NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » Žitija Svetih za jul

Žitija Svetih za jul

26. JULI
 
SPOMEN SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA
ERMOLAJA,
i sa njim Ermipa i Ermokrata
 
Sveti prezviter Ermolaj i njegovi sastradalci, sveštenomučenici Ermip i Ermokrat, pripadahu kliru svete nikomidijske crkve. Oni behu preostali od onih dvadeset hiljada mučenika, koje car Maksimijan sažeže u crkvi zajedno sa crkvom, čiji se spomen slavi dvadeset osmog decembra. Ova tri služitelja Gospodnja skrivahu se iz straha od neznabožaca po raznim mestima, pritom gde im god beše moguće oni poučavahu neznabošce svetoj veri i obraćahu ih ka Hristu. Tako sveti Ermolaj, videvši Pantelejmona lekara[1], obrati ga u hrišćanstvo posle bogonadahnutog razgovora s njim. Kada Pantelejmon bi od istog neznabožnog cara rimskog Maksimijana izveden na mučenje i upitan ko ga nauči hrišćanskoj veri, svetitelj, ne budući u stanju slagati, kaza o svetom prezviteru hrišćanskom Ermolaju. Stoga odmah bi uhvaćen starac Ermolaj i njegovi saslužitelji sluge Hristove Ermip i Ermokrat, i dovedeni na nečastivi sud. Pri ispitivanju oni smelo ispovediše da je Hristos istiniti Bog, a narugaše se idolima i njihovim poklonicima. Zbog toga ih car mučitelj osudi na smrt i oni biše posečeni mačem. O njihovom stradanju opširnije se govori u žitiju svetog velikomučenika Pantelejmona pod dvadeset sedmim julom.
Ovi sveti sveštenomučenici česno postradaše oko 304. godine.
 
STRADANJE SVETE PREPODOBNOMUČENICE
PARASKEVE
 
Ova prepodobnomučenica Paraskeva življaše u vreme cara Antonina[2]. Ona se rodi u Rimu od hrišćanskih roditelja Agatona i Politeje koji revnosno držahu zapovesti Gospodnje. Pošto behu bezdetni oni se neprestano moljahu Gospodu da im da jedno dete. A Gospod koji tvori volju onih koji Ga se boje darova im žensko čedo, kome oni na svetom krštenju dadoše ime Paraskeva, pošto se rodi u petak[3]. Od malena posvećena Bogu, Paraskeva bi od majke svoje naučena hrišćanskoj veri i odgajena u njoj. A kada se nauči knjizi, sveta Paraskeva stalno čitaše Sveto Pismo. Baveći se pak mnogo u crkvi, ona se odavaše svetoj molitvi.
Kada svetoj Paraskevi umreše roditelji, ona sve svoje imanje razdade siromasima, pa se zamonaši. Kao monahinja ona još sa većim žarom revnosti propovedaše veru u Hrista, jedinog istinitog Boga, i mnoge neznabošce privede Gospodu Hristu, iako u to vreme Hristova vera beše krvavo gonjena od rimskih vlasti. Neki zlobni Jevreji optužiše svetu Paraskevu caru Antoninu zbog propovedanja zabranjene vere, govoreći: jedna žena po imenu Paraskeva propoveda Isusa, sina Marijina, koga pretci naši raspeše.
Čuvši to, car naredi da Paraskevu dovedu pred njega. Posmatrajući je, car bi poražen i oduševljen njenom mudrošću i lepotom. I reče joj: devojko, ako pristaneš na moj predlog i prineseš žrtvu bogovima, postaćeš naslednica mnogih darova i dobara; ako pak ne pristaneš, znaj, predaću te na mnoge muke. – Na to svetiteljka neustrašive duše odgovori caru: Ne bilo toga da se ikada odreknem Hrista Boga moga! Jer, kao što kaže prorok Jeremija, bogovi koji ne stvoriše nebo i zemlju, istrebiće se sa zemlje.
Zapalivši se jarošću, car naredi da se usija gvozdeni šlem i metne na glavu svetiteljki. To bi učinjeno, no svetiteljka ostade nepovređena, jer je sačuva božanska rosa. Zbog ovog čuda mnogi neznabošci tog časa poverovaše u Hrista. – Zatim naredi car da se veliki kazan napuni zejtinom i smolom, pa da to provri na jakoj vatri. Kada to bi urađeno, car baci svetiteljku u taj kazan. Svetiteljka stajaše usred kazana nepovređena. Gledajući je tako nepovređenu, car joj reče: Paraskevo, poprskaj me tim zejtinom i smolom, da vidim da li peku. – Svetiteljka zahvati rukom zejtina i smole i baci caru u lice, i ovaj odmah oslepe. Oslepevši, car stade gromko zapomagati: Smiluj se na mene, sluškinjo Boga istinoga, pa ću i ja poverovati u Boga koga ti propovedaš. – Sveta mučenica se pomoli Bogu i povrati vid caru. Stoga poverova u Hrista car i svi telohranitelji njegovi, i primiše sveto krštenje u ime Svete Trojice.
Izišavši iz Rima, sveta Paraskeva prohođaše gradove i sela propovedajući Evanđelje Gospoda Hrista. Tako dođe u jedan grad u kome beše knez neki Asklipije. Izvedena pred njega, ona prizva ime Gospoda Hrista, prekrsti se i izjavi da je hrišćanka, i objavi da je Hristos Bog neba i zemlje. Kada to ču, knez Asklipije se smuti, pa je posla k jednoj strašnoj zmiji koja življaše izvan grada u pećini, kojoj obično bacahu osuđene na smrt da ih pojede. Kada sveta mučenica dođe tamo, zmija je ugleda, pa strahovito zašišta, i otvorivši usta ispusti mnogo dima. A svetiteljka približivši se zmiji reče: „Dođe, o zveri, gnev Božji na tebe!“ I dunuvši na zmiju ona je zakrsti. Jeknuvši strahovito, zmija puče na dva dela, i crče. Videvši ovo čudo, knez i svi što behu s njim poverovaše u Hrista.
Otputovavši odatle, svetiteljka dođe u drugi neki grad, u kome knezovaše neki knez Tarasije. Kada ovaj doznade za svetiteljku, izvede je preda se na sud. I upita je o veri. Ona izjavi da je hrišćanka i da je Hristos istiniti Bog. Knez je zbog toga baci u jedan kotao pun zejtina, smole i olova, pa naredi te zapališe vatru ispod kotla. No anđeo Gospodnji siđe i rashladi kotao i sve u njemu, te tako mučenica Hristova ostade nepovređena. I na mnoge druge muke stavi je ovaj bezdušni tiranin, ali ne mogade pokolebati čvrstu veru njenu. Stoga joj naposletku odseče česnu glavu njenu[4], i pobedonosna duša blažene odlete u večne obitelji nebeske.
 
ŽITIJE PREPODOBNOG OCA NAŠEG
MOJSIJA UGRINA
 
Nečastivi vrag je naročito navikao da vojuje protiv čoveka nečistom bludnom strašću, jer čovek, pomračen tom gadošću, prestaje da se u delima svojim obazire na Boga: pošto će samo „čisti srcem Boga videti“ (Mt. 5, 8). Blaženi otac naš Mojsej, podvizavajući se u toj borbi više od drugih, mnogo se namuči kao dobar vojnik Hristov, dok potpuno ne pobedi silu nečistog vraga i ne ostavi nam primer za ugled. O njemu se piše sledeće.
Zna se za ovog blaženog Mojseja da po rođenju bejaše Ugrin[5], ljubimac blagovernog, svetog kneza i stradalca ruskog Borisa[6]. On služaše knezu zajedno sa svojim bratom Georgijem koji, zaštićujući svojim telom gospodara svog, pade ubijen zajedno sa svetim Borisom[7] od vojnika bezbožnoga Svjatopolka na reci Alti[8]; pri tome mu vojnici odsekoše glavu zbog zlatne grivne koju mu beše podario sveti Boris. Jedino se blaženi Mojsej spase od smrti i dođe u Kijev k Jaroslavljevoj sestri Predislavi, i ostade tamo krijući se od Svjatopolka i usrdno se moleći Bogu, dok ne stiže blagočestivi knez Jaroslav, pobuđen žalošću za ubijenim bratom, i pobedi bezbožnoga Svjatopolka[9]. A kada Svjatopolk, izbegnuvši u Poljsku, vrati se s Boleslavom i izagna Jaroslava i sam stade knezovati u Kijevu[10], tada Boleslav, vraćajući se u svoju zemlju, odvede sa sobom u ropstvo dve Jaroslavove sestre i mnoge bojare, među kojima i ovog blaženog Mojseja. Njega odvedoše okovana u lance po rukama i nogama, čvrsto ga čuvajući, jer beše snažan telom i divan licem.
U Poljskoj zamlji blaženog Mojseja vide jedna žena, vlastelinka, lepa i mlada, koja imađaše ogromno bogatstvo i veliku vlast; njen muž beše otišao s Boleslavom, ali se ne vrati, pošto bi ubijen u ratu. Ova žena, primetivši lepotu prepodobnoga, zapali se telesnom pohotom prema njemu i stade ga mamiti zavodljivim rečima, govoreći: O, čoveče! zašto takve muke trpiš kada ima načina kojim se možeš izbaviti tih okova i stradanja?! – Mojsej joj odgovori: Takva je volja Božija. – Žena mu na to reče: Ako mi se pokoriš, ja ću te izbaviti, i učiniću te znamenitim u celoj zemlji Poljskoj, i ti ćeš vladati mnome i celokupnim mojim vlastelinstvom.
– Osetivši njenu nečistu požudu, blaženi joj odvrati: Koji je muž, poslušavši ženu, ikada krenuo na bolje? Prvozdani Adam, poslušavši ženu, bi isteran iz raja; Samson, koji je snagom prevazilazio sve i pobedio čitavu vojsku, ženom bi predat inoplemenicima; Solomon, koji postiže dubinu premudrosti, potčinivši se ženi, pokloni se idolima; Irod, koji beše održao mnoge pobede, porobivši sebe ženi, odseče glavu Jovanu Preteči. Na koji ću onda način ja postati slobodan, kada načinim sebe robom ženi, koju ne poznah od rođenja? – Ona mu odgovori: Ja ću te otkupiti, i učiniću te čuvenim, načiniću te gospodarem doma moga, i želim da te imam za svoga muža, samo mi ispuni volju, jer ne mogu da podnosim gledajući kako tvoja lepota propada besmisleno. – Na to joj blaženi Mojsej reče: Dobro znaj da ja neću ispuniti volju tvoju, i ne želim ni tvoju vlast, ni tvoje bogatstvo; iznad svega toga za mene je duševna i telesna čistota. Neka ne uništim petogodišnji podvig, koji mi Gospod darova da nevin trpim u ovim okovima, zbog čega se nadam da ću biti izbavljen večnih muka.
Tada žena, videći da može izgubiti takvu lepotu, pređe na drugu đavolsku odluku, rasudivši ovako: Ako ga otkupim, on će mi se svakako, makar pod moranjem, pokoriti. Stoga ona posla k vlasniku, kod koga svetitelj beše u ropstvu, da uzme od nje koliko hoće, samo da joj proda Mojseja. Vlasnik, videći zgodnu priliku da se obogati, uze od nje skoro hiljadu zlatnika, i predade joj Mojseja. A žena, dobivši vlast nad njim, stade ga bez ikakvog stida vući na nesveto delo. Oslobodivši ga okova, ona ga odenu u skupocene haljine, i hranjaše ga odabranim jelima. Zatim, grleći ga pohotljivo, ona ga primoravaše na obljubu. A blaženi Mojsej, videvši ludilo ove žene, još više prionu molitvi i postu, pretpostavljajući Boga radi suv hleb i vodu sa čistotom, nego li skupocena jela i vino sa nečistotom. I odmah skinu sa sebe raskošne haljine, kao nekada Josif, i izbegnu greh, niušta ne smatrajući uživanja ovoga sveta.
Postiđena žena tada pade u takvu jarost, da namisli umoriti glađu blaženoga, bacivši ga u tamnicu. Ali Bog koji daje hranu svakome stvoru, koji nekada prehrani Iliju u pustinji (3. Car. 17, 2-6), zatim Pavla Tivejekoga[11] i mnoge druge sluge Svoje uzdajuće se u Njega, ne ostavi ni ovog blaženog: jer jednoga od robova ove žene On skloni na saučešće, te tajno donošaše hranu Mojseju. A drugi ga nagovarahu govoreći: Brate Mojseje, šta ti smeta da se ženiš? Ti si još mlad, a ova udovica požive s mužem samo godinu dana, i lepša je od drugih žena; bogatstvo je njeno neizmerno; važnost njena u ovoj zemlji Poljskoj je ogromna, tako da kada bi htela, ni knez se ne bi uzgaušao nje, a ti, zarobljenik i rob, ne želiš da postaneš njen gospodar?! Ako li rečeš da ne želiš narušiti zapovesti Hristove, onda se seti šta Hristos kaže u Evanđelju: Toga radi ostaviće čovek oca svog i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo (Mt. 19, 5). Takođe i apostol govori: Bolje je ženiti se nego li upaljivati se (1. Kor. 7, 9). A o udovicama isti apostol veli: Hoću da se mlade udovice udaju (1. Tm. 5, 14). A ti nisi dao zavet monaški nego si slobodan od njega, zašto se onda predaješ zlim i teškim mukama i tako stradaš? Ako se desi da umreš u ovoj bedi, kakvu ćeš pohvalu imati? U samoj stvari, ko se od prvih pravednika, kao što su Avraam, Isak i Jakov, uzgnušao žena? Niko sem današnjih crnorizaca. Josif na kratko vreme izbegnu ženu, ali se posle i on oženi (1. Mojs. 41, 45). Tako i ti, ako otideš živ od ove žene, kasnije ćeš sam sebi potražiti ženu. I ko se neće nasmejati tvome bezumlju? Bolje ti je da se pokoriš ovoj ženi, i da postaneš slobodan i gospodar nad celim domom njenim.
Blaženi Mojsej odgovori im: O, braćo i dobri prijatelji moji, dobro me vi savetujete! Pojimam, vi mi predlažete reči, opakije od zmijina našaptavanja Evi u raju: silite me da se pokorim ovoj ženi, no ja ni u kom slučaju neću primiti vaš savet. Jer ako mi se desi i da umrem u ovim okovima i gorkim mukama, ja nasigurno očekujem da za to dobijem milost od Boga. I ako su se mnogi pravednici spasli sa ženama, ja se grešnik jedini ne mogu spasti sa ženom. No, da se Josif pokorio najpre ženi Pentefrijevoj, onda on potom, kada se oženio, ne bi carovao u Egiptu. Međutim Bog, videvši njegovo ranije trpljenje, darova mu egipatsko carstvo; stoga se on proslavlja iz naraštaja u naraštaj kao celomudren, ma da je i decu rodio. A ja ne želim egipatsko carstvo, niti da posedujem vlast i budem veliki u ovoj zemlji Poljskoj i da uživam poštovanje daleko u svoj zemlji Ruskoj, nego sve to ja prezreh radi nebeskog carstva. Zbog toga, ako izađem živ iz ruku ove žene, ja nikakvu drugu ženu tražiti neću, već ću, ako hoće Bog, postati crnorizac. Jer šta kaže Hristos u Evanđelju: Svaki koji ostavi kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, imena moga radi, primiće sto puta onoliko, i dobiće život večni (Mt. 19, 29). Hrista li poslušati ili vas? A apostol govori: Ko je neoženjen brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu; a koji je oženjen brine se za svetsko, kako će ugoditi ženi (1. Kor. 7, 32-33). Zato pitam ja vas: Za koga treba više raditi, za Gospoda ili za ženu? Takođe znam da apostol piše i ovo: Sluge, slušajte gospodare svoje po telu (Ef. 6, 5), ali na dobro, a ne na zlo. Stoga vama koji me držite, neka bude znano, da me ženska lepota nikada neće zavesti, niti me razdvojiti od ljubavi Hristove.
Čuvši to, ona žena skova u srcu svom drugi lukavi plan. Ona naredi da blaženoga posade na konja, i u pratnji mnogih slugu da ga vode po njenim gradovima i selima, govoreći mu: „Sve ovo tvoje je, ako ti se dopada; radi sa svim kako hoćeš“. A i sama ona govoraše ljudima: Ovo je vaš gospodar, a moj muž; koji ga god sretne, neka mu se klanja. – Međutim, on se nasmeja bezumlju ženinom i reče joj: Uzalud se trudiš! jer me ne možeš prelastiti truležnim stvarima ovoga sveta, niti me lišiti duhovnog bogatstva mog. Shvati to i ne muči se uzalud. – Na to mu žena s jarošću odgovori: Ne znaš li da si mi prodat? i ko te može osloboditi iz mojih ruku? Živog te nipošto pustiti neću, nego ću te najpre staviti na mnoge muke, pa onda predati smrti. – Blaženi joj smelo odvrati: Neću se uplašiti muka, jer je Gospod sa mnom; Njemu od sada hoću da služim u monaškom životu.
I u to vreme rukovođen Bogom dođe k blaženom Mojseju jedan crnorizac iz Svete Gore, po činu jerej, i postriže ga u sveti angelski monaški lik. Pritom on ga mnogo pouči o čistoti duhovnoj, da ne ustupa vragu, i da se ne boji te pogane žene; pa onda ode. Ovog crnorisca tražiše svuda, i ne nađoše ga. Tada žena izgubi nadu i podvrže prepodobnog inoka Mojseja teškim batinama: ona naredi da ga ispružena po zemlji biju gvozdenim štapovima, te se zemlja natopi krvlju. A oni što ga bijahu govorahu mu: Pokori se svojoj gospodarici i ispuni joj volju; ako ne poslušaš, onda ćemo ti telo izdrobiti na komade. Ne misli da ćeš izbeći ove muke, nego ćeš posle mnogih muka gorko predati dušu svoju. Sažali se na sebe; odbaci te monaške poderotine i obuci se u skupoceno bojarsko odelo, pa ćeš se izbaviti muka koje te čekaju. – Junačni Mojsej im odgovori: Braćo, vršite što vam je naređeno, nikako ne oklevajući, a ja se ni u kom slučaju ne mogu odreći monaštva i ljubavi Božje, i nikakvo mučenje, ni oganj, ni mač, ni rane, ne mogu me rastaviti od Boga i od ovog velikog angelskog lika. A ovoj bestidnoj i pomračenoj ženi, koja je nesumnjivo izgubila ne samo strah Božji nego i stid ljudski, i koja me bestidno primorava na oskvrnjenje tela i preljubočinstvo, nikada se pokoriti neću, niti bednu volju njenu ispuniti.
Pašteći se mnogo kako da se osveti za doživljenu sramotu, ta žena najzad napisa knezu Boleslavu ovakvo pismo: Sam znaš da je moj muž ubijen u ratu koji si ti vodio, a ti si mi dopustio da uzmem koga hoću za muža. Ja zavoleh jednog od tvojih zarobljenika, lepog mladića, otkupih ga davši za njega mnogo zlata, dovedoh ga u svoj dom i predadoh mu svo zlato i srebro u mome domu i svu vlast, samo da bi zaželeo postati moj muž; a on sve to niušta ne uračuna. Mnogo puta sam ga mučila glađu i batinama, ali ne postigoh ništa. Njemu nije dosta što je pet godina bio u okovima kod ranijeg vlasnika, on je evo i ovu šestu godinu proveo kod mene i bio mnogo mučen od mene zbog svoje neposlušnosti. Sve je to on navukao na sebe svojom tvrdoglavošću; a sada je i postrižen od nekog crnorisca. Šta dakle ti naređuješ da činim sa njim?
Knez Boleslav naredi toj ženi da dođe k njemu i dovede Mojseja. Njegovo naređenje bi izvršeno. Ugledavši prepodobnoga on ga dugo prisiljavaše da se oženi tom ženom, ali ga ne usavetova. Naposletku mu reče: Ko je tako neosetljiv kao ti koji lišavaš sebe mnogih blaga i časti i predaješ sebe na gorke muke?! Od danas neka ti je znano, da je život tvoj i smrt tvoja u tvojim rukama: ili ćeš, ispunivši volju svoje gospodarice, biti poštovan od nas i imati veliku vlast, ili ćeš, ne poslušavši, primiti ljutu smrt posle mnogih muka. – A toj ženi knez reče: Neka kupljeni tobom zarobljenik nipošto ne bude slobodan, nego kao gospodarica postupi sa robom svojim kako hoćeš, da se i drugi ne bi drznuli ne poslušati svoje gospodare. – Prepodobni pak otac naš Mojsej odgovori na to knezu: Kakva je korist čoveku ako sav svet dobije a duši svojoj naudi? ili kakav će otkup dati čovek za dušu svoju? (Mt. 16, 26). A ti, kako mi obećavaš slavu i čast, kojih ćeš se i sam uskoro lišiti, i grob će te primiti kao ništa nemajućeg? Takođe i ova pogana žena biće svirepo ubijena.
Sve se to i zbi po predskazanju prepodobnoga. No pre toga žena ta, dobivši nad njim konačnu vlast, još bestidnije ga stade vući na greh: tako, ona naredi da Mojseja silom polože na njenu postelju, gde ga ona grljaše i ljubljaše; ali ga ne mogade ni time prelastiti da on ispuni njenu želju. I reče joj prepodobni: Uzalud je tvoj trud, ženo! ne smatraj da ja ne činim ovaj greh kao neki ludak, ili zato što ne mogu, nego radi straha Božijeg gnušam se tebe, nečiste.
Čuvši to žena naredi da mu svaki dan udaraju po sto batina. Naposletku pak naredi da mu odseku tajni organ. Prepodobni Mojsej ležaše kao mrtav od tečenja krvi, i jedva pokazivaše znake života. Saglasan sa ovim, Boleslav usto podiže i veliko gonjenje na monahe i protera ih iz svoje zemlje, želeći da ugodi Mojsejevoj gospodarici zbog njenog visokog roda i iz ljubavi prema njoj. No Bog uskoro odmazdi za sluge svoje. Jer jedne noći Boleslav iznenada umre[12], i nastade veliki metež u celoj zemlji Poljskoj: pobunjeni ljudi pobiše episkope i boljare svoje, među kojima bi ubijena i ona bestidna žena.
O ovom gnevu Božjem, koji se zbio po izgnanju monaha zbog postriženja prepodobnog Mojseja, spominje nakon mnogo godina velikome knezu kijevskom Izjaslavu kneginja njegova, poreklom Poljakinja, kći Boleslavljeva, moleći ga s upozoravanjem da ne proteruje iz svoje zemlje prepodobnog Antonija i njegovu bratiju zbog postriženja blaženoga Varlama i evnuha Jefrema[13]. No da se vratimo na naš predmet. Prepodobni otac naš Mojsej oporavivši se malo, dođe u pešteru k prepodobnom Antoniju imajući na sebi mučeničke rane, kao hrabar vojnik Hristov. I življaše bogougodno, podvizavajući se u molitvi, postu, bdenju, i u svima monaškim vrlinama, pomoću kojih i pobedi potpuno sva lukavstva nečistog vraga.
Za premnoge pobede nad nečistim bludnim strastima, koje su ustajale protiv ovog prepodobnog, Gospod mu darova silu da pobeđuje te iste strasti kada ustaju i na druge. Tako jedan od bratije, napadan bludnom strašću, dođe k prepodobnom ocu Mojseju i moljaše ga da mu pomogne, i reče: „A ja obećavam da ću, ako mi što narediš, držati to do smrti“. Prepodobni mu onda naredi: „Nikada ne reci nijednu reč ženi u celom životu svom“. Ovaj obeća svim srcem. Tada svetitelj, podražavajući prvoga Mojseja koji je štapom činio čudesa, dodirnu svojim štapom naručje bratnjevog tela, pošto bez štapa nije mogao ići usled bolova od ranije dobijenih rana, i tog časa se umrtviše sve nečiste strasti u telu toga brata, i od tada mu više ne dosađivahu.
Tako živeći ovaj dobri vojnik Hristov provede šezdeeet godina u stradanju i bogougodnom podvigu svom: pet godina bi nevino mučen u okovima od čoveka koji ga beše zarobio, pokazujući kao Jov blagodarno k Bogu trpljenje; šest godina junački postrada za celomudrije više nego Josif; zatim desetogodišnjim ravnoangelskim bezmolvijem, predanim od Svete Gore Atonske, prosija pre drugih, kao onaj prvi Mojsej desetočlanim zakonom, predanim mu po angelskoj uredbi od Svete Gore Sinajske. Potom se i ovaj naš prepodobni Mojsej udostoji vaistinu biti bogovidac: jer se nađe dostojan blaženstva čistih srcem, i da gleda Boga lice u lice preseli se dvadeset šestog jula[14], još za života prepodobnog Antonija, u čijoj pešteri i do danas netljeno počivaju čudotvorne mošti ovog svetog muža koji ne povredi svoje celomudrije.
Moštima svojim sveti Mojsije i posle smrti pobeđuje nečiste strasti, kao što to saznade sveti Jovan Mnogostradalni[15]. Jer on, zatvorivši se u pešteri i ukopavši se do ramena u zemlju spram moštiju ovog prepodobnog Mojseja, dugo je stradao pobeđujući u sebi bludnu strast, i naposletku ču glas Gospodnji: da se pomoli mrtvacu što se nalazi naspram njega, – ovom prepodobnom Mojseju Ugrinu! – Kada Mnogostradalni to učini, odmah bi izbavljen od nečiste napasti.
Tako isto i drugoga brata, koji je patio od iste napasti, izbavi isti sveti Jovan Mnogostradalni kada jednu kost od moštiju prepodobnog Mojseja dade ovom paćeniku da je pristavi k svome telu, kao što o tome piše u žitiju prepodobnog Jovana Mnogostradalnog. Stoga i nama, izbavljenima od svake nečistote, neka prepodobni Mojsej bude vođ, nezabljudljivo nas molitvama svojim vodeći putem spasenja, da se s njim i mi poklonimo u Trojici obožavanome Bogu, kome slava sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 
SPOMEN SVETE MUČENICE
OREOZILE
 
Ovoj svetoj mučenici ne zna se mesto rođenja, ali se zna da su joj roditelji bili neznabošci. Kada se sveti apostoli raziđoše po celome svetu sa propoveđu svetog Evanđelja, tada sveti Andrej Prvozvani mrežom svoga bogonadahnutog blagovešća izbavi ovu Oreozilu iz ponora idolopoklonstva. Krštena i prosvećena svetim apostolom Andrejem, ona se posveti službi Bogu u jednoj maloj crkvi svetog Arhistratiga Mihaila. Kao dobra zemlja, primivši u sebe seme apostolove propovedi, ona donese mnogi, stostruki rod. Boraveći u tom hramu svetog Arhistratiga, ona ispunjavaše zapovesti Hristove i truđaše se da dobrim delima postane blagovesnica Gospoda našeg Isusa Hrista. Stoga se vrlo mnogi neznabošci sticahu k njoj, i dobijahu duhovne koristi od svakodnevnih propovedi njenih. I mnogi se obraćahu ka Hristu i blagodaću Njegovom utvrđivahu u veri. Među ovima behu i dve device koje preko blagovesti svete Oreozile poznaše Gospoda Hrista kao Tvorca svega, odvratiše se od idolopokloničke zablude i obratiše ka jedinom istinitom Bogu.
Ovladane ljubavlju Hristovom, one neprestano upražnjavahu evanđelske vrline, uvek imajući pred očima svetu Oreozilu kao obrazac i primer vrline. Goreći stalno božanskom revnošću, one se radosno podvizavahu u postovima, u molitvama, u bdenjima, i u ostalim bogougodnim trudovima. Svim tim ove svete devojke obraćahu ka Hristu nevernike, a duše hrišćana utvrđivahu u veri. Zbog toga mrzitelj roda ljudskog đavo nahuška cara da goni hrišćane i primorava ih na poklonjenje idolima.
Tada blažena Oreozila bi odvojena od njenih dveju sapodvižnica i izvedena na sud pred cara. Car je upita: Sa kog razloga si ti odbacila otačku veru i propovedaš da je Hristos Bog? Zašto obmanjuješ ljude lažnim i varljivim rečima i nagovaraš ih da veruju u smrtnog čoveka, za koga ti kažeš da je Tvorac svega? – Na to svetiteljka odgovori caru: Doznao si, care, da je mnome propovedani Hristos raspet kao čovek, no kako nisi doznao i to da je On isti i vaskrsao kao Bog? I kako nisi čuo da je On sišao u ad i izveo sa sobom sve tamo nalazeće se, i kao Vođ života podario mrtvima večni život? I kako nisi čuo da je Hristos, prevečni Bog, dobrovoljno postao čovek, stradao i raspet bio radi nas i radi spasenja roda ljudskog? No izlišno je ovo govoriti ljudima koji ne razumeju ovu tajnu. Ali hoću još nešto da ti kažem kao prvo i poslednje: ma šta ti meni činio, ma čime mi pretio, ma kako mi laskao, ma kako me mučio, ma šta mi obećavao, nećeš me moći rastaviti od ljubavi Hrista mog! Nikada se neću odreći Boga mog, koji me je iz nebića uveo u biće, i sišao s neba na zemlju, i ovaplotio se radi spasenja mog. Stoga čini, care, što hoćeš! Evo, pred tobom se nalazi zemljano telo moje: peci ga, seci ga, davi ga, muči ga!
Čuvši ovo car se zapali jarošću i naredi da svetu Oreozilu svuku i dugo biju. Svi prisutni behu zaprepašćeni posmatrajući junaštvo i trpljenje neveste Hristove, jer ona to podnošaše kao da neko drugi beše u njenom telu a ne ona sama. Međutim car, često se osvrćući na svetiteljku, pogledaše je sa nadom da će ona odustati od vere Hristove, i kad napreže vid, odjednom oslepe. I odmah naredi da svetiteljku zatvore u tamnicu, a sam uze vođu koji ga odvede u dvorac.
Međutim svetiteljka, žudeći da što pre otide k mnogoželjenom Ženiku Hristu, posla ovakvu poruku bezbožnom caru: „Ako oči svoje ne pomažeš krvlju odsečene glave moje, nećeš nikada progledati“. – Car onda naredi odmah da se svetiteljki odseče glava, pa namazavši oči svoje krvlju njenom progleda tog trenutka. Ali bezakoni car ostade nezahvalan i prema takvom dobročinstvu. Štaviše, ispunivši se zavisti, svezli car naredi da se mošti svete mučenice spale, da hrišćani ne bi uzeli česno telo njeno i pomoću njega obraćali jeline u veru Hristovu. A sveta mučenica, ispunivši svoju želju, živi u večitoj radosti na nebu, sacarujući mnogoželjenom Ženiku svom Hristu.
U hramu svete mučenice Oreozile, podignutom blizu hrama svete velikomučenice Anastasije, bivaju mnoga razna isceljenja. To svedoči isceljeni od uzetosti čovek; svedoče nerotkinje koje postaju porodilje, i majke dojilje koje, izgubiše mleko, vraćaju se iz hrama kućama ponova dobivši mleko. Tako proslavlja Gospod one koji Njega proslavljaju i za Njega krv svoju prolivaju.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
GERONTIJA,
osnivača skita Svete Ane u Svetoj Gori
 
Prepodonbi Gerontije beše iguman manastira u Svetoj Gori zvanog Vulevtirion. No pošto taj manastir beše na morskoj obali i varvari ga često pljačkahu, monasi ga napustiše i popeše se na uzvišenija mesta Atonske Gore, po stenama i pećinama. Kada kasnije prestadoše ove najezde i pljačke, monasi se počeše vraćati, ali ne u svoj manastir koji beše zapusteo, nego na onu strminu gde se danas nalazi skit Svete Ane. Tu beše izobilan izvor sveže vode, te oni podigoše sebi kolibice i ostalo što beše najnužnije za život.
Prepodobni pak ovaj starac Gerontije, želeći mirniji i povučeniji život, ostade sa jednim svojim poslušnikom na vrhu ovoga Skita i tu podiže hram u spomen Svetog Velikomučenika Pantelejmona koji i danas postoji. Na taj način ovaj prepodobni bi prvi osnivač ovog skita Svete Ane, koji zatim pokaza mnoge svetilnike podvižništva i mučeništva.
Učenik starca Gerontija, koji se mučaše da odozdo donosi vodu na vrh, žaljaše se starcu i moljaše ga da siću niže. A starac mu odgovaraše: Pretrpi se još malo, pa ćeš videti bogatu nagradu Božju za to. Ne prestajmo polagati nadu našu na Presvetu Vladičicu Bogorodicu, Koja je Zaštitnica čitave ove Svete Gore i Ona će nam sve na dobro urediti. I zaista, na molitve starčeve, Presveta Bogomati javi se jedne noći starcu i otkri mu mesto gde treba malo zakopati i odmah će se pojaviti izvor vode. Tako zaista i bi. Jer ujutru, kada starac i učenik pođoše do ukazanog mesta i malo zakopaše, odmah poteče živa voda, bistra i lekovita. Obojica zahvališe Bogomateri na ovako velikom daru. No posle nekog vremena učenik stade saditi okolo drveće i zalivati ga tom vodom, a tako isto i prati njome svoje rublje. Tada voda najednom presahnu i izvor presuši. Ovo veoma ožalosti starca i on se sa suzama opet moljaše Presvetoj Vladičici. Na tople molitve svetog Gerontija ponovo se javi Presveta i ukori ih što su vodu upotrebljavali ne samo za piće nego i za druge nekorisne stvari. A onda im ponovo reče da će voda opet proteći, ali da je više ne zloupotrebljavaju, nego samo za piće da bude ljudima i stoci.
Tako zaista i bi, samo što vode više ne beše u izobilju, nego samo do tri pedlja, kao što se i do danas vidi. Zato od tada oci ovu vodu nazvaše agiazma, tj. sveta vodica. Starac pak Gerontije, poživevši bogougodno do duboke starosti, prestavi se u miru.
 
SABOR
PRESVETE BOGORODICE u Pigadiju blizu Emvola
 
SPOMEN SVETE MUČENICE
JERUSALIME
 
Sveta mučenica Jerusalima bi mačem posečena za Gospoda Hrista i preseli se u nebeski Jerusalim, za vreme Dekija Trajana (249-251. g.).
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
ERMOLAJA[16]
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
APIONA
 
Sveti mučenik Apion postrada za Gospoda Hrista mačem posečen.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
SIMEONA,
arhimandrita i stolpnika u Anaplu
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
IGNJATIJA STIRONITA
 
Prestavio se u miru Gospoda svoga.
 
OBNOVLJENJE HRAMA SVETIH
ARHANĐELA MIHAILA u Skali i ARHANĐELA GAVRILA u Haldi
 


 
NAPOMENE:
[1]Spomen Sv. Pantelejmona 27. jula.
[2]Rimski car Antonin Pij carovao od 138. do 161. god.
[3]Na grčkom petak se kaže „paraskevi“; na srpskom to ime glasi Petka.
[4]Sveta prepodobnomučenipa postrada oko 140. godine. – Svete mošti njene video je hadžija Antonije godine 1200. u Carigradu, a crkva njena postoji tamo i sada, nalazi se na levoj strani Zlatnog Roga u kraju Has – Kioj.
[5]Tojest iz Ugarske, Madžar.
[6]Spomen njegov praznuje se 2. maja i 24. jula.
[7]Godine 1015.
[8]Alta – Pritoka Trubeža koji se uliva u Dnjepar ispod Kijeva s leve strane.
[9]Godine 1017.
[10]Od 1018. godine.
[11]Spomen njegov praznuje se 15. januara.
[12]3. aprila 1025. godine.
[13]Vidi Žitije prepodobnog Antonija Pečerskog pod 10. julom.
[14]Godine 1043.
[15]Spomen njegov 18. jula.
[16]Ovaj svetitelj se proslavlja na ostrvu Kipru kao episkop Konstantije Kiparske (i kao takav učestvovao na Halkidonskom Saboru 451. godine). U oblasti Kirinijskoj na Kipru i danas postoji selo i hram sa imenom Sv. Ermolaja. Sveti pak Neofit Kiparski smatra da je ovo jedan od svetih bezsrebrenika (koji se slavi danas 26. jula).

3 komentar(a)

  1. Pingback: Kontraverzne glasine o Sv Mariji Magdalini

  2. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): SVETI RAVNOAPOSTOLNI VLADIMIR KRSTITELJ RUSIJE – Manastir Vavedenje

  3. Prvi i apostol Vaskresenja…….neustrašiva u svojoj veri i odanosti……neumorna u propovedanju njenog Učitelja…….prisustvovao sam mnogim večernjim službama, ali samo sam na jednoj proplakao i to u manastiru Svete Magdaline u Jerusalimu gde je deo njenih moštiju i ogromna freska momenta kada Sveta Magdalina pokazuje crveno jaje caru Tiberiju. Sestre tog manastira gase i pale sve sveće u crkvi u određeno vreme službe, tako da vernik ima utisak i kompletne tame za vreme Spasove smrti i svetla u momentu Njegovog Vaskresenja. Nezaboravna i dostojna služba Svetoj Mariji Magdalini. Sveta učenice Hristova, moli Boga za nas!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *