
 
Starac, postradao za Gospoda mačem posečen.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
ROMANA KIRŽACKOG
 
Svetog Sergija Radonežskog učenik; prvi nastojatelj osnovanog svetim Sergijem Vavedenjskog manastira na reci Kiržači, u Vladimirskoj guberniji. Posle bogougodnog podviga u svojoj obitelji prepodobni Roman mirno se upokojio 1342. godine. Svete mošti njegove počivaju u manastirskoj crkvi.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
KONSTANTINA KOSINSKOG
 
Svetoga Varlama Hutinskog učenik. Sa svojim sapodvižnikom Kosmom osnovao manastir na kosi, između reka: Polisće i Snježne. Posle mnogogodišnjih i bogougodnih podviga prepodobni Konstantin mirno se prestavio 1240. godine. Svete mošti njegove počivaju u Kosinskoj obitelji.
 


 
NAPOMENE:
[1]Sveti Kalinik postrada oko 250. god.
[2]Sveta Serafima postrada u vreme cara Adrijana (117-138. god.).

3 komentar(a)

  1. Pingback: Kontraverzne glasine o Sv Mariji Magdalini

  2. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): SVETI RAVNOAPOSTOLNI VLADIMIR KRSTITELJ RUSIJE – Manastir Vavedenje

  3. Prvi i apostol Vaskresenja…….neustrašiva u svojoj veri i odanosti……neumorna u propovedanju njenog Učitelja…….prisustvovao sam mnogim večernjim službama, ali samo sam na jednoj proplakao i to u manastiru Svete Magdaline u Jerusalimu gde je deo njenih moštiju i ogromna freska momenta kada Sveta Magdalina pokazuje crveno jaje caru Tiberiju. Sestre tog manastira gase i pale sve sveće u crkvi u određeno vreme službe, tako da vernik ima utisak i kompletne tame za vreme Spasove smrti i svetla u momentu Njegovog Vaskresenja. Nezaboravna i dostojna služba Svetoj Mariji Magdalini. Sveta učenice Hristova, moli Boga za nas!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *