NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » Žitija Svetih za jul

Žitija Svetih za jul

13. JULI
 
SABOR SVETOG
ARHANGELA GAVRILA
 
Blagovesnika našeg spasenja, velikog slugu Božjeg, i radostonosnog poslanika k Prečistoj Djevi Mariji, Arhangela Gavrila hvalimo u pesmama, po drugi put mu priređujući praznični sabor. Jer njegov prvi sabor praznuje se sutradan po Blagovesti Presvete Bogorodice, dvadeset šestoga marta; a sada se ponova taj sabor njegov praznuje u svetoj Crkvi, i ponova se spominju i proslavljaju njegova čudesna javljanja po Božjem naređenju. On Mojsija, koji izbeže od Faraona, nauči u pustinji – pisanju knjiga, ispričavši mu postanak sveta, stvaranje prvoga čoveka Adama, život njegov i patrijaraha posle njega, potonja vremena, potop i razdeljenje naroda; još mu objasni položaj nebeskih planeta i stihija; nauči ga aritmetici, geometriji i svakoj mudrosti. On proroku Danilu protumači čudesna viđenja o carevima i carstvima, koja su imala kasnije nastati, a koja mu behu prestavljena u vidu raznih zverova; obavesti ga o vremenu oslobođenja ljudi Božjih iz Vavilonskog ropstva, i o vremenu prvog dolaska Hristovog u svet ovaploćenjem od Prečiste Djeve. On se javi svetoj pravednoj Ani, koja u svome vrtu tugovaše zbog bezdetnosti svoje i sa suzama se moljaše Bogu, i reče joj: Ano! Ano! uslišena je molitva tvoja, uzdasi tvoji minuše oblake, a suze tvoje iziđoše pred Boga; i evo, ti ćeš zatrudneti i roditi preblagoslovenu Kćer, zbog koje će se blagosloviti sva plemena zemna, i njome će se dati spasenje svetu, a dobiće ime Marija.
Isto tako sveti Gavril se javi i pravednom Joakimu, koji se postio u pustinji, i objavi mu isto što i svetoj Ani: da će dobiti Kćer, od vekova unapred izabranu za Mater Mesiji, koji će doći radi spasenja roda ljudskog. Ovaj veliki Arhangel bi dodeljen od Boga za čuvara bogodevici Mariji, rođenoj od nerotkinje, i kada Ona bi uvedena u hram on je hranio, svakodnevno Joj donoseći hranu. On se javi svetom svešteniku Zahariji, stojeći s desne strane kadionog oltara, i blagovesti mu da će njegova žena Jelisaveta roditi svetog Jovana Preteču Gospodnjeg, i kada Zaharija ne poverova u to, on mu nemilom sveza jezik dok se reči njegove ne zbudu. Ovaj prvak Božji, poslat od Boga u Nazaret, javi se Crečistoj Djevi, obručenoj za pravednog Josifa, i blagovesti Joj začeće Sina Božjeg osenjenjem i dejstvom Svetoga Duha u Njoj. On isti javi se i Josifu u snu, uverivši ga u devstvenost svete Djeve Marije i da je ono što se začelo u Njoj od Duha Svetoga. A kada se Gospod naš rodi u Vitlejemu, ovaj anđeo Gospodnji Gavril javi se pastirima koji čuvahu noćnu stražu kod stada svog, i reče: „Javljam vam veliku radost: danas vam se rodi Spasitelj!“ – i odmah sa mnoštvom vojnika nebeskih zapeva: „Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja!“
Smatra se da se ovaj anđeo javio s neba Hristu Spasitelju pred Njegovo dobrovoljno stradanje kada se On molio u Getsimanskom Vrtu, pošto ime Gavril znači: krepost Božija. Javivši Mu se, dakle, Gavril Ga je krepio, pošto pored drugih svojih služenja ima i to – da krepi one koji su u podvizima, a Gospod se naš tada podvizavao u usrdnoj molitvi.
Ovaj anđeo javi se mironosicama sedeći na kamenu groba i objavljujući im Hristovo vaskrsenje iz groba: jer on, koji je bio blagovesnik začeća i rođenja Gospodnja, pokaza se blagovesnikom i vaskrsenja Njegova. On se javi i Prečistoj Djevi Bogorodici kada se Ona toplo moljaše na Gori Maslinskoj, obavesti Je da se približilo Njeno česno uspenje i sa zemlje na nebo preseljenje, i dade Joj svetlu grančicu rajsku.
Sećajući se ovih mnogokratnih javljanja njegovih u Starom i Novom Zavetu i znajući njegovo neprestano posredovanje pred Bogom za rod hrišćanski, sveta Crkva mu sada prirećuje saborno praznovanje, da bi ljudi Božji s usrđem svagda i plameno pribegavali k zaštiti i pomoći tolikog zastupnika i dobrotvora roda ljudskog, i njegovim molitvama dobijali otpuštenje grehova od Hrista Gospoda Spasa našega.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
STEFANA SAVAITA
 
Rođen u Damasku oko 725. godine od oca Teodora, zvanog Mansur, i bio dakle bratučed svetog Jovana Damaskina. Od rane mladosti postao inok kod svog strica, koji se podvizavao u manastiru svetog Save Osvećenog. Izučivši dobro žitije bogonosnog oca Save, on postade njegov revnosni učenik i izvrsni podražatelj, i svojim vrlinama sijaše kao sjajna zvezda među monasima Palestinskim. Zbog toga i prozvan Savait. Jedno vreme življaše kao usamljeni podvižnik u pustinji, gde je pisao i divne crkvene bogoslužbene pesme i himne. Sveti Stefan satvori mnoga znamenja i čudesa, a predvide i pretskaza i svoju končinu. Upokojio se u Gospodu 794. godine, u 69. godini svoga života.[1]
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
SERAPIONA
 
Sveti Serapion življaše u vreme cara Severa[2] i beše čovek blagočestiv i vrlinski. Uhvaćen od kneza Akile i upitan koje je vere, on smelo izjavi da veruje i ispoveda Hrista – istinitog Boga. Zbog toga bi stavljen na razne muke, zatim bačen u oganj, i tako dobi od Gospoda venac mučenički.
 
SPOMEN PREPODOBNE MATERE NAŠE
SARE
 
Egipćanka, živela i podvizavala se u Egiptu. Kao devica otišla na podvig i šezdeset godina podvizavala se na obali reke Nila, nedaleko od Aleksandrije. Primerom svog podvižničkog bogougodnog života privukla mnoge ženske k monaškom životu. Upokojila se u Gospodu 370. godine.
U knjizi „Raj Otaca“ piše o prepodobnoj Sari ovo: Jednom dva velika starca i otšelnika krenuše sa Pilusijske Gore k prepodobnoj Sari. Putujući, oni zborahu između sebe: Hajde da ponizimo ovu staricu. – Kada stigoše k njoj, oni joj rekoše: Pazi da ti se razum ne pogordi i ti rekneš: gle, otšelnici dolaze k meni koja sam žena. – Prepodobna im od govori: Po prirodi jesam žena, ali ne po razumu. – U istoj knjizi piše za nju da je jednom prilikom rekla: Ako se pomolim Bogu da mi da obaveštenje o svim ljudima, naći ću se plačuća pred vratima svakoga od njih. Nego je bolje da se pomolim da mi srce bude čisto sa svima. – A imala je prepodobna uvek u sebi sećanje na smrt, pa je govorila: Pođem da stavim nogu svoju na lestvicu da se uz nju popnem, i odmah pre no što se počnem uspinjati, stavljam smrt pred oči moje. – Pričaju za amu (majku) Saru da je trinaest godina bila silno uznemiravana od demona bluda, i nikada se nije molila da ta borba otide od nje, nego je samo govorila: Bože daj mi snage. A kada je jednom silno napade duh bluda, ona pođe u keliju svoju da se pomoli, ne podajući se iskušenju zbog straha Božjeg i podviga. Tada joj se telesno javi duh bluda i reče joj: Saro, pobedila si me. – A ona odgovori: Ne pobedih te ja, nego Gospod moj Hristos. – Prepodobna Sara beše tolika podvižnica da je šezdeset godina sedela na reci Nilu i nije se osvrtala niz reku da vidi ko dolazi i odlazi.
 
ŽITIJE SVETOG OCA NAŠEG
JULIJANA
 
Sveti Julijan[3] bi postavljen za episkopa od svetog vrhovnog apostola Petra i poslat njime u Galiju na propoved reči Božje. Došavši u grad Kenoman, on postade za njega prvi apostol, kao sveti Dionisije Areopagit za Parižane:[4] jer oni obojica istih godina polagahu te melje svete vere i izgrađivahu Crkvu Hristovu, apostolski se trudeći u propovedi Evanđelja i starajući se o spasenju duša ljudskih. Isprva novo učenje, propovedano ustima svetog Julijana, beše neznabožnim Kenomancima jednima na sablazan a drugima na podsmeh i porugu. Ali kada oni videše čudesa, činjena svemoćnim imenom Hristovim, počeše pomalo verovati učenju. Jer se rukama bogopropovednika činjahu mnoga čudesa: đavoli se izgonjahu, gubavi očišćavahu, slepi progledahu, i svakovrsne bolesti isceljivahu. Svoje učenje o istinitom Bogu sveti Julijan potvrđivaše čudesnim delima, prizivajući na bolesnike ime Hristovo i osenjujući ih krsnim znakom. Isceljujući tako tela njihova, on ujedno isceljivaše i duše njihove propovedajući o Hristu Isusu i prosvećujući svetim krštenjem.
Spočetka sveti Julijan življaše u predgrađu grada u jednoj malenoj kući, i stadoše k njemu dolaziti mnogi: novoprosvećeni radi pouke, a neznabošci radi isceljivanja od bolesti, i tu dobijahu dvostruko isceljenje, postajući i verni. To mesto gde življaše sveti beše bezvodno, te dolaznici k njemu i posetioci koji se bavljahu kod njega duže, trpljahu veliku oskudicu u vodi, koja se morala donositi izdaleka. Stoga čovek Božji iziđe jednom sa ljudima koji se desiše kod njega, u obližnju šumicu, pobode svoj žezal u zemlju, i pomoli se Bogu naglas da svi čuju, govoreći: „Gospode Bože, Ti si nekada iz tvrdog kamena u pustinji izveo vodu žednim ljudima Tvojim, pogledaj i na nas, sluge Tvoje, i otvori nam riznice milosrđa Svoga, te naredi da iz ove suve zemlje poteče izvor studene vode, da bi svi prisutni poznali da si Ti istiniti Bog koji si na kraju vekova poslao u svet Sina Svog da verujuće u Tebe uvede u istinsku obećanu zemlju“.
Kada svetitelj završi molitvu i verni rekoše „amin!“ tog časa poteče izvor vode iz zemlje gde beše pobijen žezal, pokazujući ljudima svemoć sile Božije i veliku veru i slobodu prema Bogu svetog ugodnika. Tada verni ojačaše u veri, a neverni pripadoše k nogama čoveka Božjeg proseći krštenje. I sveti ugodnik ih krsti vodom toga izvora. I tako s dana na dan rastijaše i množaše se Crkva Hristova.
Kada sveti episkop Julijan postade slavan zbog svojih čudesa, knez toga grada po imenu Defensor požele da vidi čoveka Božjeg i posla da ga česno pozovu k njemu. Svetitelj se uputi ka knezu; kada se približi njegovom domu, on obrete na kapiji slepca koji prosaše, i sažalivši se na njega prizva ime Isusa Hrista, oseni slepe oči njegove česnim krsnim znakom, i slepac progleda. Velika radost obuze progledalog slepca a prisutne – veliko udivljenje. I odmah bi ovo čudo dostavljeno knezu. Knez hitno iziđe u susret svetome, ujedno i da progledalog slepca vidi; i videvši ih obojicu, on se pokloni Božjem propovedniku, uvede ga u svoj dom, i pripavši k nogama svetitelju smireno ga moljaše da ga nauči kako da dobije život večni. Svetitelj Božji apostolski održa propoved, dovoljno pouči kneza i sve ukućane njegove poznanju istinitog Boga i svete vere, i naloži post, oglasivši ih za krštenje. I posle nekoliko dana, krsti se knez sa svim rodom svojim, i dade svetitelju dom svoj u sredini grada da ga pretvori u crkvu, i pokloni mu potrebnu imovinu za sve potrebe crkvene. Po ugledu na kneza mnogi ugledni građani primiše svetu veru u Hrista i krstiše se, i mnogo od imovine svoje podariše svetitelju Božjem. A on ustroji divnu crkvu i ukrasi je svakom lepotom. I stade se narod svaki dan sabirati u crkvu, i svetim Julijanom naučavani veri i ubeđivani čudesima, oni se prosvećivahu svetim krštenjem, jer sveti Julijan imađaše od Boga toliku silu čudotvorstva da i mrtve vaskrsavaše.
U gradu beše jedan ugledan čovek po imenu Anastasije, koji se još držaše idolopoklonstva i ne beše primio svetu veru. On imađaše ljubljenog sina koji se teško razbole i uskoro umre. Otac, obuzet velikom žalošću i tugom za izgubljenim sinom, potrča k svetom Julijanu i ridajući zavapi k njemu: Služitelju Božji Julijane, ti propovedaš da je Hristos istiniti Bog, zaklinjem te Hristom Bogom koga propovedaš, vrati mi sina mog! – Svetitelj mu reče: Anastasije, ako veruješ u Propovedanog mnome, onda ćeš i sina svog dobiti živog, i ti sam naslediti život večni. – Anastasije sa zakletvom obećavaše, govoreći: Ako sina mog dobijem živa, poverovaću u Hrista istinitog Boga i potpuno ću se odreći idola.
Tada svetitelj Božji, praćen svojim klirom, pođe s Anastasijem u njegov dom, gde ležaše mrtvo telo dečakovo. Ugledavši mnoge gde pored mrtvaca plaču i strahovito kukaju, on im naredi da ućute. Svi okrenuše svoje oči na njega, govoreći u sebi: Šta ovaj hoće da radi sa mrtvim telom? – Čudotvorac priđe odru, uze mrtvaca za ruku i, podigavši oči k nebu, sa suzama se pomoli, govoreći: Gospode Isuse Hriste, Ti si vaskrsao udovičina sina koga iznošahu iz grada Naina da pogrebu, i četvorodnevnog Lazara koji je već smrdeo Ti si rečju sile Svoje dozvao iz mrtvih, naredi da i ovaj dečko vaskrsne iz mrtvih, jer kada on vaskrsne telom, mnogi će vaskrsnuti dušom poverovavši u Tebe. Neka poznadu prisutni da si Ti Hristos, Sin Boga živoga, koji si spasao svet po naređenju Oca, kome preko Tebe odajemo dostojnu blagodarnost kroz beskonačne vekove!
Klirici rekoše: Amin! – I tog trenutka dečko se probudi kao iz sna, i ustade živ i zdrav. Videvši to, svi se zaprepastiše i veoma udiviše; i u Anastasijevom domu nastade neopisiva radost, i ustima sviju proslavljaše se jedini istiniti Bog Isus Hristos. I verova u Njega Anastasije sa svim domom svojim, i krstiše se; isto tako i svi koji to videše i čuše, verovaše i krstiše se.
Posle nekog vremena i drugo takvo čudo blagovoli učiniti Hristos Gospod preko ugodnika Svog Julijana, u slavu presvetog imena Svog. Jer jednom, kada sveti Julijan iziđe sa klirom iz grada da obiđe Kenomanski kraj i potraži propale duše ljudske, on ugleda gde ka neznabožačkom groblju nose da pogrebu umrlog mladića, jedinca sina nekoga velmože Jovinijana; i mnogo sveta iđaše za mrtvacem. Prišavši k njima sveti episkop naredi onima što nošahu mrtvaca da stanu, i davši narodu znak rukom da se utiša, on gromko reče ocu umrloga: Jovinijane, Hristos koga ja propovedam, postavši čovek radi ljudi, vaskrsavao je mrtve, rečju izgonio đavole, i činio sve što je želeo živeći sa ljudima, da bi pokazao silu Svoga Božanstva. Ako ti napustiš vaše idole i svim srcem poveruješ u ovoga Boga, i obećaš očistiti se svetim krštenjem, onda ćeš se obradovati i o svome spasenju i o sinovljem vaskrsenju.
Tada Jovinijan i sav narod s njim, pripavši k nogama svetitelju, prošahu milost: da vaskrsne umrloga. Jovinijan sa suzama govoraše svetitelju: Veliki slugo Božji Julijane, ako oživiš jedinog sina mog, koji beše svetlost očiju mojih i radost života moga, onda ću ne samo ja ispovediti da je Hristos istiniti Bog nego će i sav narod ovaj odbaciti bogove svoje i s usrđem primiti veru koju ti propovedaš!
Pun čudotvorne blagodati, svetitelj Božji prekloni kolena na molitvu, podiže k nebu oči i ruke, i gromko da svi čuju pomoli se Gospodu, govoreći: Vladaru svemogući Isuss Hriste, svudaprisutni, Ti si izvoleo postati čovek radi našeg spasenja, i sa ljudima živeti, i znamenjem Krsta Svog smrt od roda ljudskog odagnati, naredi da vaskrsne ovaj junoša, da bi se projavljenjem tako velike sile Tvoje utvrdila vera verujućih u Tebe, a srca neverujućih pokorila se Tebi, Jedinorodnom Sinu Boga živoga, koga sa Ocem i Svetim Duhom ispovedamo carujuća kroza sve vekove.
Prisutni izgovoriše: Amin! – I odmah ustade mrtvac sa odra na kome ga nošahu, i svi se sa zaprepašćenjem udiviše novome čudu. A vaskrsli mladić stade gromko vikati: Zaista je velik Bog hrišćanski, koga propoveda Njegov sluga Julijan!
– Ocu pak svome reče: Zaista sve do sada bili smo u zabludi ne znajući Boga istinitoga, jer bogovi koje poštujemo stvarno su đavoli: jer ja ih vidim u paklu i gledah kako oni nemaju pokoja i neprestano se muče u ljutim mukama.
Tada svi stadoše gromkim glasom slaviti Hrista istinitog Boga, poverovaše u Njega, i poučeni od svetog episkopa krstiše se zajedno sa Jovinijanom i vaskrslim sinom njegovim.
– Tako dobri pastir, našavši zabludele ovce, nastavi svoj preduzeti put, praćen mnoštvom naroda koji je želeo da se naslađuje njegovim bogonadahnutim rečima i da gleda njegova čuda.
Kada se sveti Julijan približi selu zvanom Proliak, dan već beše na smiraju, i on u kasno veče uđe u selo želeći da tu odahne. A kako baš u to vreme gospodaru toga sela umre sinčić, mali dečko, i iz kuće njegove razlegaše se kuknjava, to svetitelj uđe tamo opomenuvši se reči Eklezijasta: Bolje je ići u dom plača, nego ići u dom pira (7, 3). I bi mu data zasebna soba da se spavanjem odmori, ali on naredi da unesu kod njega mrtvoga dečka. Zatvorivši se s njim, on provede na molitvi do zore, i molitvama svojim vaskrse dečka, predade ga roditeljima živa i zdrava, te njihov plač pretvori u radost. A kada se razdani pronese se glas o ovome čudu po celome selu, i svi se slegoše tamo da vide vaskrsitelja i vaskrsnutoga. Videvši čudotvorca, oni prinesoše k njemu svoje bolesnike; a on, moleći se za sve i blagosiljajući sve, isceli ih. I celo to selo sa gospodarem svojim primi svetu veru i prosveti se krštenjem. Roditelji pak obećavahu da vaskrsnuto dete posvete Bogu i da crkvi poklone celo selo, kojega on beše naslednik, da bi kad odraste postao crkvenoslužitelj, a selo se prisajedini crkvenoj imovini.
Kada svetitelj ode odatle i približi se drugome selu, zvanom Ruiliak, što je nad rekom Lidom, sretoše ga izaslanici gospodara toga sela sa molbom da požuri k njima, pošto se besomučna jedinica kći njihovog gospodara silno muči od nečistog duha, pričinjavajući veliki bol roditeljima i rođacima. Svetitelj Hristov ubrzanim korakom stiže tamo, i isteravši besa iz devojčice, privede veri Hristovoj njene roditelje, polupa idole što behu u njih, i podiže crkvu. I zadrža se kod njih dok celo selo i okolinu ne privede Bogu svetim krštenjem.
Zatim on pođe odatle u selo zvano Artin, u kome bejaše veliko idolište, i u njemu čuveni idol poganog boga njihovog Jupitera. U tome idolu življaše đavo, koji zabludele ljude zavođaše raznim prividima. Žitelji ovoga sela i okoline, usrdni đavoslužitelji, čuvši da hrišćanski episkop ide k njima, sabraše se veliko mnoštvo ne želeći da ga puste k sebi, jer se bojahu da i sa njihovim bogom – idolom ne uradi ono što je uradio po drugim selima sa njihovim bogovima – idolima, porazbijavši ih u prah. A kada svetitelj Božji dođe k njima, oni jarosno vikahu na njega: jedni govorahu da ga treba ubiti kao razoritelja drevnih običaja otačkih, a drugi vapijahu da ga valja spaliti kao vračara i varalicu i neprijatelja bogova njihovih. I mada se silno gnevljahu na njega, ipak mu ne mogahu nikakvo zlo učiniti, pošto desnica Višnjega štićaše slugu Svoga. I on, naoružan oklopom i oružjem nevidljive božanske sile, kao hrabar vojnik neustrašivo prođe kroz sred pobunjenog naroda, uđe u idolski hram i, prizvavši svemoćno ime Hristovo, naredi idolu da padne a đavolu da izađe otuda; i tog trenutka idol pade na zemlju i razbi se u prah, i đavo vidljivo iziđe iz njega u vidu ogromne strašne zmije, puštajući sumporni oganj iz usta, i navali na svoje služitelje, jer mnogo neznabožačkog sveta beše ušlo u idolište, i stade ih ljuto vijati i umrtvljivati. Narod, nemajući kuda da beži od besa i otrova zmijina, stade zapomagati k svetom Julijanu za pomoć, preklinjući da ga izbavi od ove bede. Tada služitelj Božji pruži desnicu svoju prema zmiji, i bijući je i progoneći je krsnim znakom kao gvozdenom palicom, zapreti tome vidljivom đavolu da prestane škoditi ljudima i da otide u bezdan propasti svoje. I zmija, pobegavši iz idolišta, postade nevidljiva.
Tada neznabožni narod, uvidevši svoju zabludu, povika k episkopu: Slugo Boga istinitoga, spasi nas propale! – Svetitelj, pošto ih dovoljno pouči, sve ih pridobi Hristu: jer oni sa usrđem primiše svetu veru, krstiše se i idolište ono srušiše, a mesto njega, po svetiteljevom naređenju, podigoše crkvu u slavu Hrista Boga. Isto tako i po drugim mestima gde behu idoli, oni ih uništiše; i nastade velika radost u tom kraju zbog izbavljenja od idolske obmane. Tako revnosni pastir obiđe krajeve svoje pastve i privede svoje slovesne ovce na duhovnu pašu, otevši ih iz čeljusti adskoga vuka; sem što ovde-onde ostade po koja grupica izgubljenih, koji ne ostaviše svoju pređašnju idolopokloničku zabludu.
Gorespomenuti knez Defensor, čuvši kako svetitelj Božji prosveti Kenomanski kraj tvoreći blagodaću Hristovom mioga čudesa, veoma se radovaše tome i slavljaše Hrista Boga. Zatim on sam ode k svetitelju, i posle ljubaznog pozdrava s njim, on moli svetitelja da dođe k njemu u selo, u kome knez imađaše divnu kuću i veliko imanje. Knez je želeo da svetitelj tamo priredi duhovno slavlje povodom pobede nad iskorenjenim idolosluženjem i prisustvuje prazničnoj trpezi, te da se u slavu Božju svi provesele, blagodareći Gospodu na čovekoljubivoj dobroti Njegovoj. Ugodnik Božji, ištući svuda spasenje duša ljudskih, ne odbi kneževu molbu i pođe sa njim u njegovo selo. Idući putem oni ugledaše jednoga dečka koji se valjao po zemlji: ogroman smuk ga beše obavio, svezavši mu noge repom kao kopopcem, i opasavši mu celo telo svojim gornjim delom. Čovek Božji Julijan priđe bliže i pomoli se Bogu govoreći: Gospode Isuse Hriste, Ti si krstom Svojim izbavio rod ljudski, lišen raja prevarom zmije, izbavi i ovo stvorenje Tvoje od smuka koji ga je svezao, da bi prisutni poznali da si Ti Izbavitelj svih koji se u Tebe uzdaju!
I tog časa smuk prepuče napola i postade mrtav, a dečko ga otrese sa sebe i ustade zdrav, i svi slavljahu Boga. A kad se približiše selu u koje iđahu, njima izađe u susret mnogo naroda; tu se zadesiše dva besomučnika koji zavapiše k svetitelju za pomoć; on, prizvavši ime Hristovo, odmah izagna iz njih nečiste duhove. Ova dva izbavljena čoveka i svi prisutni neznabošci poverovaše u Hrista. I svetitelj Božji bi primljen u tome selu u kneževom domu s velikom češću i ljubavlju. I bi priređeno veliko ugošćenje ne samo telesno nego i duhovno: jer svi razgovarahu o slavi i sili Hristovoj, i o pogibli đavola, pobeđenih i posramljenih u idolima. Po završetku slavlja, obavljenog u slavu Božju, knez pokaza svetitelju sve svoje riznice moleći ga da uzme sve što želi, ali on ne hte ništa uzeti, jer on ne tražaše ni zlato ni srebro već spasenje duša ljudskih koje su dragocenije od svih blaga ovoga sveta.
Pošto svetitelj Božji dovoljno vremena pouči bogonadahnutim rečima kneza i sav dom njegov i svo selo, i krsti one što ne behu kršteni, i utvrdi ih u veri, on krenu u svoj grad svome domu. A kada ulažaše u grad, sužnji koji bejahu u tamnici kraj gradske kapije ugledavši svetitelja kroz prozorčiće, zavapiše k njemu gromkim glasom moleći ga da ih izbavi okova. Milosrdan, čovekoljubiv otac se sažali na njih i pre no što ode domu svom pođe k sudijama, kojima beše povereno upravljanje gradom, i moli ih da radi povratka njegovog puste sužnje na slobodu. Ali oni tvrdoga srca, ne uslišiše episkopovu molbu, i on otide od njih ožalošćen. Najpre svrati u crkvu i odsluži blagodarenje Bogu što mu je pomogao da tolike duše privede spasenju. Zatim ode domu svom, i bi mu predložena trpeza, ali svetitelj ne hte okusiti ništa, jer beše ožalošćen zbog sužanja. No Gospod koji tvori volju onih što Ga se boje, posla anđela Svog te otvori tamnička vrata, raskinu sve okove i pusti sužnje na slobodu. Izišavši iz tamnice oni iđahu kroz grad ka arhijerejevom domu, i niko ih ne sprečavaše niti im što prigovaraše, jer svi uviđahu da su oni ne rukom ljudskom nego silom Božjom oslobođeni od okova i pušteni iz tamnice. Svetitelj Božji, ugledavši ih gde idu k njemu, ispuni se radosti i pozva ih za svoju trpezu. Pošto ih dobro ugosti telesnom i duhovnom hranom, on otpusti svakoga da ide svome domu.
Sveti episkop Julijan, upravljajući mudro novoprosvećenom crkvom i hraneći duhovnom hranom novosabrano stado slovesnih ovaca, provede na svome prestolu dosta godina, i apostolski se trudeći u blagovešću Hristovom on se kao duboki starac približi česnoj končini svojoj, istrebivši potpuno u Kenomanskim predelima idolosluženje i đavopoštovanje. Na nekoliko dana pred svoju končinu on ode iz grada u jedno selo koje je pripadalo crkvi, i tamo se razbole. A kada se u gradu ču za njegovu bolest, sabraše se k njemu klirici, blagočestivi građani i svi koji duhovnom ljubavlju gorahu prema njemu. Pošto ih sve dovoljno pouči, svetitelj naredi da posle njegovog prestavljenja izberu sebi za episkopa prezvitera Turivija, koji se zajedno s njim trudio na spasenju duša ljudskih. Zatim davši svima poslednji celiv i mir, on predade u ruke Božije svetu dušu svoju.
Desi se da kneza ne bi pri svetiteljevoj končini, jer u to vreme on ne beše u gradu već u nekom udaljenom selu. Ipak to bi njemu otkriveno na sledeći način: onoga dana kada se svetitelj prestavi, knez obedovaše u domu svom sa prijateljima svojim, i njemu se otvoriše duhovne oči, i on ugleda svetog Julijana u arhijerejskom odjejanju gde uđe kod njega, sa tri đakona koji nošahu sveće, i dade mu blagoslov, a đakoni metnuše sveće na trpezu, i svi odmah odoše. Ugledavši to, knez upita one što seđahu s njim: Vidite li slavu koju ja vidim? – A oni izjaviše da ništa ne vide. Tada im knez objasni: Ne vidite li oca našeg Julijana, koji nam javi tolika dobra i satvori tolika čudesa? Eto, on maločas sa tri đakona koji nošahu sveće uđe ovamo, i svetla lica gledajući na nas i osmehujući se blagoslovi nas, i ostavivši pred nama sveće iziđe. Ja držim la se on prestavio, jer se ču da je zanemoćao.
Rekavši to knez odmah ustade i hitno pođe u grad i u ono selo, u kome se sveti prestavio. I našavši ga upokojena u Gospodu, on plaka mnogo. Isto tako i sav narod prolivaše suze za svojim ocem i pastirem. Onda položivši na kola česne mošti njegove, povezoše ih u grad. Kada stigoše do bliske gradu reke zvane Sarta, koja beše veoma duboka i morala se prelaziti skelom, konji koji vožahu kola sa svetiteljevim telom, umesto da uziđu na skelu, navališe pravo u reku, i upravljani nevidljivom rukom iđahu po dubokoj reci kao po mostu, ne okvasivši noge ni do kolena. I tako na čudesan način pređoše na drugu obalu, i svi se sa strahom divljahu ovom slavnom čudu: jer divni čudotvorac sveti Julijan tvoraše čudesa ne samo za života nego i po prestavljenju svom. Kada sveto telo njegovo svečano unošahu u grad, i svi behu potrčali u sretanje, žena jedna kupaše svoje odojče u bakarnom legenu, ispod koga beše naložila malu vatru da se voda zagreje; ugledavši svetiteljevo telo i mnoštvo sveta sa svećama i kadionicama i slušajući pesmopjenije, ona se zaboravi i ostavi dete, pa istrča da posmatra svečani sprovod česnog tela ugodnika Božjeg; i stajaše posmatrajući dok ne prominuše njenu kuću. Onda se seti svoga deteta, utrča u kuću i ugleda kako se oganj silno razbuktao i voda u legenu ključa; od užasa ona vrisnu, dohvati legen sa vatre i izli vrelu vodu, no dete nađe živo i zdravo i ni najmanje nepovređeno od vrele vode. Ovo čudo videše mnogi koji se tamo desiše i uveriše se da dete bi sačuvano molitvama svetog ugodnika Božjeg.
Svetitelj Hristov Julijan bi pogreben u crkvi koju on beše podigao na mestu gde se ranije nalazila kneževa kuća, poklonjena svetitelju. I na grobu njegovom događahu se mnoga čudesa: jer se u svima bolestima davahu iscelenja molitvama svetoga Julijana a blagodaću Gospoda našeg Isusa Hrista, kome sa Ocem i Svetim Duhom čast i slava kroza sve vekove. Amin.
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA I PODVIŽNIKA
ILIOFOTA, EPAFRODITA, AMONIJA, HULELEJA,
EVSTENIJA, AVKSUTENIJA, OLVIJANA, PAMEGISTA,
EPIFANIJA, FOTIJA, HARETISA, HRISTOFORA,
AVAKUMA, GEORGIJA, ALEKSANDRA, PAMFODITA, PAFNUTIJA,
VARNAVE, GEORGIJA, IRINIKA, ELPIDIJA, EPIFANIJA,
EFIMIJANA, IRAKLIJA, TEODOSIJA, ILARIONA, JOSIFA,
KORNUTA, LAVRENTIJA, ORESTA, POLEMIJA, SOZOMENA,
SOTIRIHA, HRISTOFORA
i ostalih koji iz Palestine dođoše na Kipar.[5]
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
MARKIJANA
 
Sveti mučenik Markijan još kao mladić bi uhvaćen i mučen u gradu Ikoniji, a zatim ga odvedoše u Kapadokiju k upravitelju oblasti Pereniju. Mučenik junački izobliči Perenija zbog idolopokloničkog neznabožja, a Hrista ispovedi kao Boga i Gospoda. Zbog toga ga strugaše po telu i obrazima. Zatim, razljućen prekornim rečima stradalca, mučitelj naredi da ga polože na usijani tiganj, pa da mu potom odrežu jezik. Kada sve to bi izvršeno, i sveti mučenik ostade tvrd u veri i produži ispovedati Hrista, onda ga upravitelj osudi na posečenje mačem. Tada vojnici uzeše svetog Markijana, i u vreme kada se on moljaše i blagodaraše Bogu odsekoše mu glavu.[6]
 


 
NAPOMENE:
[1]Po drugima upokojio se 807. godine.
[2]Carovao od 193. do 211. g.
[3]Neki misle da ovaj svetitelj niko drugi nije do Simon gubavi, isceljeni od Gospoda (Mt. 26, 6), a koji je na krštenju dobio ime Julijan.
[4]Spomen svetog Dionisija Areopagita praznuje se 3. oktobra.
[5]O ovim Svetim Podvižnicima i Mučenicima videti pod 1. julom: Spomen Sv. mučenika Konstantina Alamana, Čudotvorca.
[6]Sveti mučenik Markijan postradao u Kapadokiji oko 258. godine.

3 komentar(a)

  1. Pingback: Kontraverzne glasine o Sv Mariji Magdalini

  2. Pingback: Sveti Justin Novi (Ćelijski): SVETI RAVNOAPOSTOLNI VLADIMIR KRSTITELJ RUSIJE – Manastir Vavedenje

  3. Prvi i apostol Vaskresenja…….neustrašiva u svojoj veri i odanosti……neumorna u propovedanju njenog Učitelja…….prisustvovao sam mnogim večernjim službama, ali samo sam na jednoj proplakao i to u manastiru Svete Magdaline u Jerusalimu gde je deo njenih moštiju i ogromna freska momenta kada Sveta Magdalina pokazuje crveno jaje caru Tiberiju. Sestre tog manastira gase i pale sve sveće u crkvi u određeno vreme službe, tako da vernik ima utisak i kompletne tame za vreme Spasove smrti i svetla u momentu Njegovog Vaskresenja. Nezaboravna i dostojna služba Svetoj Mariji Magdalini. Sveta učenice Hristova, moli Boga za nas!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *